Амен

Значи „нека буде тако“ или „то је тако“. Амен се каже да би се истакло срдачно или свечано прихватање или слагање (Понз 27:14–26) или истинитост (1 Цар 1:36). Данас на крају молитве, сведочанства и говора, они који су чули молитву или поруку говоре једно разговетно амен да би показали слагање или прихватање.

У Старом завету, особа треба да каже амен када склапа завет (1 Дн 16:7, 35–36; Нем 5:12–13; 8:2–6). Христ је назван „Амен, сведок верни и истинити“ (Отк 3:14). Амен се изговарало као знак завета у школи пророчкој (УиЗ 88:133–135).