Сведочанство пророка Џозефа Смита

Личне речи пророка Џозефа Смита о појављивању Мормонове књиге јесу:

„У вече… 21. септембра [1823. год.]… предао сам се молитви и мољењу Свемогућем Богу…

Док бејах тако призивао Бога, открих како се у мојој соби појављује светлост која се повећавала све док соба не постаде светлија него у подне, када се одједном појави нека особа, стојећи у ваздуху, јер његове ноге не додириваху под.

Он имаше на себи комотну хаљину најизразитије белине. Та белина надмашиваше све што икада видех од земаљског, нити верујем да би ишта земаљско могло бити израђено да изгледа у толикој мери бело и бљештаво. Шаке му беху огољене, а и руке његове, мало до изнад зглавка, а тако и његова стопала, као и ноге његове, мало до изнад глежњева. Глава његова и врат такође беху огољени. Запазих да осим те хаљине не имаше на себи друге одеће, јер му она беше отворена, тако да му могох видети недра.

Не беше само његова хаљина веома бела, већ цела појава његова беше неописиво славна, и лице његово заиста попут муње. Соба беше веома светла, али не тако бљештава као простор око њега. У тренутку када га уледах, уплаших се, али ме страх убрзо напусти.

Он ме позва по имену и рече ми да је гласник, мени послат из Божјег присуства, и да му је име Морони, да Бог има дело за мене да извршим, и да ће име моје бити сматрано и добрим и злим међу свим племенима, коленима и језицима, то јест, да ће се о њему говорити и добро и зло међу свим народима.

Он рече да постоји једна похрањена књига, исписана на златним плочама, са извештајем о претходним становницима америчког континента, и о извору са ког потичу. Он такође рече да она садржи пунину вечног јеванђеља, онако како га је Спаситељ предао древним становницима.

Такође, да постоје два камена у сребрним обручима – а ти каменови, причвршћени на напрсник, чине оно што се назива Уримом и Тумимом, који су похрањени са плочама, а поседовање и употреба тих каменова беше оно што је чинило ‘видеоце’ у древна или давна времена, и да их Бог беше припремио у сврху превођења књиге…

Поново, он ми рече, да када добијем те плоче о којима он беше говорио – јер време да их добијем још не беше дошло – да их не показујем никоме, па ни напрсник са Уримом и Тумимом, осим онима за које ми буде заповеђено да им покажем. Ако то учиним, бићу уништен. Док говараше са мном о плочама, виђење се указа уму мом те могох видети место где су плоче похрањене, и то тако јасно и разговетно да препознах опет место када га посетих.

После овог саопштења, видех светло у соби како се стаде одмах скупљати око појаве онога који ми беше говорио, и то се настави тако све док соба опет не остаде тамна, осим око њега самог; када, одједном видех, као да се пролаз отвара равно према небу, и он се успињаше све док у потпуности нестаде, а соба остаде каква беше пре него што се ово небеско светло појави.

Лежах размишљајући о јединствености призора, и веома се дивећи ономе што ми тај необични гласник беше рекао, кад, усред свог размишљања, изненада спазих да се моја соба опет поче осветљавати, и одједном, тај исти небески гласник опет беше крај моје постеље.

Он започе, и још једном исприча исто оно што је испричао при својој првој посети, без икакве промене. Када то учини, обавести ме о великим судовима који ће се сручити на земљу, са великим пустошењем глађу, мачем и помором, и да ће ови тешки судови доћи на земљу још за овог поколења. Исприповедивши ми све ово, Он се опет успе као што раније беше учинио.

До тада, утисци беху тако дубоко урезани у мој ум, да нестаде сна из мојих очију, и ја лежах обузет чуђењем због онога што видех и чух. Али какво беше моје изненађење када опет спазих истог гласника поред себе, и чух га како понавља и опет ми говори исто што и пре. И он ми даде упозорење, говорећи да ће Сотона покушати да ме искуша (због сиромаштва породице оца мога), да узмем плоче како бих се обогатио. Он ми то забрани, говорећи да када добијем плоче не смем мислити ни на шта осим да прославим Бога, и да на мене не сме утицати никакав други мотив осим изградње његовог царства. У противном их нећу добити.

После те треће посете, он се опет успе на небо као и раније, а ја опет остадох да промишљам о необичности онога што управо доживех, када одмах пошто се небески гласник беше успео испред мене по трећи пут, петао запева и ја открих да свиће дан, тако да наши разговори мора да беху испунили целу ту ноћ.

