Прворођенац

У време древних патријараха, прворођени син је примао првенаштво (Пос 43:33) и тако наслеђивао вођство над породицом након смрти оца. Прворођенац је морао да буде достојан преузети ову одговорност (1 Дн 5:1–2) а могао је и да изгуби своје првенаштво због неправедности.

По закону Мојсијевом, гледало се на прворођеног сина као да припада Богу. Прворођенац је добијао двоструки део од свега онога што је отац поседовао (Понз 21:17). Након смрти свога оца, био је одговоран да се брине о својој мајци и сестрама.

Мушке прворођене животиње су такође припадале Богу. Чисте животиње су се користиле за жртвовање, док су прљаве животиње биле откупљиване, продаване или усмрћиване (Изл 13:2, 11–13; 34:19–20; Лев 27:11–13, 26–27).

Прворођенци симболички представљају Исуса Христа и Његову земаљску службу, подсећајући народ да ће велики Месија доћи (Мојсије 5:4–8; 6:63).

Исус је био прворођени од духовне деце нашег Небеског Оца, Јединорођенац Очев по телу, и први који је устао из мртвих у васкрсењу (Кол 1:13–18). Верни свеци постају чланови цркве Прворођенчеве у вечности (УиЗ 93:21–22).