„12–18 априла, Учење и завети 37–40: ‘Ако нисте једно нисте моји’”, Хајде за мном – За појединце и породице: Учење и завети 2021. (2020.)
„12–18 априла, Учење и завети 37–40”, Хајде за мном – За појединце и породице: 2021.
Свеци се селе у Киртланд, Sем Лолор
12–18 априла,
Учење и завети 37–40
„Ако нисте једно нисте моји”
Бележење утисака током проучавања је један од начина на који можете послушати Божји савет да „скупљате мудрост” (Учење и завети 38:30).
Бележите своје утиске
Првим свецима, Црква је била више од места на коме су слушали неке проповеди недељом. Преко својих откривења Џозефу Смиту, Господ је Цркву описао речима попут циљ, царство, Сион, и веома често, дело. То је можда био део онога што је привукло многе ране чланове Цркве. Колико год да су волели обновљена црквена учења, многи су хтели и нешто чему би могли посветити живот. Па и поред тога, Господњу заповест свецима да се окупе у Охају није било лако следити. За особе попут : Картер, то је значило остављање удобног дома због непознате границе (видети „Гласови о обнови” на крају овог прегледа). Данас можемо јасно видети шта су ти свеци могли да виде само оком вере: у Охају су их очекивали велики благослови од Господа.
Потреба за окупљањем у Охају је одавно прошла, али се данас свеци уједињују око истог циља, истог дела, „успостављања Сиона” (Учење и завети 39:13). Као и ти рани свеци, напуштамо „световне бриге” (Учење и завети 40:2) зато што верујемо Господњем обећању: „Примићеш… толики благослов какав још никад ниси упознао.” (Учење и завети 39:10).
Такође видети Saints, 1:109–111.
Идеје за лично проучавање Светих писама
Шта је Џозеф Смит преводио 1830. године?
У овом стиху Господ је говорио о раду Џозефа Смита на надахнутој ревизији Библије, који је назван „преводом”. Када је Џозеф примио откривење забележено у 37. одсеку, завршио је неколико поглавља књиге Постанка и управо је сазнао за Еноха и његов град Сион (видети Постање 5:18–24; Moјсије 7). Нека од начела којима је Господ поучио Еноха су слични онима које је открио у 38. одсеку.
Видети Теме црквене историје, „Превод Библије по Џозефу Смиту”, ChurchofJesusChrist.org/study/topics.
Џозеф Смит ради са Сиднијем Ригдоном на надахнутој ревизији Библије. Илустрација Ени Хенри Најдер
Господ нас окупља да би нас благословио.
Господ је закључио своју заповест за окупљање у Охају речима: „Гле, овде је мудрост.” (Учење и завети 37:4). Али нису сви одмах видели ту мудрост. У 38. одсеку, Господ је открио своју мудрост детаљније. Шта из стихова 11–33 сазнајете о благословима окупљања? Члановима Цркве се више не заповеда да се окупљају селидбом на једну локацију; на који начин се окупљамо данас? Како се ови благослови односе на нас? (видети Russell M. Nelson, „The Gathering of Scattered Israel”, Ensign или Liahona, нов. 2006, стр. 79–81).
Током читања остатка овог одсека, потражите одломке који су можда помогли свецима да стекну веру која им је била потребна за покоравање Божјој заповести да се окупе у Охају. Такође размислите о заповестима које вам је Он дао и вери која вам је потребна да им будете послушни. Ваше проучавање могу усмеравати следећа питања:
-
Шта налазите у стиховима 1–4 што вам даје поуздање у Господа и Његове заповести?
-
Како вам 39. стих помаже да будете послушни Божјим заповестима чак и када оне захтевају жртву?
Шта још налазите?
Учење и завети 38:11–13, 22–32, 41–42
Aко сам припремљен, не треба да се бојим.
Свеци су се већ суочили са много супротстављања, и Господ је знао да их очекује још (видети Учење и завети 38:11–13, 28–29). Да би им помогао да се не боје, Он је открио драгоцено начело: „Ако будете припремљени, нећете се бојати” (Учење и завети 38:30). Размислите накратко о изазовима са којима се суочавате. Затим, током проучавања 38. одсека, слушајте подстицаје Духа о начинима на које се можете припремити за изазове тако да не треба да се бојите.
Такође видети Ronald A. Rasband, „Be Not Troubled”, Ensign или Liahona, нов. 2018, стр. 18–21.
Световне бриге вас не смеју одвратити од послушности Божјој речи.
