1. И ево, тада, Јаков говораше још много тога моме народу. Ипак, учиних да буде записано само ово, јер ми је оно што записах довољно.

2. И ево, ја, Нефи, пишем више по речима Исаијиним, јер се душа моја наслађује речима његовим. Применићу, наиме, речи његове на свој народ, и упутићу их свим синовима својим, јер он заиста виде Откупитеља мога, и то као што Га ја видех.

3. И брат мој, Јаков, такође Га виде као што Га ја видех. Стога ћу упутити речи њихове деци својој да им покажу да су речи моје истините. Стога, речима тројице, Бог рече, утврдићу реч своју. Ипак, Бог шаље више сведока и доказује све речи своје.

4. Гле, душа моја се наслађује у доказивању истине о доласку Христовом моме народу. Јер, са тим циљем закон Мојсијев беше дат, и све ово што човеку беше дато од Бога, од почетка света, указује на Њега.

5. И такође, душа се моја наслађује заветима Господњим које Он учини са очевима нашим. Да, душа се моја наслађује у благодати Његовој, и у правди Његовој, и моћи, и милости по великом и вечном плану избављења од смрти.

6. И душа се моја наслађује у показивању моме народу да уколико Христ не би дошао, сви би људи морали страдати.

7. Јер да нема Христа ни Бога не би било; а да Бога нема ни нас нема, јер не би било стварања. Али Бога има, и Он је Христ, и Он долази у пунини времена свога.

8. И ево, пишем нешто од речи Исаијиних, да они из мога народа који виде ове речи могу уздићи срца своја и радовати се због свих људи. Ево, ово су речи, и можете их применити на себе и на све људе.