Старешина

Израз старешина се користи на различите начине у Библији. У Старом завету се често односи на најстарије људе у племену, којима су често били поверени послови вођства (Пос 50:7; ИНа 20:4; Рута 4:2; Мт 15:2). Њихова старост и искуство су учинили да њихов савет буде драгоцен. Њихов положај није обавезно био и позив у свештенству.

У време Старог завета такође су постојале старешине заређене у Мелхиседеково свештенство (Изл 24:9–11). У Новом завету, помињу се старешине као носиоци свештеничке службе у цркви (Јак 5:14–15). Међу Нефијцима је такође било старешина заређених у свештенство (Алма 4:7, 16; Моро 3:1). У овом раздобљу, Џозеф Смит и Оливер Каудери су биле прве старешине које су заређене (УиЗ 20:2–3).

Старешина је сада назив који се даје свим носиоцима Мелхиседековог свештенства. На пример, мушким мисионарима се обраћају као старешинама. Такође, апостол је старешина, и прикладно је да се члановима Већа дванаесторице и Већа седамдесеторице обраћају на овај начин (УиЗ 20:38; 1 Пет 5:1). Дужности заређених старешина цркве данас су дате у откривењима последњих дана (УиЗ 20:38–45; 42:44; 46:2; 107:12).