119. одсек
Откривење дато преко пророка Џозефа Смита, у Фар Весту, у Мисурију, 8. јула 1838. год. као одговор на његову молбу: „О Господе! Покажи слугама својим колико од имовине народа свога захтеваш као десетину.“ Закон десетине, како се разуме данас, не беше дат цркви пре овог откривења. Израз десетина који је цитиран у молитви и у претходним откривењима (64:23; 85:3; 97:11), није значио само једну десетину, него све слободном вољом дате приносе, или прилоге, црквеним фондовима. Господ је већ раније дао цркви закон посвећења и управништва над имовином, за који су се чланови (углавном водеће старешине) обавезали заветом који је требало да буде вечан. Пошто се многи нису држали овог завета, Господ га је повукао на неко време и дао уместо њега закон десетине целој цркви. Пророк је упитао Господа колико од њихове имовине захтева за свете сврхе. Уследио је одговор овим откривењем.
1–5 Свеци треба да уделе вишак своје имовине а онда да дају, као десетину, десети део свог годишњег прихода. 6–7 Такав поступак ће посветити земљу Сион.
1. Заиста, овако говори Господ, захтевам да се сав вишак њихове имовине стави у руке бискупа цркве моје у Сиону,
2. За изградњу дома мога, и полагање темеља Сиона и за свештенство, и за дугове председништва цркве моје.
3. И ово ће бити почетак убирања десетине од народа мога.
4. А након тога, они од којих се убира десетина плаћаће десети део свих својих годишњих прихода; и ово ће бити важећи закон за њих заувек, за моје свето свештенство, говори Господ.
5. Заиста, кажем вам, догодиће се да ће сви они који се скупљају у земљи Сиону плаћати десетину од вишка своје имовине, и придржавати се овог закона, или се неће наћи достојни да бораве међу вама.
6. И кажем вам, ако се мој народ не придржава овог закона, и не држи га светим, и тим законом не посвети земљу Сион мени, како би се прописи моји и судови моји држали у њој, како би била најсветија, гле, заиста, кажем вам, Сион неће бити земља за вас.
7. И ово ће бити пример свим кочићима сионским. Баш тако. Амен.