3.

Начела свештенства

3.0

Увод

Свештенство је власт и моћ Божја. Преко свештенства, Небески Отац извршава своје дело „да [остварује] бесмртност и вечни живот човека” (Moјсије 1:39). Бог дарује власт и моћ својим синовима и ћеркама на земљи да помогну у извршењу овог дела (видети 1. поглавље).

3.2

Благослови свештенства

Преко завета и свештеничких обреда, Бог чини велике благослове доступнима свој својој деци. Ови благослови укључују:

• Крштење и чланство у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.

• Дар Светог Духа.

• Узимање причести.

• Власт и моћ да служе у црквеним позивима и задацима.

• Примање патријаршких благослова и других свештеничких благослова исцељења, утехе и вођства.

• Даривање Божјом моћу у храму.

• Печаћење за чланове своје породице за вечност.

• Обећање вечног живота.

3.3

Мелхиседеково свештенство и Ароново свештенство

У Цркви, свештенство има два дела: Мелхиседеково свештенство и Ароново свештенство (видети Учење и завети 107:1).

3.3.1

Meлхиседеково свештенство

Мелхиседеково свештенство је „свето свештенство по реду Сина Божјег” (Учење и завети 107:3). То је моћ којом синови и ћерке Божје могу постати слични Њему (видети Учење и завети 84:19–21; 132:19–20).

Овом влашћу, црквене вође усмеравају и управљају свим духовним делом Цркве (видети Учење и завети 107:18).

Председник кочића је председавајући високи свештеник у кочићу (видети Учење и завети 107:8, 10; такође видети 6. поглавље у овом приручнику). Бискуп је председавајући високи свештеник у одељењу (видети Учење и завети 107:17; такође видети 7. поглавље у овом приручнику).

За информације о службама и одговорностима Мелхиседековог свештенства, погледајте 8.1.

3.3.2

Ароново свештенство

Ароново свештенство је „додатак… Мелхиседековом свештенству” (Учење и завети 107:14). Оно укључује кључеве:

• Послуживања анђела.

• Јеванђеља покајања.

• Деловања у спољним обредима, укључујући крштење за опрост греха.

(Видети Учење и завети 13:1; 84:26–27; 107:20.)

Бискуп је председник Ароновог свештенства у одељењу (видети Учење и завети 107:15).

За информације о службама и одговорностима Ароновог свештенства, погледајте 10.1.3.

3.4

Власт свештенства

Власт свештенства је овлашћење да представљамо Бога и делујемо у Његово име. У Цркви се сва свештеничка власт спроводи под вођством оних који имају кључеве свештенства.

3.4.1

Кључеви свештенства

Кључеви свештенства су власт за усмеравање коришћења свештенства у корист Божје деце.

3.4.1.1

Они који држе кључеве свештенства

Господ је сваком од својих апостола дао све кључеве који се односе на царство Божје на земљи. Предпостављени живи апостол, председник Цркве, једина је особа на земљи овлашћена да користи све те кључеве свештенства (видети Учење и завети 81:1–2; 107:64–67, 91–92; 132:7).

Под вођством председника Цркве, следеће вође свештенства добијају кључеве како би могли да председавају у областима своје одговорности.

• Председници кочића и подручја.

• Бискупи и председници огранака.

• Председници већа Мелхиседековог и Ароновог свештенства.

• Председници храмова.

• Председници мисија и председници центара за обуку мисионара.

Ове вође добијају кључеве свештенства када су издвојени за своје позиве.

Кључеви свештенства се не дају другима, укључујући саветницима локалних вођа свештенства или председницима црквених организација. Председници црквених организација председавају под управом оних који имају кључеве свештенства (видети 4.2.4).

3.4.1.2

Ред у Господњем делу

Кључеви свештенства обезбеђују да се дело спасења и узвишења остварује на прописан начин (видети Учење и завети 42:11; 132:8). Они који имају кључеве свештенства усмеравају Господње дело у оквиру својих области одговорности. Ова председавајућа власт важи само за одређене одговорности позива вође. Када су свештеничке вође разрешене својих позива, више не држе ове кључеве.