Убрзо после тога, устадох из кревета, и, као и обично, пођох на нужни дневни посао. Међутим, покушавајући да радим као и пре, открих да ми се снага исцрпела толико да постадох потпуно немоћан. Отац мој, који беше радио са мном, опази да са мном нешто није у реду, и рече ми да пођем кући. Кренух с намером да пођем кући, али, при покушају да се пребацим преко ограде изван поља где бесмо, снага ме потпуно издаде, и ја беспомоћно падох на земљу, и неко време не бејах свестан било чега.

Прво што могох разабрати беше глас који ми говораше, позвавши ме именом. Погледах горе, и спазих оног истог гласника како стоји изнад моје главе, окружен светлошћу као и пре. Тада ми он опет изнесе све оно што ми говораше предходне ноћи, и заповеди ми да одем к оцу свом и испричам му о виђењу и заповестима које бејах примио.

Ја послушах. Вратих се к оцу свом у поље, и објасних му цео случај. Он ми одговори да је то од Бога, и рече ми да пођем и учиним како ми је гласник заповедио. Напустих поље, и пођох до места где ми гласник беше рекао да су плоче похрањене, и услед јасноће виђења које имадох о томе, препознах оно место у тренутку кад стигох до њега.

Недалеко од села Манчестер, у области Онтарио, у Њујорку, стоји један повелик брежуљак, најистакнутији у целој околини. На западној страни тог брежуљка, недалеко од врха, под повеликом стеном, леже плоче похрањене у каменој кутији. Тај камен беше дебео и заобљен посред горње стране а тањи према рубовима, тако да му средњи део беше видљив изнад тла, али руб скроз унаоколо беше прекривен земљом.

Одстранивши земљу, дохватих полугу, коју подметнух испод руба камена, и уз мало напора га подигох. Погледах унутра, и тамо заиста угледах плоче, Урим и Тумим, и напрсник, као што гласник беше изјавио. Кутија у којој оне лежаху беше направљена слагањем камења у неку врсту цемента. На дну кутије лежаху два камена попречно од кутије, а на тим каменовима лежаху плоче и остале ствари са њима.

Покушах да их извадим, али ми гласник забрани, и опет ме обавести да још није дошло време да се то обелодани, а и неће, док не прођу четири године од тада, али ми рече да би требало да дођем овамо тачно за једну годину од тада, и да ће ме он дочекати, и да треба тако да чиним све док не дође време да добијем плоче.

Зато, како ми беше заповеђено, одлажах крајем сваке године, и сваки пут нађох тамо истог гласника, и примах упутства и знања од њега при сваком од наших разговора, о оном што Господ намерава да учини, и како и на који начин је потребно управљати његовим царством у последње дане…

Напослетку, дође време да добијем плоче, Урим и Тумим, и напрсник. Двадесет другог септембра, хиљаду осамсто двадест седме, отишавши као и обично крајем још једне године до места где оне беху похрањене, исти небески гласник ми их предаде са овим налогом: да ћу ја бити одговоран за њих, да ћу, ако их изгубим немарно, или било каквом небригом, бити одбачен, али будем ли уложио сав свој труд да их сачувам, све док их он, тај гласник, не затражи, оне ће бити заштићене.

Ускоро открих разлог зашто добих тако строге наредбе да их чувам на безбедном месту, и зашто гласник рече да ће их он, када извршим оно што се од мене тражи, затражити. Јер чим се откри да их добих, људи с највећим напором настојаху да ми их одузму. У ту сврху прибегавало се свакој варци која се могла измислити. Прогонство постаде огорченије и оштрије него пре, и мноштво непрестано вребаше прилику да ми их одузме ако је могуће. Али, мудрошћу Божјом оне осташе безбедне у мојим рукама, док не испуних оно што је од мене тражено у вези са њима. Када их је, према договору, гласник затражио, ја их уручих њему, и он их поседује све до овог дана, а то је други дан маја, хиљаду осамсто тридесет осме.“

За потпунији запис видети Историју Џозефа Смита, у Драгоценом бисеру.

Овај древни запис, на овај начин изашао из земље попут гласа народа који говори из праха, и преведен на савремен језик даром и моћу Божјом, како је потврђено божанским исказом, први пут је објављен свету на енглеском језику године 1830, као The Book of Mormon.