Светлост, светлост Христова

Божанска снага, моћ, или утицај који долазе од Бога преко Христа и дају живот и видело свему. То је закон по коме се управља свиме на небу и на земљи (УиЗ 88:6–13). Такође помаже људима да разумеју јеванђеоске истине и усмерава их на јеванђеоски пут који води спасењу (Јн 3:19–21; 12:46; Алма 26:15; 32:35; УиЗ 93:28–29, 31–32, 40, 42).

Светлост Христова не треба да се меша са Светим Духом. Светлост Христова није особа. То је утицај који долази од Бога и припрема особу да прими Светог Духа. То је утицај доброг у животима свих људи (Јн 1:9; УиЗ 84:46–47).

Један од начина на који се испољава светлост Христова јесте савест, која особи помаже да изабере између исправног и погрешног (Моро 7:16). Како људи уче више о јеванђељу њихова савест постаје све сензитивнија (Моро 7:12–19). Људи који ослушкују светлост Христову вођени су ка јеванђељу Исуса Христа (УиЗ 84:46–48).