„32. Покајање и црквени савети за чланство”, Изабрани делови из Општег приручника (2023).
„32. Савети за покајање и чланство у Цркви”, Изабрани делови из Општег приручника
32.
Савети за покајање и чланство у Цркви
32.0
Увод
Најчешће се покајање одвија између појединца, Бога и оних који су погођени нечијим гресима. Међутим, понекад бискуп или председник кочића треба да помогне члановима Цркве у њиховим напорима да се покају.
Када помажу члановима у покајању, бискупи и председници кочића су љубазни и брижни. Они следе пример Спаситеља, који је подизао појединце и помагао им да се одврате од греха и окрену Богу (видети Матеј 9:10–13; Јован 8:3–11).
32.1
Покајање и праштање
Да би остварио свој план милости, Небески Отац је послао свог Јединородног Сина, Исуса Христа, да изврши помирење за наше грехе (видети Алма 42:15). Исус је претрпео казну коју закон правде захтева за наше грехе (видети Учење и завети 19:15–19; такође видети Алма 42:24–25). Том жртвом су и Отац и Син показали своју бескрајну љубав према нама (видети Јован 3:16).
Када искажемо „веру ка покајању”, Небески Отац нам опрашта, дарујући милост кроз помирење Исуса Христа (Алма 34:15; такође видети Алма 42:13). Када смо очишћени од греха и опроштено нам је, на крају можемо да наследимо царство Божје (видети Исаија 1:18; Учење и завети 58:42).
Покајање је више од промене понашања. Оно је одвраћање од греха и окретање Небеском Оцу и Исусу Христу. То доводи до промене срца и ума (видети Мосија 5:2; Алма 5:12–14; Хеламан 15:7). Покајањем постајемо нове личности, помирене са Богом (видети 2. Коринћанима 5:17–18; Мосија 27:25–26).
Могућност да се покајемо један је од највећих благослова које нам је Небески Отац дао кроз дар свог Сина.
32.2
Сврха ограничења или повлачења чланства у Цркви
Ако члан почини озбиљан грех, бискуп или председник кочића помаже му да се покаје. Као део овог процеса, можда ће морати да ограничи неке повластице чланства у Цркви на неко време. У неким ситуацијама ће можда морати да повуче чланство неке особе на неко време.
Ограничавање или повлачење чланства некој особи нема за циљ кажњавање. Уместо тога, ове мере су понекад неопходне да би се помогло особи да се покаје и доживи промену срца. Оне, такође, дају особи времена да се духовно припреми да поново обнови и држи своје завете.
Три сврхе ограничења или повлачења чланства су следеће.
32.2.1
Помоћ у заштити других
Прва сврха је помоћ у заштити других. Понекад особа представља физичку или духовну претњу. Предаторско понашање, физичка повреда, сексуално злостављање, злоупотреба супстанци, превара и отпадништво су неки од начина на које се то може догодити. Са надахнућем, бискуп или председник кочића делује како би заштитио друге када неко представља претњу на ове и друге озбиљне начине (видети Алма 5:59–60).
32.2.2
Помоћ особи да путем покајања приступи откупитељској моћи Исуса Христа
Друга сврха је да се помогне особи да путем покајања приступи откупитељској моћи Исуса Христа. Кроз овај процес, она може поново постати чиста од греха и достојна да прими све Божје благослове.
32.2.3
Заштита интегритета Цркве
Трећа сврха је заштита интегритета Цркве. Ограничење или повлачење црквеног чланства особе може бити неопходно ако њено понашање значајно штети Цркви (видети Алма 39:11). Интегритет Цркве се не штити прикривањем или умањивањем озбиљних грехова, него њиховим решавањем.
32.3
Улога судија у Израелу
Бискупи и председници кочића су позвани и издвојени да буду судије у Израелу (видети Учење и завети 107:72–74). Они држе кључеве свештенства да представљају Господа у помагању члановима Цркве да се покају (видети Учење и завети 13:1; 107:16–18).
