Морони, син Мормонов
Последњи нефијски пророк у Мормоновој књизи (око 421. год. Н.Е.). Непосредно пре Мормонове смрти, предао је историјски запис назван плоче Мормонове свом сину Моронију (РМор 1:1). Морони је завршио са састављањем плоча Мормонових. Поглавља 8 и 9 придодао је књизи Мормоновој (Морм 8:1). Сажео је и прикључио књигу Етерову (Етер 1:1–2) и придодао је своју књигу звану књига Моронијева (Моро 1). Морони је запечатио плоче и сакрио их је на брду Кумора (Морм 8:14; Моро 10:2). Године 1823. Морони је био послат као васкрсло биће да открије Мормонову књигу Џозефу Смиту (УиЗ 27:5; ИЏС 1:30–42, 45). Поучавао је младог пророка сваке године почевши са 1823. па све до 1827. год. (ИЏС 1:54) и коначно му предао плоче у 1827. год. (ИЏС 1:59). Након што је завршио с превођењем Џозеф Смит је плоче вратио Моронију.
Књига Моронијева
Последња књига у оквиру Мормонове књиге. Писао ју је последњи нефијски пророк, Морони. У поглављима 1–3 говори се о завршном уништењу Нефијаца, и дају се упутства о поверавању Светог Духа и свештенства. У поглављима 4–5 даје се детаљни опис служења причести. У поглављу 6 се сажето излаже дело цркве. Поглавља 7–8 чине беседе о првим начелима јеванђеља, укључујући Мормонова поучавања о вери, нади и милосрђу, и о начину како просуђивати о добру и злу (Моро 7), и Мормонова објашњења да су мала деца жива у Христу и да им није потребно крштење (Моро 8). У поглављу 9 описана је исквареност нефијског нарога. Поглавље 10 је Моронијева последња порука и садржи начин како сазнати да је Мормонова књига истинита (Моро 10:3–5).