1. Јер догоди се да пошто зажелех да сазнам о ономе што отац мој виде, и верујући да је Господ кадар да ме са тим упозна, док седех промишљајући у срцу своме, однешен бејах у Духу Господњем, да, на гору веома високу коју никад пре не видех и на коју никад пре моја нога не беше крочила.

2. И Дух ми рече: Гле, шта желиш?

3. А ја рекох: Желим да видим оно што отац мој виде.

4. И Дух ми рече: Верујеш ли да отац твој виде дрво о ком говораше?

5. А ја рекох: Да, Ти знаш да верујем свим речима оца свога.

6. И кад изговорих ове речи, Дух повика јаким гласом, говорећи: Осана Господу, Богу Свевишњему, јер Он је Бог над свом земљом, да, и то изнад свега. И благословен си Нефи јер верујеш у Сина Бога Свевишњега. Стога ћеш видети оно што зажеле.

7. И гле, ово ће ти се дати као знак, да пошто видиш дрво које рађа плод ког отац твој окуси, угледаћеш, такође, човека да са неба силази, и видећеш Њега. И кад Га видиш посведочићеш да је то Син Божји.

8. И догоди се да ми Дух рече: Погледај! И ја погледах и спазих дрво, а оно беше попут дрвета које отац мој виде. И лепота његова беше далеко изнад свега, да, изнад сваке лепоте, а белина његова превазилажаше белину снежног наноса.

9. И догоди се да, пошто видех дрво, рекох Духу: Видим да ми показа дрво које је драгоценије од свега.

10. А Он ми рече: Шта желиш?

11. И ја Му рекох: Да знам његово тумачење – јер говорах Му као човек што говори, јер видех да беше обличја човечјег. Па ипак, знадох да је то Дух Господњи и Он ми говораше као што човек са човеком говори.

12. И догоди се да ми рече: Погледај! И ја погледах као да гледам у Њега, и не видех Га, јер нестаде преда мном.

13. И догоди се да погледах и спазих велики град Јерусалим, а и друге градове. И спазих град Назарет. И у граду Назарету спазих девицу, а она беше веома лепа и бела.

14. И догоди се да видех небеса отворена, и анђео сиђе и стаде пред мене и рече ми: Нефи, шта видиш?

15. А ја му рекох: Девицу најкраснију и лепшу од свих других девица.

16. И он ми рече: Знаш ли за удостојење Божје?

17. А ја му рекох: Знам да Он љуби децу своју, ипак, не знам значење свега.

18. И Он ми рече: Гле, девица коју видиш, телом је мајка Сина Божјег.

19. И догоди се да спазих како беше однешена у Духу. И пошто беше однешена у Духу током неког времена, анђео ми прозбори, говорећи: Погледај!

20. И ја погледах и опет спазих девицу како држи дете у рукама својим.

21. И анђео ми рече: Гле Јагњета Божјег, да, и то Сина Вечнога Оца! Знаш ли значење дрвета ког отац твој виде?

22. А ја му одговорих, говорећи: Да, оно је љубав Божја која се излива у срца деце човечје, стога је од свега најпожељније.

23. И он ми прозбори, говорећи: Да, и души највећа радост.

24. И пошто каза ове речи, рече ми: Погледај! И ја погледах и спазих Сина Божјег где пролази међу децом човечјом. И видех многе како падају пред ноге Његове и клањају Му се.

25. И догоди се да спазих да је шипка гвоздена, коју отац мој беше видео, реч Божја која води ка извору живих вода, или ка дрвету живота. Те воде су оличење љубави Божје. И уз то, спазих да је и дрво живота оличење љубави Божје.

26. И анђео ми опет рече: Погледај и види удостојење Божје!

27. И погледах и спазих Откупитеља света о ком отац мој говораше. А видех и пророка који ће пред Њим пут припремити. И Јагње Божје иступи и овај га крсти и кад би крштено, спазих небеса отворена и Свети Дух сиђе са неба у обличју голуба и оста на Њему.

28. И спазих да Он поче да служи народу у моћи и слави великој, и мноштва се сабираху да Га чују. И спазих како Га истераше из средине своје.

29. А спазих и дванаесторицу других како Га следе. И догоди се да беху у Духу однешени пред лицем мојим, те их не видех.

30. И догоди се да ми анђео поново прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах и спазих небеса поново отворена и видех анђеле где силазе деци човечјој и служе им.

31. И опет ми прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах и спазих Јагње Божје како пролази међу децом човечјом. И спазих мноштва људи који беху болесни и који беху мучени сваковрсним болестима, и ђаволима и духовима нечистим. И анђео ми говораше и све ми то показа. И они беху исцељивани моћу Јагњета Божјег, а ђаволи и духови нечисти беху истерани.

32. И догоди се да ми анђео поново прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах те спазих Јагње Божје како Га људи ухватише. Да, Син Вечног Бога беше осуђен од света и ја видех и сведочим.

33. И ја, Нефи, видех да га подигоше на крст и погубише за грехе света.

34. И пошто Га погубише, видех мноштва земаљска где се сабирају за борбу против апостола Јагњетових, јер тако дванаесторицу назва анђео Господњи.

35. И мноштво земаљско се сабра и ја спазих да су у великој и пространој згради, попут оне зграде коју отац мој беше видео. И поново ми анђео Господњи прозбори, говорећи: Погледај свет и мудрост његову. Да, погледај, сабра се дом Израелов за борбу против дванаесторице апостола Јагњетових.

36. И догоди се да видех и сведочим да је велика и пространа зграда охолост света. И она паде и пад јој беше силно велик. И поново ми прозбори анђео Господњи, говорећи: Такво ће бити уништење свих народа, колена, језика и људи, који се буду борили против дванаесторице апостола Јагњетових.