Стари завет 2022.
Мисли које треба имати на уму: „Исус рећи ће Израелу, ‘Дођи’”


„Мисли које треба имати на уму: ʽИсус рећи ће Израелу, „Дођи’”, Хајде за мном – За појединце и породице: Стари Завет 2022. (2021)

„Мисли које треба имати на уму: ʽИсус рећи ће Израелу, „Дођи’”, Хајде за мном – За појединце и породице: 2022.

Слика
иконица мисли

Мисли које треба имати на уму

„Исус рећи ће Израелу, ‘Дођи’”

Мојсије је окупио децу Израелову у Синајској пустињи, у подножју планине. Тамо је Господ изјавио да жели да ову групу тек ослобођених робова претвори у моћан народ. „И бићете ми” рекао је, „царство свештеничко и народ свет” (Друга књига Мојсијева 19:6). Обећао је да ће цветати и напредовати, чак и када буду окружени много већим и моћнијим непријатељима (видети Пета књига Мојсијева 28:1–14).

Све то ће се догодити не зато што су Израелци били бројни или снажни или вешти. То ће се догодити, објаснио је Господ, „ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој” (Друга књига Мојсијева 19:5). Моћнима их је учинила Божја моћ, а не њихова властита.

Ипак, Израелци нису увек слушали Његов глас и временом су престали да се држе Његовог завета. Многи су почели да обожавају друге богове и усвајају обичаје култура око себе. Одбацили су управо оно што их је учинило народом, другачијим од свих осталих – њихов заветни однос са Господом. Оставши без Божје заштите (видети Друга књига о царевима 17:6–7), није било ничега што би зауставило њихове непријатеље (видети Друга књига дневника 36:12–20).

Расејање

Неколико пута између 735. и 720. године пре нове ере, Асирци су напали северно Израелско царство, дом десет од дванаест племена, и одвели хиљаде Израелаца у заробљеништво у разне делове Асирског царства (видети Друга књига о царевима 17:1–7).1 Ови Израелци постали су познати као „изгубљена племена”, делом и због тога што су уклоњени из своје домовине и расејани међу другим народима. Али били су изгубљени и у дубљем смислу: временом су изгубили осећај личне припадности као Божјег заветног народа.

Будући да је Јужно царство Јуда понекад било праведније од Северног, трајало је дуже.2 Али се и тај народ на крају окренуо од Господа. Асирци су напали и освојили већи део Јужног царства; чудесно је сачуван само Јерусалим (видети Друга књига о царевима 19; Исаија 10:12–13). Касније, између 597. и 580. пре нове ере, Вавилонци су уништили Јерусалим, укључујући храм, и одвели у заробљеништво многе становнике града (видети Друга књига о царевима 24–25; Друга књига дневника 36; Jeремија 3952). Отприлике 70 година касније, остатку Јудиног племена било је дозвољено да се врати у Јерусалим и обнови храм. Међутим, многи су остали у Вавилону.3

Како су генерације пролазиле, Израелци из свих племена су „[расејани] вихором по свим народима, којих не познаваше” (Захарије 7:14; такође видети Aмос 9:8–9). Неке је Господ одвео у друге земље (видети 2. Нефи 1:1–5; Oмни 1:15–16). Други су напустили Израел да би избегли ропство (видети Друга књига о царевима 25:22–26; Jeремија 42:13–19; 43:1–7) или из политичких или економских разлога.4

Те догађаје називамо расејањем Израела. А о расејању је важно знати из неколико разлога. Једно је главна тема Старог завета: Многи старозаветни пророци били су сведоци духовне спирале надоле, која је довела до расејања Израела. Они су то расејање предвидели и упозоравали на њега, а неки од њих су га и доживели.5 Корисно је сетити се тога када читате књиге Исаије, Јеремије, Амоса и многе друге књиге у другом делу Старог завета. Имајући то на уму, када прочитате њихова пророчанства о Асирији и Вавилону, идолопоклонству и ропству, пустоши и коначној обнови, знаћете о чему говоре.

Разумевање расејања Израела помоћи ће вам да и ви боље разумете Мормонову књигу, јер је Мормонова књига запис о огранку расејаног Израела (видети 1. Нефи 15:12). Овај запис започиње бекством Лехијеве породице из Јерусалима око 600. године пре нове ере, непосредно пре него што су Вавилонци напали. Лехи је био један од оних пророка који су прорицали о расејању Израела.6 А његова породица помогла је да се испуни то пророчанство, узевши свој огранак дома Израеловог и посадивши га на другом крају света, у Америци.

