Јездра
Старозаветни свештеник и писар који је извео неке од Јевреја из вавилонског ропства и одвео их назад у Јерусалим (Јездра 7–10; Нем 8; 12). Године 458. П.Н.Е. добио је дозволу од Артаксеркса, цара персијскога, да поведе у Јерусалим све јеврејске изгнанике који су вољни да пођу (Јездра 7:12–26).
Пре Јездриног времена, свештеници су имали потпуни надзор над читањем збирке Светих писама званих „закон.“ Јездра је помогао да Света писма постану доступна сваком Јевреју. Отворено читање „књиге закона“ најзад је постало средиште живота јеврејског народа. Вероватно су Јездрина највећа поучавања дошла услед његовог примера да своје срце припреми да тражи Божји закон, да га поштује, и да њиме поучава друге (Јездра 7:10).
Књига Јездрина
У поглављима 1–6 су описани догађаји који су се десили шездесет до осамдесет година пре него што је Јездра стигао у Јерусалим – Киров проглас 537. год. П.Н.Е. и повратак Јевреја под Зоровавељем. У поглављима 7–10 показано је како је Јездра отишао у Јерусалим. Он је, са својим сапутницима, постио и молио се за заштиту. У Јерусалиму су они нашли многе Јевреје који су раније отишли у Јерусалим са Зоровавељем и оженили се женама које нису у завету и тако се укаљали. Јездра се молио за њих и ставио их је под завет да се разведу од ових жена. Каснија Јездрина историја се налази у Књизи Немијиној.