2.

Подржавање појединаца и породица у Божјем делу спасења и узвишења

2.0

Увод

Као вођа у Цркви Исуса Христа, подржавате појединце и породице у остваривању Божјег дела спасења и узвишења (видети 1.2). Коначна сврха овог дела је да помогне свој Божјој деци да приме благослове вечног живота и пуноћу радости.

Велики део Божјег дела спасења и узвишења се остварује преко породице. За све чланове Цркве, ово дело је усредсређено на дом.

2.1

Улога породице у Божјем плану

Као део свог плана, Небески Отац је основао породице на земљи. Његова намера је да нам породице донесу срећу. Породице пружају прилике за учење, напредовање, служење, покајање и праштање. Могу нам помоћи да се припремимо за вечни живот.

Божје обећање о вечном животу укључује вечни брак, децу и све друге благослове вечне породице. То обећање се односи на оне који тренутно нису у браку или су без породице у Цркви.

2.1.1

Вечне породице

Вечне породице се стварају када чланови Цркве склопе завете док примају обреде печаћења у храму. Благослови вечне породице се остварују када чланови држе те завете и кају се када не успеју у томе. Црквене вође помажу члановима да се припреме да приме ове обреде и поштују своје завете.

Додатни вид успостављања вечних породица је обављање обреда у храму који омогућавају да се чланови запечате са својим преминулим прецима.

2.1.2

Муж и жена

Брак између мушкарца и жене је одређен од Бога (видети Учење и завети 49:15). Муж и жена треба да заједно напредују ка вечном животу (видети 1. Коринћанима 11:11).

Један од услова за примање вечног живота је да мушкарац и жена ступе у завет целестијалног брака (видети Учење и завети 131:1–4). Пар склапа овај завет када у храму прими обред печаћења брака. Тај завет је темељ вечне породице. Када се верно држи, омогућава њиховом браку да траје заувек.

Физичка интимност између мужа и жене треба да буде лепа и света. Бог ју је одредио за стварање деце и за изражавање љубави између мужа и жене. Нежност и поштовање – а не себичност – треба да воде њихов присан однос.

Бог је заповедио да сексуална интимност буде резервисана за брак између мушкарца и жене.

Муж и жена су једнаки у Божјим очима. Једно не треба да доминира над другим. Њихове одлуке треба да се доносе у јединству и љубави, уз пуно узајамно учешће.

2.1.3

Родитељи и деца

Пророци последњих дана су поучили да је „Божjа заповест Његовоj деци да се множе и напуне земљу и даље на снази” („Породица: Проглас свету”; такође видети Учење и завети 49:16–17).

Муж и жена пуни љубави заједно пружају најбоље окружење за одгајање и неговање деце. Појединачне околности могу спречити родитеље да заједно одгајају своју децу. Међутим, Господ ће их благосиљати када траже Његову помоћ и труде се да држе своје завете са Њим.

Родитељи имају важну одговорност да помажу својој деци да се припреме за примање благослова вечног живота. Они поучавају своју децу да воле Бога и друге, и служе им (видети Maтеј 22:36–40).

„Очеви треба да своjе породице воде у љубави и праведности и одговорни су да своjим породицама обезбеде животне потребе и заштиту” („Породица: Проглас свету”). Када у кући нема мужа или оца, мајка председава породицом.

Председавање породицом је одговорност да се помаже члановима породице да се врате да живе у Божјем присуству. То се чини служењем и поучавањем са благошћу, кроткошћу и чистом љубављу, по узору на Исуса Христа (видети Maтеј 20:26–28). Председавање у породици укључује вођење чланова породице у редовној молитви, проучавању Јеванђеља и другим видовима служења Богу. Родитељи заједнички раде на испуњавању ових одговорности.

„Маjке су првенствено одговорне за негу њихове деце” („Породица: Проглас свету”). Неговати значи хранити, поучавати и подржавати, по узору на Спаситеља (видети 3. Нефи 10:4). У јединству са својим мужем, мајка помаже својој породици у учењу јеванђеоских истина и развијању вере у Небеског Оца и Исуса Христа. Заједно негују окружење љубави у породици.

„У тим светим одговорностима, очеви и маjке су дужни да jедни другима помажу као равноправни партнери” („Породица: Проглас свету”). Они се у молитви саветују заједно и са Господом.

2.2

Божје дело спасења и узвишења у дому

Прво председништво је изјавило: „Дом је основа праведног живота” (писмо Првог председништва, 11. фебруар 1999).

Да би подржали чланове у вршењу Божјег дела спасења и узвишења код куће, црквене вође их подстичу да успоставе дом у коме је присутан Дух. Они такође подстичу чланове да поштују дан Шабата, проучавају и уче Јеванђеље код куће и одржавају сваке недеље кућно вече.

2.2.3

Проучавање и учење Јеванђеља у дому

Поучавање и учење Јеванђеља усредсређено на дом а подржано од стране Цркве. Црквене вође подстичу све чланове да проучавају Јеванђеље код куће Шабатом и током целе недеље.

Проучавање Светих писама како је наведено у приручнику Хајде за мном – За појединце и породице је предложени курс проучавања Јеванђеља код куће.

2.2.4

Породично вече и друге активности

Пророци последњих дана саветују чланове Цркве да одржавају кућно вече седмично. То је свето време за појединце и породице да уче Јеванђеље, јачају сведочанства, граде јединство и уживају једни у другима.

Кућно вече је флексибилно у зависности од околности чланова. Може се одржавати Шабатом или другим данима и у друго време. Може укључивати:

• Јеванђеоско проучавање и поучавање (материјали Хајде за мном могу се користити по жељи).

• Служење другима

• Певање или свирање химни и песама из Школице (видети 19. поглавље).

• Подржавање чланова породице у програму Развој деце и младих.

• Породични савет за постављање циљева, решавање проблема и координацију распореда.

• Рекреативне активности.

Чланови самци и други могу се окупљати у групама ван уобичајених богослужења Шабатом како би учествовали у кућној вечери и јачали једни друге кроз проучавање Јеванђеља.

2.2.5

Подржавање појединаца

Црквене вође помажу члановима којима је потребна додатна подршка. Вође помажу овим члановима и њиховим породицама да имају прилике за заједништво, здрава друштвена искуства и духовни раст.

2.3

Повезаност дома и Цркве

Божје дело спасења и узвишења усредсређено је на дом и подржано од стране Цркве. Следећа начела примењују се у односима између дома и Цркве.

• Вође и учитељи поштују улогу родитеља и помажу им.

• Неки црквени састанци су неопходни у сваком одељењу или огранку. Они укључују причесни састанак и разреде и састанке већа који се одржавају Шабатом. Многи други састанци, активности и програми нису неопходни.

• Господ ће благосиљати чланове када служе и жртвују се у Његовој Цркви. Међутим, количина времена посвећеног црквеној служби не би требало да умањи способност чланова да испуњавају своје обавезе код куће, на послу и другде.