Често бискупи и председници кочића помажу у покајању путем личног саветовања. Та помоћ може укључивати неформално ограничење неких повластица чланства у Цркви на неко време.
За неке озбиљне грехе, вође помажу у покајању тако што одржавају савет за чланство (видети 32.6). Та помоћ може укључивати формално ограничење неких повластица чланства у Цркви или повлачење чланства особе на неко време.
Бискупи и председници кочића показују љубав и бригу када помажу члановима да се покају. Спаситељев разговор са женом ухваћеном у прељуби је смерница (видети Јован 8:3–11). Иако није рекао да су јој греси опроштени, није је осудио. Уместо тога, рекао јој је да „не греши више” – да се покаје и промени свој живот.
Ове вође поучавају да је „радост на небу за једнога грешника који се каје” (Лука 15:7). Они су стрпљиви, пуни подршке и позитивни. Уливају наду. Поучавају и сведоче да се због Спаситељеве помирујуће жртве сви могу покајати и очистити.
Бискупи и председници кочића траже вођство Духа да би знали како да помогну свакој особи да се покаје. Само за најтеже грехе Црква има одређена мерила о томе шта треба да предузму њене вође (видети 2.6). Не постоје две исте ситуације. Саветовање које пружају вође и процес покајања који омогућавају морају бити надахнути и различити су за сваку особу.
32.4
Исповедање, поверљивост и извештавање државним органима
32.4.1
Исповедање
Покајање захтева да се греси признају Небеском Оцу. Исус Христ је рекао: „По овоме можете знати да ли ће се неко покајати за грехе своје – гле, признаће их и одрећи ће их се” (Учење и завети 58:43; такође видети Мосија 26:29).
Када чланови Цркве почине озбиљне грехе, њихово покајање, такође, укључује исповедање свом бискупу или председнику кочића. Тада он може да користи кључеве Јеванђеља покајања у њихову корист (видети Учење и завети 13:1; 84:26–27; 107:18, 20). То им помаже да се исцеле и врате на јеванђеоски пут кроз моћ Спаситељевог помирења.
Сврха исповедања је да подстакне чланове да се растерете како би у потпуности могли да траже Господњу помоћ у промени и исцељењу. Исповедање помаже у развијању „срца скрушеног и духа раскајаног” (2. Нефи 2:7). Добровољно исповедање показује да особа жели да се покаје.
Када се члан исповеди, бискуп или председник кочића следи смернице за саветовање у 32.8. Он уз молитву тражи вођство о одговарајућем окружењу за помоћ члану да се покаје. Он разматра да ли би савет за чланство био од помоћи. Ако црквена политика захтева савет за чланство, он то објашњава (видети 32.6).
Понекад је члан учинио неправду супружнику или другој одраслој особи. Као део покајања, он обично треба то да призна тој особи и да тражи опроштај. Млада особа која почини озбиљан грех обично се подстиче да се посаветује са својим родитељима.
32.4.4
Поверљивост
Бискупи, председници кочића и њихови саветници имају свету дужност да штите све поверљиве информације које им се повере. Те информације се могу сазнати током интервјуа, саветовања и исповедања. Иста дужност поверљивости важи за све који учествују у саветима за чланство. Поверљивост је од суштинског значаја јер чланови не могу да исповеде грехе или да траже смернице ако оно што деле неће бити поверљиво. Кршење поверљивости издаје поверење чланова и доводи до тога да изгубе поверење у своје вође.
У складу са својом дужношћу поверљивости, бискуп, председник кочића или њихови саветници могу да деле такве информације само на следећи начин:
-
Они треба да се посаветују са председником кочића, председником мисије или бискупом о одржавању савета за чланство или повезаним питањима.
-
Особа се сели у ново одељење (или се вођа свештенства разрешава) док се чека на поступак преиспитивања чланства или друга озбиљна питања.
