Јован, син Зеведејев
Један од Дванаесторице апостола у Новом завету, син Зеведејев и брат Јаковљев. У својој младости био је рибар (Мк 1:17–20). Он је вероватно неименовани ученик кога је Јован Крститељ поменуо у Јеванђељу по Јовану 1:40. Касније је примио позив да буде ученик Исуса Христа (Мт 4:21–22; Лк 5:1–11). Написао је Јеванђеље по Јовану, три посланице, и књигу откривења. Био је један од тројице који су били с Господом при подизању Јаирове кћери (Мк 5:35–42), на Гори преображења (Мт 17:1–9), и у Гетсеманији (Мт 26:36–46). У својим записима говори о себи као о ученику кога је Исус љубио (Јн 13:23; 21:20) и као о „другом ученику“ (Јн 20:2–8). Исус је прозвао њега и његовог брата Воанергес, што значи „синови грома“ (Мк 3:17). Често је помињан у записима о распећу и васкрсењу (Лк 22:8; Јн 18:15; 19:26–27; 20:2–8; 21:1–2). Јован је касније протеран на Патам, где је написао Књигу откривења (Отк 1:9).
Јован се често помиње у откривењима последњих дана (1 Не 14:18–27; 3 Не 28:6; Етер 4:16; УиЗ 7; 27:12; 61:14; 77; 88:141). Ови стихови потврђују Јованов библијски запис, а дају и увид о његовој величини и важности дела које му је Господ поверио да изврши на земљи у време Новог завета и у време последњих дана. Света писма последњих дана појашњавају да Јован није умро него му је дозвољено да остане на земљи као служитељ све до Господњег другог доласка.(Јн 21:20–23; 3 Не 28:6–7; УиЗ 7).
Посланице Јованове
Мада писац ових трију посланица није себе именовао, стил писања јако сличи стилу апостола Јована тако да се претпоставља да је он написао све три посланице.
Прва посланица Јованова 1 опомиње свеце да граде заједништво са Богом. У поглављу 2 се истиче да свеци упознају Бога преко послушности и поучава да не треба да љубе свет. У поглављу 3 се сви позивају да постану деца Божја и да љубе једни друге. Упоглављу 4 се објашњава да је Бог љубав и да пребива у онима који га љубе. Упоглављу 5 се објашњава да су свеци рођени од Бога вером у Христа.
Друга посланица Јованова је слична првој посланици Јовановој. У њој се Јован радује због верности деце „изабране жене.“
У трећој посланици Јовановој се даје похвала особи по имену Гај, због његове верности и помоћи онима који љубе истину.
Јеванђеље по Јовану
У овој књизи из Новог завета, апостол Јован сведочи да (1) Исус јесте Христ или Месија и (2) да је Исус Син Божји (Јн 20:31). Догађаји из Исусовог живота које он описује су пажљиво одабрани и припремани с тим у виду. Књига почиње с изјавом о Христовом статусу у предсмртном постојању. Био је са Богом, Он је био Бог, и био је Створитељ свега. Родио се у телу као Јединорођени Син Очев. Јован описује пут Исусове службе, и потпуно истиче Његову божанску природу и Његово васкрсење из мртвих. Јасно тврди да је Исус Син Божји, посведочен путем чуда, путем сведока, путем пророка, и путем гласа свога. Јован поучава упоређујући светло и таму, истину и лаж, добро и зло, Бога и ђавола. Вероватно не постоји ниједан други запис у коме је светост Исусова и невера јеврејских владара тако јасно описана.
Јован је углавном писао о Христовој служби у Јудеји, посебно о последњој недељи Његове службе у смртном телу, док су Матеј, Марко и Лука писали о Његовој служби у Галилеји. Неки детаљи из ове књиге јеванђеља су појашњени откривењима последњих дана (УиЗ 7 и УиЗ 88:138–141).
За списак догађаја из Спаситељевог животе који су описани у Јеванђељу по Јовану, погледати Усклађеност четири јеванђеља у додатку.