1. Ево, гле, догоди се да ја, Јаков, служих много у речи своме народу, (и не могу писати осим мало речи својих, због тешкоће урезивања речи наших на плоче) а знамо да оно што пишемо на плочама мора остати.

2. Али шта год записујемо било где осим на плочама, мора пропасти и ишчезнути. Али, неке речи можемо написати на плочама, које ће деци нашој, а и љубљеној браћи нашој, дати у малој мери знање о нама, то јест, о очевима њиховим –

3. Ево, то нас радује, и марљиво се трудимо да урежемо ове речи на плоче, надајући се да ће их љубљена браћа наша и деца наша примити захвалних срца, и посматрати их како би са радошћу а не жалошћу, нити презиром, сазнали за прве родитеље своје.

4. Јер, у ту сврху писасмо ово, да они могу знати како знадосмо за Христа, и имасмо наду у слави Његовој много стотина година пре доласка Његовог. И не само да ми сами имасмо наду у слави Његовој, него и сви свети пророци који беху пре нас.

5. Гле, вероваху они у Христа и служаху Оцу у име Његово, а и ми служимо Оцу у име Његово. И с том сврхом држимо закон Мојсијев, јер усмерава душе наше ка Њему, и зато је посвећен нама за праведност, као што беше рачунато Авраму у пустињи што беше послушан заповестима Божјим приносећи сина свога Исака, што је сличност са Богом и Његовим Јединорођеним Сином.

6. Стога, истражујемо пророке, и имамо многа откривења и дух пророштва. А имајући сва та сведочанства добијамо наду, и наша вера постаје непоколебљива, толико да заиста можемо у име Исусово заповедати и само нас дрвеће слуша, или горе, или таласи морски.

7. Ипак, Господ Бог нам показује слабост нашу да можемо знати како благодаћу Његовом и великим удостојењем Његовим за децу човечју, имамо моћ да то чинимо.

8. Гле, велика су и чудесна дела Господња. Како су неистраживе дубине тајни Његових, и немогуће је да човек открије све путеве Његове. И нико не познаје путеве Његове сем ако му није откривено. Стога, браћо, немојте презрети откривења Божја.

9. Јер гле, моћу речи Његове човек дође на лице земаљско, а и та земља створена беше моћу речи Његове. Стога, ако Бог може да говори и свет постаде, и говори и човек постаде, о дакле, зашто не може да заповеда земљи, или делу руку својих на лицу њеном, по вољи и жељи својој?

10. Стога, браћо, не настојте да саветујете Господа, него прихватите савет из руке Његове. Јер гле, и сами знате да Он саветује у мудрости, и у правди, и у великој милости, над свим делима својим.

11. Стога, љубљена браћо, измирите се с Њим кроз Помирење Христа, Његовог Јединорођеног Сина, и можете стећи васкрсење, по моћи васкрсења које је у Христу, и бити представљени Богу као првенци Христови, имајући веру, јер добисте сигурну наду о слави у Њему пре него што се сам објави у телу.

12. А сада, љубљени, не чудите се што вам ово говорим, јер зашто не говорити о Помирењу Христовом, и не стећи савршено знање о Њему, као и стећи знање о васкрсењу и свету који ће доћи?

13. Гле, браћо моја, онај који прориче, нека прориче на разумевање људима, јер Дух говори истину и не лаже. Стога, он говори о оном што заиста јесте, и о оном што ће заиста бити. Стога, ово нам се јасно објављује ради спасења душа наших. Али гле, нисмо ми једини сведоци за то, јер Бог ово говораше и пророцима древним.

14. Али гле, Јевреји беху народ тврде шије и презираху речи јасноће, и убијаху пророке и тражаху оно што не могаху разумети. Стога, због слепоће своје, а та слепоћа дође због гледања поврх циља, свакако морају пасти, јер Бог одузе своју јасноћу од њих, и предаде им много тога што не могу разумети јер жељаху тако. А пошто жељаху тако, Бог учини тако да се могу спотаћи.

15. А сада мене, Јакова, Дух наводи на пророковање, јер опажам деловањем Духа који је у мени, да ће Јевреји спотичући се одбацити стену на којој су могли градити и имати сигуран темељ.

16. Али гле, према Светим писмима, ова стена постаће велик и последњи и једини сигуран темељ на ком Јевреји могу градити.

17. И ево, љубљени моји, како је могуће да ови, пошто одбацише сигуран темељ, могу икада градити на њему, да он може постати глава од угла њиховог?

18. Гле, љубљена браћо моја, открићу вам ову тајну, уколико се случајно не поколебам у постојаности својој у Духу, и не спотакнем због превелике бриге своје за вас.