Дух

Онај део живог бића који је постојао пре рођења у смртном телу, који пребива у физичком телу за време смртног живота, и који постоји након смрти као засебно биће све до васкрсења. Све оно што је живо – људски род, животиње, и биљке – били су у духовном облику пре него што је било који облик живота постојао на земљи (Пос 2:4–5; Мојсије 3:4–7). Духовно тело је налик физичком телу (1 Не 11:11; Етер 3:15–16; УиЗ 77:2; 129). Дух је материја, али је префињенији или чистији од смртне твари или материје (УиЗ 131:7).

Свака особа је дословно син или кћер Бога, рођена као дух од стране својих Небеских родитеља пре него што је рођена на земљи од стране смртних родитеља (Јев 12:9). Свака особа на земљи има бесмртно духовно тело поред тела од меса и костију. Као што се понекад описује у Светим писмима, духовно и физичко тело заједно чине душу (Пос 2:7; УиЗ 88:15; Мојсије 3:7, 9, 19; Авр 5:7). Дух може да живи без физичког тела, али физичко тело не може да живи без духа (Јак 2:26). Физичка смрт је одвајање духа од тела. У васкрсењу, дух се поново сједињује са оним истим физичким телом од меса и костију које је имао у смртном животу, уз две главне разлике: никада више неће бити поново одвојени, и физичко тело ће бити бесмртно и усавршено (Алма 11:45; УиЗ 138:16–17).