-
Бискуп или председник кочића сазнаје да је члан Цркве који живи изван одељења или кочића можда умешан у озбиљан грех.
-
Током одржавања савета за чланство, неопходно је обелоданити информације.
-
Члан бира да дâ дозволу вођи да дели информације са одређеним особама.
-
Можда ће бити неопходно поделити ограничене информације о одлуци савета за чланство.
Да би помогла вођама у заштити других и поштовању закона, Црква обезбеђује помоћ обучених стручњака. Да би примили ово упутство, вође одмах позивају Црквену линију за помоћ у случајевима злостављања, тамо где је доступна (видети 38.6.2.1 ). Тамо где није доступна, председник кочића контактира са правним саветником обласне канцеларије.
У само једној ситуацији би бискуп или председник кочића требало да открију поверљиве информације без претходног тражења таквог упутства. То је ситуација када је обелодањивање неопходно да би се спречила повреда опасна по живот или озбиљна штета и нема времена за тражење смерница. У таквим случајевима, дужност заштите других је важнија од дужности поверљивости. Вође треба одмах да контактирају са цивилним властима.
32.6
Тежина греха и црквена политика
Тежина греха је важан фактор при одређивању поступака који ће (1) помоћи у заштити других и (2) помоћи особи да се покаје. Господ је рекао да „не мо[же] да [гледа] на грех ни са најмањом мером попустљивости” (Учење и завети 1:31; такође видети Мосија 26:29). Његове слуге не смеју да игноришу доказе о озбиљном греху.
Озбиљни греси су намерна и велика повреда закона Божјих. Категорије озбиљних грехова су наведене у наставку.
-
Насилна дела и злостављање
-
Сексуални неморал
-
Пирамидалне преваре
-
Злоупотреба поверења
-
Неки други поступци
Када је савет за чланство обавезан или може бити неопходан
|
Врста греха |
Савет за чланство је обавезан |
Савет за чланство може бити неопходан |
|---|---|---|
Врста греха Насилна дела и злостављање | Савет за чланство је обавезан
| Савет за чланство може бити неопходан |
Врста греха Сексуални неморал | Савет за чланство је обавезан
| Савет за чланство може бити неопходан
|
Врста греха Пирамидалне преваре | Савет за чланство је обавезан
| Савет за чланство може бити неопходан
|
Врста греха Злоупотреба поверења | Савет за чланство је обавезан
| Савет за чланство може бити неопходан
|
Врста греха Неки други поступци | Савет за чланство је обавезан
| Савет за чланство може бити неопходан
|
32.6.3
Када се председник кочића саветује са обласним председништвом о томе да ли је потребно саветовање за чланство или друга мера
Нека питања захтевају додатни опрез и смернице. Да би знао како најбоље да помогне, председник кочића мора да се посаветује са обласним председништвом о ситуацијама наведеним у овом одељку.
32.6.3.2
Отпадништво
Разлози отпадништва често имају утицај изван граница одељења или кочића. Треба их одмах разрешити како би се заштитили други.
Бискуп се саветује са председником кочића ако сматра да поступак неког члана може представљати отпадништво.
Како се овде наводи, отпадништво се односи на члана који учествује у било чему од следећег:
-
Непрекидно делује у отвореном и намерном јавном противљењу Цркви, њеним учењима, њеној политици или њеним вођама
-
Истрајан је у томе да поучава учењима која су наводно црквена а то нису, после опомене од стране бискупа или председника кочића
-
Држи се обрасца намерног деловања на слабљењу вере и активности чланова Цркве
-
Наставља да следи учења отпадничких секти, после опомене од стране бискупа или председника кочића
-
Формално се придружује другој цркви и промовише њена учења
32.6.3.3
Проневера црквених средстава
Ако члан проневери црквена средства или украде вредну црквену имовину, председник кочића се саветује са обласним председништвом о томе да ли савет за чланство или нека друга мера може бити неопходна.