1. И догоди се да пошто ја, Нефи, бејах однешен у Духу и видех све то, вратих се до шатора оца свога.

2. И догоди се да спазих браћу своју и они се међусобно свађаху у погледу на оно што им отац мој беше говорио.

3. Јер он им заиста говораше много тога великог што је тешко разумљиво уколико човек не би Господа питао. А пошто беху отврднули срца своја, не гледаху на Господа као што би требало.

4. И ево, ја, Нефи, растужих се због тврдоће срца њихових, а и због онога што видех, а знадох да се то неизбежно мора догодити, због велике опакости деце човечје.

5. И догоди се да посустах због невоља својих, јер сматрах да су невоље моје веће од свега, због уништења мога народа, јер видех пад њихов.

6. И догоди се да, пошто задобих снагу, прозборих браћи својој желећи да од њих сазнам разлог њихових препирки.

7. А они рекоше: Гле, не можемо разумети речи које отац наш говораше о природним гранама маслиновим, а и о нејеврејима.

8. А ја им рекох: Јесте ли питали Господа?

9. А они ми рекоше: Нисмо, јер Господ нас ни са чим таквим не упозна.

10. Гле, ја им рекох: Како то да се не држите заповести Господњих? Како то да хоћете да страдате због тврдоће срца својих.

11. Не памтите ли оно што Господ рече? – Не отврднете ли срца своја и будете ли ме питали са вером, верујући да ћете примити, марљиво држећи заповести моје, то ће вам заиста бити обзнањено.

12. Гле, кажем вам да дом Израелов беше упоређен са маслином, посредством Духа Господњег који беше у оцу нашем. И гле, нисмо ли ми одломљени од дома Израеловог и нисмо ли ми огранак дома Израеловог?

13. А сад, оно што наш отац мишљаше о калемљењу природних грана пунином нејевреја, јесте да, у последње дане, када потомство наше ишчезне у невери, да, током много година, и много поколења после објављивања Месије у телу деци човечјој, тада ће пунина јеванђеља Месијиног допрети до нејевреја, а од нејевреја остатку потомства нашег.

14. И у тај дан ће остатак потомства нашег сазнати да су од дома Израеловог и да су заветни народ Господњи. И тада ће знати и доћи до сазнања о прецима својим и, такође, до сазнања о јеванђељу Откупитеља свога, које по Њему беше служено очевима њиховим. Стога ће они доћи до сазнања о Откупитељу своме и о суштини учења Његовог, да могу знати како да дођу к Њему и буду спашени.

15. И неће ли се тада, у тај дан, радовати и хвалу дати своме вечном Богу, стени својој и спасењу своме? Да, и неће ли, у тај дан, примити снагу и негу са правог чокота? Да, неће ли прићи правом стаду Божјем?

16. Гле, кажем вам, да, биће опет поменути међу домом Израеловим. Биће накалемљени, као природна грана маслинова, на праву маслину.

17. И то је оно на шта мисли отац наш. И он мисли да се то неће догодити све док их нејевреји не расеју. И мисли да ће то доћи преко нејевреја, да би Господ нејеврејима показао своју моћ, пошто ће бити одбачен од стране Јевреја, или од дома Израеловог.

18. Стога, отац наш не говораше само о нашем потомству, него и о целом дому Израеловом, указујући на завет који ће се испунити у последње дане, завет који Господ учини оцу нашем Авраму, говорећи: Потомством твојим сва колена земаљска биће благословена.

19. И догоди се да им ја, Нефи, много о томе говорах. Да, говорах им о обнови Јевреја у последње дане.

20. И почех им речима Исаијиним, који говораше о обнови Јевреја, или дома Израеловог, а кад се обнове неће више бити измешани, нити ће опет бити расејани. И догоди се да говорах многе речи браћи својој, те се они помирише и понизише пред Господом.

21. И догоди се да ми опет проговорише, говорећи: Шта значи оно што је отац наш видео у сну? Шта значи дрво које је видео?

22. А ја им рекох: Оно представља дрво живота.

23. А они ми рекоше: Шта значи шипка гвоздена коју је отац наш видео, која води до дрвета живота?

24. А ја им рекох да је то реч Божја. И који год послушају реч Божју и чврсто је се буду држали, неће никада страдати, нити их могу савладати и заслепити искушења и распаљене стреле противника, да их до уништења доведу.

25. Стога их ја, Нефи, опомињах да се осврћу на реч Господњу. Да, опомињах их свим снагама душе своје и свим способностима које поседујем, да се осврћу на реч Божју и сете се да држе заповести Његове увек и у свему.

26. А они ми рекоше: Шта значи река водена коју је отац наш видео?

27. А ја им рекох да је вода, коју је отац наш видео, прљавштина. А ум његов толико беше заокупљен другим стварима да он не спази прљавштину воде.

28. И рекох им да је то страшан бездан који опаке раздваја од дрвета живота, а и од светаца Божјих.

29. И рекох им да то представља онај страшан пакао за који ми анђео рече да је припремљен за опаке.

30. И рекох им да је отац наш, такође, видео да правда Божја дели опаке од праведних, а сјај њен беше попут сјаја распламсалог огња који се диже до Бога у веке векова и краја нема.

31. А они ми рекоше: Значи ли то мучење тела у дане провере, или то значи коначно стање душе после смрти земаљског тела, или говори о ономе што је временско?

32. И догоди се да им рекох да је то слика и временског и духовног. Јер доћи ће дан када им се мора судити за дела њихова, да, и то дела учињена од стране земаљског тела, у њиховим данима провере.

33. Стога, умру ли у опакости својој, такође морају бити одбачени по оном што је духовно, што се односи на праведност. Стога, морају бити доведени да стану пред Бога да им се суди за дела њихова. А ако су им дела прљава морају они бити прљави, а ако су прљави тада никако не могу боравити у царству Божјем. Када би тако било и царство Божје би морало бити прљаво.

34. Али гле, кажем вам, царство Божје није прљаво и ништа нечисто не може ући у царство Божје. Стога, мора постојати место прљавштине припремљено за оно што је прљаво.

35. И место је припремљено, да, и то онај страшан пакао о ком говорах, а ђаво га припреми. Стога је крајње стање душа људских или да бораве у царству Божјем, или да буду одбачени због оне правде о којој говорах.

36. Стога, опаки су одбијени од праведних, а и од дрвета живота чији плод је најдрагоценији и најпожељнији од свих других плодова. Да, а то је највећи од свих дарова Божјих. И тако говорах браћи својој. Амен.