Слика
људи напуштају запаљени град

Разарање Јерусалима од Невузардана, аутор Вилијам Бразли Хол, © Providence Collection/лиценцирано од goodsalt.com

Сабирање

Међутим, расејање Израела је само половина приче. Господ не заборавља свој народ, нити их у потпуности напушта, чак и кад су Га они напустили. Многа пророчанстава да ће Израел бити расејан праћена су многим обећањима да ће га Бог једног дана сабрати.7

Тај дан је данас – наш дан. Сабирање је већ почело. Године 1836, хиљадама година након што је Мојсије окупио децу Израелову у подножју планине Синај, Мојсије се појавио у храму Киртланд да би предао Џозефу Смиту „кључеве сакупљања Израела са четири краја земаљска, и извођења десет племена из земље на северу” (Учење и завети 110:11). Сада, под вођством оних који држе ове кључеве, сабирају се израелска племена из сваког народа где Господње слуге могу да оду.

Председник Расел М. Нелсон назвао је то сабирање „најважнијим догађајем који се данас дешава на земљи. Ништа друго се не може поредити по величини, ништа друго се не може поредити по величанствености. А ако одлучите, ако желите, можете бити важан део тога”.8

Како да то учините? Шта значи сабирати Израел? Да ли то значи враћање дванаест племена натраг у земљу коју су некада насељавали? Заправо, то значи нешто много више, и вечно је. Као што је председник Нелсон објаснио:

„Када говоримо о сабирању, једноставно говоримо о овој основној истини: свако дете нашег Небеског Оца, са обе стране вела, заслужује да чује поруку о обновљеном Јеванђељу Исуса Христа…

Сваки пут када учините нешто што помогне некоме – са обе стране вела – правите корак ка склапању завета са Богом и примању њихових основних крсних и храмских обреда, помажете у сабирању Израела. Једноставно је”.9

То се дешава, како је рекао Исаија „један по један” (Исаија 27:12) или, како је Јеремија предвидео, „једног из града и два из породице” (Jeремија 3:14).

Сабрати Израел значи вратити Богу Његову децу. Значи обновити их у њихов заветни однос са Њим. То значи поновно успостављање „народ[а] свет[ог]” ког је давно понудио да успостави (Друга књига Мојсијева 19:6).

Дођите кући

Као они који држе завете, ви сте део дома Израеловог.10 Сабрани сте и сабирате. Вековна епска прича која је започела заветом између Бога и Аврама иде ка свом врхунцу, а ви сте кључни играч. Сада је време када „Исус рећи ће Израелу, ʽДођи’”.11

Ово је порука сабирача: Дођите кући, завету. Дођите кући, у Сион. Дођите кући Исусу Христу, Свецу Израеловом, и Он ће вас довести кући Богу, вашем Оцу.

Напомене

  1. Десет племена која је Асирија заробила били су Рувимово, Симеоново, Исахарово, Завулоново, Даново, Нефталимово, Гадово, Асирово, Јефремово и Манасијино. Припадници Левијевог племена били су раширени по територијама осталих племена како би извршавали своје свештеничке одговорности.

  2. Јужно царство састојало се првенствено од племена Јудиног и Венијаминовог. Међутим, тамо су живели и припадници неколико других племена (видети Друга књига дневника 11:14–17). На пример, Лехи, који је живео у Јерусалиму, био је из племена Манасијиног.

  3. Видети Јездра 1; 7; Немија 2. Вавилонско царство је било покорено од стране Персијског царства. Персијски цар Кир је дозволио да се неколико група прогнаних Јевреја врати у Јерусалим.

  4. 70. године нове ере, Јерусалим и његов храм поново су уништили, овог пута од Римљана, а преостали Јевреји били су расути по многим народима на земљи.

  5. Видети Jeремија 29:18; Језекиљ 22:15; Осија 9:17; Амос 9:9; 1. Нефи 1:13.

  6. Видети 1. Нефи 1:13, 18–20; 10:12–14.

  7. Видети Исаија 5:26; 27:12; 54; Jeремија 16:14–15; 29:14; 31:10; Језекиљ 11:17; 34:12; 37:21–28; Захарије 10:8; 1. Нефи10:14; 22:25; 3. Нефи 16:1–5; 17:4.

  8. Расел M. Neлсон и Венди В. Нелсон, „Нада Израелова” (светски духовни скуп за младе, 3. јун 2018), додатак часописима New Era и Ensign, стр. 8, ChurchofJesusChrist.org.

  9. Расел M. Neлсон и Венди В. Нелсон, „Нада Израелова”, стр. 15, ChurchofJesusChrist.org.

  10. Видети 2. Нефи 30:2.

  11. Радујмо се сад”, Химне и песме за децу, стр. 32–33.

Одштампај