1. Јер гле, догоди се да Господ говораше оцу моме, да, и то у сну, и рече му: Благословен си Лехи због онога што учини. И јер беше веран и прогласи овом народу оно што ти заповедих, гле, они настоје живот да ти одузму.

2. И догоди се да Господ заповеди оцу моме, и то у сну, да поведе породицу своју и оде у пустињу.

3. И догоди се да он беше послушан речи Господњој. Стога учини како му Господ заповеди.

4. И догоди се да оде у пустињу. И остави дом свој и земљу баштине своје и злато своје и сребро своје и драгоцености своје, и са собом не узе ништа осим породице своје и намирница и шатора, и отпутова у пустињу.

5. И сиђе низ границе близу обале Црвеног мора. И путоваше пустињом уз границе које су ближе Црвеном мору. И путоваше пустињом са породицом својом, која се састојаше од мајке моје Сарије и старије браће моје, а то су Ламан, Лемуило и Сам.

6. И догоди се да пошто три дана путоваше пустињом, разапе шатор свој у долини уз обалу реке водене.

7. И догоди се да сагради олтар од камења и принесе жртву Господу и исказа хвале Господу, Богу нашем.

8. И догоди се да реци даде име Ламан, а она се уливаше у Црвено море. И беше долина у границама близу ушћа њеног.

9. И када отац мој виде да се воде реке уливају у извор Црвеног мора, проговори Ламану говорећи: О, када би могао бити попут ове реке, непрестано текући ка извору сваке праведности!

10. А говораше и Лемуилу: О, када би могао бити попут ове долине, чврст и постојан и непоколебљив у држању заповести Господњих!

11. Ово говораше због тврдоглавости Ламана и Лемуила. Јер гле, у многоме гунђаху против оца свога, који беше човек видовит и изведе их из земље јерусалимске, да оставе земљу баштине своје и злато своје и сребро своје и драгоцености своје, да страдају у пустињи. А то, рекоше они, учини због будаластих уобразиља срца свога.

12. И тако Ламан и Лемуило, као најстарији, гунђаху против оца свога. А гунђаху јер не познаваху деловање онога Бога који их беше створио.

13. Нити вероваху да би Јерусалим, тај велики град, могао бити уништен према речима пророка. И беху попут Јевреја који беху при Јерусалиму, који настојаху да одузму живот оцу моме.

14. И догоди се да им отац мој говораше у долини Лемуило, са моћу, будући испуњен Духом, све док им обличја не уздрхташе пред њим. И он их постиде те се не усудише огласити против њега. Стога, учинише како им заповеди.

15. И отац мој борављаше у шатору.

16. И догоди се да ја, Нефи, иако бејах веома млад, па ипак крупног стаса и уз то са великим жељама да упознам тајне Божје, стога завапих Господу. И гле, Он ме походи и смекша срце моје те поверовах свим речима које отац мој беше изговорио. Стога се не побуних против њега као браћа моја.

17. И говорах Саму, упознавши га са оним што ми Господ беше објавио својим Светим Духом. И догоди се да он поверова речима мојим.

18. Али, гле, Ламан и Лемуило не хтедоше да послушају речи моје, а ја, ожалостивши се због тврдоће срца њихових, завапих Господу за њих.

19. И догоди се да ми Господ прозбори, говорећи: Благословен си Нефи због вере своје, јер си ме марљиво тражио са смерношћу срца.

20. И уколико будеш држао заповести моје, напредоваћеш и бићеш одведен у земљу обећања. Да, и то у земљу коју за тебе припремих. Да, земљу која је изабрана међу свим другим земљама.

21. И уколико се браћа твоја побуне против тебе, биће искључени из присуства Господњег.

22. А ти, уколико будеш држао заповести моје, учинићу да будеш владар и учитељ браћи својој.

23. Јер гле, у тај дан у који се побуне против мене, проклећу их, и то проклетством тешким, те неће имати моћ над потомством твојим, осим ако се и оно не побуни против мене.

24. А буде ли тако, те се они побуне против мене, ови ће бити бич потомству твоме, да га подстакну да ме се сете.