Библија

Скуп јеврејских и хришћанских записа који садрже божанска откривења. Реч Библија значи „књиге“. Библија је дело многих пророка и надахнутих писаца који су деловали под утицајем Светог Духа (2 Пет 1:21).

Хришћанска Библија се састоји из два дела, опште познатих као Стари и Нови завет. Стари завет се састоји од књига Светих писама које су се користиле међу Јеврејима у Палестини за време Господње смртничке службе. Нови завет садржи записе који су записани у доба апостола и сматра се да имају подједнаку светост и власт као и јеврејска Света писма. Књиге Старог завета су преузете из народне литературе из многих векова и скоро у потпуности су писане јеврејским језиком, док су књиге Новог завета дело једног поколења и углавном су писане на грчком језику.

У Старом завету реч завет представља дословно јеврејску реч која значи „завет“. Стари завет је закон дат Мојсију када је Израел одбацио пунину јеванђеља коју је Божји народ имао од почетка смртности. Нови завет представља јеванђеље које је Исуст Христ поучавао.

У јеврејској Библији (Старом завету) књиге су подељене у три групације: закон, пророци и записи. Библија која се користи у хришћанском свету сврстава књиге према теми, као што су историјска, поетска и пророчка.

Књиге Новог завета су углавном сврстане овим редом: четири јеванђеља и дела апостолска; посланице Павлове; саборне посланице Јаковљева, Петрова, Јованова и Јудина; и Откривење Јованово.

Црква Исуса Христа светаца последњих дана дубоко цени и поштује Библију и тврди да Господ наставља да даје додатна откривења преко својих пророка у последњим данима који подупиру и потврђују библијске записе о Божјим поступцима с људским родом.