3.4.2

Додела свештенства и заређење

Под вођством оних који имају кључеве свештенства, Ароново свештенство и Мелхиседеково свештенство се додељују достојним мушким члановима Цркве (видети Учење и завети 84:14–17). Након додељивања одговарајућег свештенства, особа се заређује у службу у том свештенству, као што је ђакон или старешина. Носилац свештенства користи свештенство у складу са правима и дужностима те службе (видети Учење и завети 107:99).

За више информација о свештенству и заређењу, погледајте 8.1.1 и 18.10.

3.4.3

Делегирање свештеничке власти за служење у Цркви

3.4.3.1

Издвајање

Када се чланови цркве издвоје под усмерењем оних који имају кључеве свештенства, примају власт од Бога да делују у том позиву. На пример:

• Жени коју бискуп позове и издвоји за председницу Потпорног друштва одељења даје се власт да управља радом Потпорног друштва у одељењу.

Сви који су позвани и издвојени служе под усмерењем оних који им председавају (видети 3.4.1.2).

Када су разрешени позива, више немају власт повезану са њим.

3.4.3.2

Задужење

Председавајуће црквене вође могу поверити власт доделом задужења. Када мушкарци и жене приме ова задужења, примају од Бога власт да делују. На пример:

• Прво председништво и Веће дванаесторице апостола делегирају власт Седамдесеторици који су задужени да управљају областима и да председавају конференцијама кочића.

• Власт се делегира члановима Цркве да служе као браћа и сестре послужитељи.

Власт која се поверава доделом задатка ограничена је на одређене одговорности и трајање задужења.

3.4.4

Праведно коришћење власти свештенства

Ова власт се може користити само праведно (видети Учење и завети 121:36). Користи се са уверавањем, трпељивошћу, благошћу, кроткошћу, љубављу и добротом (видети Учење и завети 121:41–42).

Они који користе свештенство не намећу своју вољу другима. Не користе га у себичне сврхе.

3.5

Моћ свештенства

Моћ свештенства је Божја моћ, коју Он користи да благосиља своју децу. Божја свештеничка моћ излива се на све чланове Цркве – жене и мушкарце – док држе завете које су склопили са Њим. Чланови склапају ове завете када примају свештеничке обреде. (Видети Учење и завети 84:19–20.)

Благослови свештеничке моћи које чланови могу да приме укључују:

• Вођство за своје животе.

• Откривење да знају како да испуне дело за које су заређени, издвојени или задужени.

• Помоћ и снагу да постану сличнији Исусу Христу и Небеском Оцу.

3.5.1

Завети

Завет је свето обећање између Бога и Његове деце. Бог даје услове за завет, а Његова деца пристају да се повинују тим условима. Бог обећава да ће благосиљати своју децу када испуњавају тај завет.

Сви који издрже до краја у држању својих завета примиће вечни живот (видети 2. Нефи 31:17–20; Учење и завети 14:7).

Родитељи, црквене вође и други помажу појединцима да се припреме за склапање завета када примају јеванђеоске обреде. Они се старају да особа разуме завете које ће склопити. Након што особа склопи завет, они јој помажу да га се држи. (Видети Moсија 18:8–11, 23–26.)

3.5.2

Обреди

Обред је свети чин који се врши влашћу свештенства.

У многим обредима, појединци склапају завете са Богом. Примери укључују крштење, причешће, даривање и обред печаћења брака.

Обреди спасења и узвишења су од суштинског значаја за вечни живот. За више информација погледајте 18.1.

3.6

Свештенство у дому

Сви чланови Цркве који се држе својих завета – жене, мушкарци и деца – благословени су Божјом свештеничком моћу у својим домовима да јачају себе и своје породице (видети 3.5). Ова моћ ће помоћи члановима да обављају Божје дело спасења и узвишења у свом личном животу и породици (видети 2.2).

Мушкарци који имају Мелхиседеково свештенство могу да дају свештенички благослов члановима породице како би им пружили смернице, исцељење и утеху. Када је потребно, чланови Цркве такође могу тражити ове благослове од чланова шире породице, браће послужитеља или локалних црквених вођа.