Прочитајте одсеке 39 и 40, укључујући и историјску позадину у заглављима одсека, и размотрите начине на које би се искуство Џејмса Ковела могло односити на вас. На пример, помислите на време када ваше „срце… беше исправно пред [Богом]” (Учење и завети 40:1). Како сте били благословени због своје верности? Исто тако, размислите о „световним бригама” са којима се сучавате (Учење и завети 39:9; 40:2). Шта налазите у овим одсецима што вас надахњује да будете доследније послушни?
Такође видети Maтеј 13:3–23.
Идеје за породично проучавање Светих писама и кућно вече
-
Учење и завети 37:3.Да бисте помогли својој породици да разуме жртву коју су свеци поднели да би се окупили у Охају, можете се позвати на мапу која прати овај преглед (тако си претходно превела).
-
Учење и завети 38:22.Како можемо учинити Исуса Христа својим „законодавцем”? Како нас поштовање Његових закона чини „слободнима”?
-
Учење и завети 38:24–27.Да бисте поучили децу шта значи „бити једно”, могли бисте им помоћи да преброје чланове породице и поразговарају о томе зашто је свака особа у вашој породици важна. Нагласите да сте заједно једна породица. Можете помоћи својој деци да нацртају велики број 1 на постеру и украсе га именима и цртежима или сликама сваког члана породице. На постеру можете написати и ствари које ћете учинити да бисте били уједињенији као породица. Можете погледати и видео „Љубав у нашим срцима” (ChurchofJesusChrist.org) или прочитати Moјсије 7:18.
-
Учење и завети 38:29–30.Можете поразговарати о недавним породичним или личним искуствима за која је била потребна припрема. Како је ваша припрема утицала на то искуство? За шта Господ жели да се припремимо? Како нам припремљеност може помоћи да се не плашимо? Шта можемо учинити да бисмо то спречили?
-
Учење и завети 40.Шта израз „световне бриге” (2. стих) значи за вас? Постоје ли световне бриге које нас спречавају да примимо Божју реч „са радошћу”? Како ћемо их превазићи?
За више идеја за поучавање деце, погледајте преглед за ову седмицу у приручнику Хајде за мном – За Школицу.
Предложена песма: „Jesus Said Love Everyone”, Children’s Songbook, бр. 61.
Гласови обнове
Окупљање у Охају
Село Киртланд, Aл Раундс
Међу многим свецима који су се окупили у Охају 1830-их била је Фиб Картер. Прикључила се Цркви у североисточним делу Сједињених Америчких Држава у својим двадесетим годинама, иако њени родитељи нису. Касније је писала о својој одлуци да се пресели у Охајо да би се ујединила са свецима:
„Моји пријатељи су се чудили мојој одлуци, као и ја, али нешто ме је подстицало на то. Тугу моје мајке због мог одласка од куће једва сам подносила; и да није било духа у мени, на крају бих одустала. Моја мајка ми је рекла да би ме радије видела мртву него да сасвим сама одлазим у бездушни свет.
‘[Фиб],’ рекла је упечатљиво: ‘Хоћеш ли ми се вратити ако откријеш да је мормонизам лажан?’
Одговорила сам: ‘Да, мајко; хоћу’… Мој одговор је ублажио њену патњу; али нас је раздвајање веома растужило. Када је дошло време за мој одлазак, нисам се усудила да се опростим са њима, па сам сваком од њих написала опроштајно писмо и оставила на свом столу, потрчала низ степенице и ускочила у кочију. Тако сам напустила вољени дом свог детињства да бих свој живот повезала са Божјим свецима.”1
У једној од тих опроштајних порука, Фиб је написала:
„Вољени родитељи – сада ћу на неко време напустити родитељски кров… не знам на колико – али не без осећања захвалности за доброту коју сам примала од детињства до сада – али чини се да Провиђење сада има нешто другачије него што је било. Препустимо све то у руке Провиђења и будимо захвални што нам је било дозвољено да толико дуго живимо заједно у тако повољним околностима у каквима смо живели, верујући да ће све бити за наше добро ако волимо Бога највише. Схватимо да се можемо молити једном Богу који ће чути искрене молитве свих својих створења и дати нам оно што је најбоље за нас…
Мајко, верујем да је Божја воља да ја одем на запад и убеђена сам да је то тако већ дуго. Ево, пут се отворио… Верујем да је дух Господњи тај који је учинио оно што је довољно за све. О, не брини за своје дете; Господ ће ме тешити. Верујем да ће се Господ бринути о мени и дати ми оно што је најбоље… Идем зато што ме Учитељ зове – он ми је обзнанио моју дужност.”2
