Хулити, богохуљење

Говорити неучтиво или са непоштовањем о Богу или ономе што је свето.

Исус је оптуживан неколико пута од стране Јевреја да говори богохулно јер је полагао право да опрашта грехе (Мт 9:2–3; Лк 5:20–21), јер је прозвао себе Сином Божјим (Јн 10:22–36; 19:7), и јер је рекао да ће Га видети где седи здесна моћи и долази на облацима небеским (Мт 26:64–65). Ове оптужбе би биле истините да он није заиста био оно што је тврдио да јесте. Оптужбе које су на суду против њега изнешене од стране лажних сведока пред скупштином (Мт 26:59–61) биле су богохуљење против Божјег храма. Хула против Светог Духа, а то је својевољно порицање Христа након примања савршеног сазнања о Њему, је неопростив грех (Мт 12:31–32; Мк 3:28–29; УиЗ 132:27).