1. И ево, догоди се да почетком четрдесет и треће године владавине судија не беше сукоба међу народом Нефијевим, осим мало охолости која постојаше у цркви, што доведе до малих расправа међу народом, а те ствари беху решене крајем четрдесет и треће године.

2. И не беше сукоба међу народом четрдесет и четврте године, ни четрдесет и пете године не беше много сукоба.

3. И догоди се четрдесет и шесте, да, беше много сукоба и много раздора, због чега беше веома много оних који напустише земљу Зарахемлу и одоше у земљу на северу да баштине ту земљу.

4. И они пређоше силно велику удаљеност, тако да дођоше до великих водених површина и многих река.

5. Да, и они се тако проширише у све делове земље, у све оне делове који не беху опустошени и без дрвета, због многих становника који раније беху баштинили ту земљу.

6. И ево, ни један део те земље не беше пуст, осим у погледу дрвета, али због величине уништења народа који пре беху настањивали ту земљу, беше она названа пустом.

7. И како беше мало дрвета на лицу земље, отуда народ који дође поста силно вешт у прављењу цемента. Стога од цемента изграђиваху куће у којима пребиваху.

8. И догоди се да се намножише и раширише и кренуше из земље на југу ка земљи на северу, и проширише се толико да почеше прекривати цело лице земаљско, од мора јужног до мора северног, од мора западног до мора источног.

9. А народ који беше у земљи на северу живљаше у шаторима и кућама од цемента, и пуштаху да расте свако дрво које би изникло на лицу земље, како би временом имали дрво за градњу кућа својих, да, градова својих, и храмова својих, и синагога својих, и светилишта својих, и свакојаких грађевина својих.

10. И догоди се да пошто дрво на северу беше веома ретко, они га много слаху поморским путем.

11. И тако омогућише народу у земљи на северу да сагради многе градове, и од дрвета и од цемента.

12. И догоди се да и многи из народа Амоновог, који беху Ламанци по рођењу, кренуше у ту земљу.

13. И ево, много је записа о поступцима тога народа, које вођаху многи из тог народа о њима, који су подробни и веома опширни.

14. Али гле, ни стоти део поступака тога народа, да, извештај о Ламанцима и о Нефијцима, и ратовима њиховим, и сукобима, и расправама, и проповедању њиховом, и пророштвима њиховим, и поморству њиховом, и градњи лађи њихових, и градњи храмова њихових, и синагога, и светилишта њихових, и праведности њиховој, и опакости њиховој, и убиствима њиховим, и пљачкању њиховом, и отимачини њиховој, и свакојаким одвратностима и курварствима, не може бити обухваћен у овом делу.

15. Али гле, много је књига и много записа сваке врсте, и углавном их чуваху Нефијци.

16. А Нефијци их предаваху с једног поколења на друго, све док не падоше у преступ и не беху убијани, пљачкани, и отерани и прогнани, и побијени, и расејани по лицу земаљском, и измешани са Ламанцима све док се више не зваху Нефијцима, поставши опаки, и дивљи, и свирепи, да, поставши чак Ламанци.

17. А сад се поново враћам свом извештају. Оно, дакле, о чему говорах беше се десило пошто беше великих сукоба, и немира, и ратова, и расправа, међу народом Нефијевим.

18. Заврши се четрдесет и шеста година владавине судија;

19. И догоди се да још увек беше велик сукоб у земљи, да, чак и четрдесет и седме године, а и четрдесет и осме године.

20. Ипак, Хеламан попуњаваше судијску столицу са правдом и правичношћу. Да, гледаше он да држи одредбе и судове и заповести Божје, и непрестано чињаше оно што је исправно у очима Божјим. И ходаше путевима оца свога, толико да напредоваше у земљи.

21. И догоди се да имаше два сина. Старијем даде име Нефи, а млађем, име Лехи. И почеше они расти за Господа.

22. И догоди се да ратови и сукоби почеше у мањој мери да јењавају међу народом нефијским, крајем четрдесет и осме године владавине судија над народом Нефијевим.

23. И догоди се да четрдесет и девете године владавине судија беше успостављен трајан мир у земљи, осим тајних савеза које разбојник Гадијантон беше сковао у настањенијим деловима земље, који у то време не беху познати онима који беху на челу владе. Стога их не искоренише из земље.

24. И догоди се да у истој години дође до силно великог напретка у цркви, толико да беше хиљаде оних који се прикључише цркви и крстише на покајање.

25. А напредак у цркви беше тако велик и толики благослови се излише на народ, да се и сами високи свештеници и учитељи преко мере зачудише.

26. И догоди се да дело Господње напредоваше ка крштавању и сједињавању многих душа са црквом Божјом, да, и то на десетине хиљада.

27. Тако можемо видети да је Господ милостив према свима онима који у искрености срца својих призивају свето име Његово.

28. Да, тако видимо да су врата небеска отворена свима, управо онима који поверују у име Исуса Христа, који је Син Божји.

29. Да, видимо да се сви који желе могу држати речи Божје која је жива и моћна, која ће напола раставити сва лукавства и замке и преваре ђаволове и Христовог човека превести тесним и узаним путем преко оног вечног бездана беде који је припремљен да прогута опаке –

30. И довести душе њихове, да, бесмртне душе њихове здесна Богу у царство небеско, да седну са Аврамом, и Исаком, и са Јаковом, и свим светим очевима нашим, да више не изађу.

31. И те године беше трајно радовање у земљи Зарахемли и у свим крајевима унаоколо, управо у свој земљи коју Нефијци поседоваху.

32. И догоди се да беше мир и силно велика радост остатком четрдесет и девете године. Да, и беше, такође, трајан мир и велика радост педесете године владавине судија.

33. И педесет и прве године владавине судија такође беше мир, осим охолости која се поче увлачити у цркву – не у цркву Божју, већ у срца људи који изјављиваху да припадају цркви Божјој –

34. И они се узнесоше у охолости, све до прогона многих од браће своје. Ево, беше то велико зло које учини да понизнији део народа поднесе велике прогоне и да се пробија кроз велику невољу.

35. Ипак, они често беху постили и молили се, и постајаху све јачи и јачи у понизности својој, и све чвршћи и чвршћи у вери у Христа, до испуњења душа својих радошћу и утехом, да, све до очишћења и посвећења срца својих, а то посвећење дође због тога што препустише Богу срца своја.

36. И догоди се да се и педесет и друга година заврши у миру, осим силно велике охолости која обузе срца људи. А беше то због њиховог силно великог богатства и напретка њиховог у земљи. А она се повећаваше из дана у дан.

37. И догоди се да педесет и треће године владавине судија, умре Хеламан, а његов старији син Нефи поче да влада уместо њега. И догоди се да он попуњаваше судијску столицу са правдом и правичношћу. Да, и он држаше заповести Божје и ходаше путевима оца свога.