Могућност да се нешто чини. Имати моћ над неким или нечим јесте имати могућност да надзиреш ту особу или ствар или да им заповедаш. У Светим писмима, моћ је често повезана са моћу Божјом или моћу са неба. Често се блиско односи на свештеничку власт, што је дозвола или право да се делује за Бога.
У ту сврху те подигох, да покажем на теби моћ своју, Изл 9:16 .
Бог је снага и моћ моја, 2 Сам 22:33 .
Не ускрати добро када је у моћи руке твоје да то учиниш, ПСол 3:27 .
Заиста сам пун моћи од Духа Господњег, Мих 3:8 .
Сва моћ ми је дата и на небу и на земљи, Мт 28:18 .
Били су задивљени његовим учењем: јер је реч његова била са моћу, Лк 4:32 .
Останите у граду док се не оденете моћу са висина, Лк 24:49 .
Онима који Га примише даде моћ да буду синови Божји, Јн 1:12 (УиЗ 11:30 ).
Примићете моћ након што Свети Дух сиђе на вас, Дела 1:8 .
Нема моћи а да није од Бога, Рим 13:1 .
Сачувани сте моћу Божјом кроз веру на спасење, 1 Пет 1:3–5 .
Мада човек може да има моћ да чини многа моћна дела, хвали ли се снагом својом, мора пасти, УиЗ 3:4 .
Моћ да се чини добро је у свакој особи, УиЗ 58:27–28 .
У обредима Мелхиседековог свештенства се објављује моћ божанске природе, УиЗ 84:19–22 .
Прâва свештенства су нераскидиво повезана са небеским моћима, УиЗ 121:34–46 .