Жртва

У древним данима, жрвтвовати се значило је учинити некога или нешто светим. Сада значи одрећи се или трпети губитак онога што је световно за Господа и Његово царство. Чланови Господње цркве треба да су вољни да све жртвују за Господа. Џозеф Смит је поучавао да „религија која не захтева жртвовање свега никада нема моћ довољну да створи веру потребну за живот и спасење.“ У погледу на вечност, благослови који се добијају због жртве су већи него ишта од чега се одустало.

Након што су Адам и Ева истерани из Еденског врта, Господ им је дао закон жртве. Овај закон укључује принос првенаца из њихових стада. Ова жртва симболизује жртву која ће бити учињена од стране Јединорођеног Сина Божјег (Мојсије 5:4–8). Овај обичај се наставио све до смрти Исуса Христа, који је окончао жртвовање животиња као јеванђеоски обред (Алма 34:13–14). У цркви данас чланови узимају причест у виду хлеба и воде у спомен на жртву Исуса Христа. Од чланова цркве данас се захтева и да принесу жртву, срце скрушено и дух раскајан (3 Не 9:19–22). То значи да су понизни, раскајани, и вољни да слушају Божје заповести.