Синагога

Место окупљања које се користило у верске сврхе. У Новозаветним временима, намештај је углавном био једноставан, састојао се из ковчега у коме се налазио свитак закона или других светих записа, пулта за читање, и места за седење поклоника.

Локални савет старешина је управљао сваком синагогом. Они су одлучивали ко треба да буде примљен а ко искључен (Јн 9:22; 12:42). Најважнији службеник је био вођа синагоге (Мк 5:22; Лк 13:14). Он је обично био писар, водио је бригу о згради, и надгледао службе. Онај ко је био присутан обављао је свештеничке дужности (Лк 4:20).

У сваком граду где су живели Јевреји налазила се синагога, у Палестини и било где другде. Ово је било од велике помоћи за ширење јеванђеља Исуса Христа јер су рани мисионари цркве обично могли да говоре у синагогама (Дела 13:5, 14; 14:1; 17:1, 10; 18:4). Овај исти обичај је постојао међу мисионарима у Мормоновој књизи (Алма 16:13; 21:4–5; 32:1) као и међу раним мисионарима у овом раздобљу (УиЗ 66:7; 68:1).