Откривење Јованово

Последња књига у Новом завету, која садржи откривење дато апостолу Јовану. Било му је дозвољено да види историју света, посебно последње дане (Отк 1:1–2; 1 Не 14:18–27; УиЗ 77). Откривење Јованово је познато и као апокалипса.

Јован је примио ово откривење на Господњи дан на острву Патам (Отк 1:9–10), на азијској обали недалеко од Ефеса. Тачан датум откривења није познат.

Кључеви разумевања књиге налазе се у 1. Нефију 14:18–27 и у Учењу и заветима 77 (Етер 4:15–16).

Поглавља 1–3 су увод у књигу и писма за седам цркава у Азији. Јован је писао писма да би помогао свецима да реше одређене проблеме. У поглављима 4–5 забележена су виђења која је Јован примио а показују величанство и праведну моћ Бога и Христа. У поглављима 6–9, 11, Јован је забележио да је видео књигу запечаћену са седам печата, сваки печат представља време од хиљаду година историје земље. Ова поглавља баве се догађајима садржаним у седам печата (видети Отк 8–9; 11:1–15). Поглавље 10 описује књигу коју је Јован појео. Књига представља будућу мисију коју ће обављати. У поглављу 12 забележено је виђење зла које је започето на земљи када се Сотона побунио и када је био збачен. Рат који је тамо почео наставља се на земљи. У поглављима 13, 17–19, Јован је описао опака царства на земљи која контролише Сотона и забележио је њихову веру, укључујући и коначно уништење зла. У поглављима 14–16 описана је праведност светаца у средини зла непосредно пре Другог доласка Христовог. У поглављима 20–22 је описана Хиљадугодишњица, диван град Нови Јерусалим, и последњи догађаји у земаљској историји.