Увод

Учење и завети је збирка божанских откривења и надахнутих изјава датих за успостављање и уређивање царства Божјег на земљи у последњим данима. Иако је већина одсека упућена члановима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, поруке, упозорења и опомене су на корист читавом људском роду и садрже позив свим људима, свугде, да послушају глас Господа Исуса Христа који им говори зарад њиховог временског благостања и њиховог вечног спасења.

Већина откривења у овој збирци, примљена је преко Џозефа Смита мл, првог пророка и председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Остала потичу од неких његових наследника у Председништву (видети увод у УиЗ 135, 136, и 138 и Званични проглас 1 и 2).

Књига Учења и завета једно је од стандардних дела цркве заједно са светом Библијом, Мормоновом књигом и Драгоценим бисером. Ипак, књига Учење и завети је јединствена зато што није превод древних докумената, већ је новијег датума и дата је од Бога преко Његових изабраних пророка за обнову Његовог светог дела и успостављање царства Божјег на земљи у овим данима. У откривењима се запажа нежан али постојан глас Господа Исуса Христа који наново говори у раздобљу пунине времена, а дело које је у њој започето припрема је за Његов Други долазак, да би се речи испуниле и ускладиле са речима свих светих пророка од постанка света.

Џозеф Смит мл. рођен је 23. децембра 1805. год. у Шарону, у округу Виндзор, у Вермонту. У раном раздобљу свог живота, преселио се са својом породицом у данашњи Манчестер, у западном делу државе Њујорк. Док је живео тамо у пролеће 1820. год, када је имао четрнаест година, доживео је своје прво виђење, у коме су га лично посетили Бог, вечни Отац, и Његов Син, Исус Христ. У том виђењу му је речено да истинита црква Исуса Христа, која је успостављена у време Новог завета и у којој се примењивала пунина јеванђеља, није више на земљи. Уследиле су друге божанске објаве у којима је поучаван од стране многих анђела; показано му је да Бог има за њега посебно дело које треба да изврши на земљи и да ће преко њега црква Исуса Христа бити обновљена на земљи.

Након неког времена, Џозеф Смит је био у стању да уз божанску помоћ преведе и објави Мормонову књигу. У међувремену је Јован Крститељ, у мају 1829. год, заредио њега и Оливера Каудерија у Ароново свештенство (видети УиЗ 13), а недуго након тога су их древни апостоли Петар, Јаков и Јован заредили у Мелхиседеково свештенство (видети УиЗ 27:12). Уследила су друга заређења којима су Мојсије, Илија, Илија пророк и многи други пророци поверили кључеве свештенства (видети УиЗ 110; 128:18, 21). Ова заређења су у ствари обнова божанске власти човеку на земљи. Пророк Џозеф Смит је 6. априла 1830. год, под вођством са неба, организовао цркву, и тако је истинита Црква Исуса Христа још једном као установа постала активна међу људима, с влашћу да поучава јеванђељу и да служи спасоносне обреде. (Видети УиЗ 20 и Драгоцени бисер, Историју Џозефа Смита 1.)

Ова света откривења су примљена као одговор на молитву, у тренуцима потребе, и произилазе из стварних животних околности укључујући стварне људе. Пророк и његови сарадници тражили су божанско вођство, а ова откривења потврђују да су га примили. У откривењима се види обнова и обелодањивање јеванђеља Исуса Христа и наступање раздобља пунине времена. У овим откривењима је показана сеоба цркве из Њујорка и Пенсилваније у Охајо, у Мисури, у Илиноис, и коначно у велику котлину у западној Америци, а и силна борба светаца у настојању да изграде Сион на земљи у новије време.

Неколико одсека на почетку укључују материјал који се односи на превод и објављивање Мормонове књиге (видети одсеке 3, 5, 10, 17, и 19). Неки каснији одсеци говоре о раду пророка Џозефа Смита на надахнутом преводу Библије, за време ког су добијени многи одсеци који садрже велика учења (видети, на пример, одсеке 37, 45, 73, 76, 77, 86, 91, и 132, од којих сваки има неку директну повезаност са преводом Библије).

У тим откривењима представљена су учења јеванђеља са објашњењима о основним стварима као што су природа Божанства, порекло човека, стварност постојања Сотоне, сврха смртности, неопходност послушности, потреба за покајањем, деловање Светог Духа, обреди и уредбе у вези са спасењем, судбина земље, будуће стање човека након васкрсења и суда, вечност брачног односа, и вечна природа породице. Исто тако, показано је и постепено обелодањивање административне структуре цркве укључујући позив бискупа, Прво председништво, Савет дванаесторице, Седамдесеторицу и поставку других председавајућих служби и већа. Коначно, сведочанство које је дато о Исусу Христу – Његовој божанској природи, Његовом величанству, Његовој савршености, Његовој љубави, и Његовој моћи да откупи – даје овој књизи огромну вредност за људску породицу, и „вредност цркви равну благу целе земље“ (видети увод у УиЗ 70).

Откривења су изворно записали они који су писали за Џозефа Смита, и чланови цркве су са ентузијазмом делили ове примерке рукописа једни са другима. Како би направили још постојанији запис, писари су након тога преточили ова откривења у књиге рукописа, које су вође цркве користиле у припреми откривења за штампање. Џозеф и рани свеци су гледали на откривења као и на цркву: као на жива, динамична, подложна усавршавању додатним откривењима. Запазили су и да су се ненамерно појављивале грешке приликом преписивања и припреме откривења за објављивање. Стога, на црквеној конференцији 1831. год, Џозеф Смит је замољен да „исправи оне неисправности или грешке које буде открио помоћу Светог Духа.“

Након што су откривења прегледана и исправљена, чланови цркве у Мисурију су започели са штампањем књиге под називом A Book of Commandments for the Government of the Church of Christ, (Књига заповести за вођење цркве Христове) која је садржала многа од пророкових ранијих откривења. Овај први покушај да се објаве откривења је ипак пропао када је руља свецима уништила штампарију у округу Џексон 20. јула 1833. год.

Након што су чули о уништењу штампарије у Мисурију, Џозеф Смит и остале вође цркве почели су са припремама за објављивање откривења у Киртланду, у Охају. Да би наново исправио грешке, уредио стил и имао увид у развој црквених учења и организације, Џозеф Смит је надгледао коректуру текста неких откривења како би их припремио за објављивање 1835. год. као Doctrine and Covenants of the Church of the Latter Day Saints (Учење и завети Цркве светаца последњих дана). Џозеф Смит је одобрио још једно издање Учења и завета, које је објављено само неколико месеци након пророкове мученичке смрти 1844. год.

Рани свеци су ценили откривења и гледали су на њих као на поруке од Бога. Једном приликом касне 1831. год, неколико старешина цркве је дало свечано сведочанство да је Господ осведочио душе њихове у истинитост откривења. Ово сведочанство је објављено у издању Учења и завета из 1835. год. као писано сведочанство Дванаесторице апостола.

Сведочанство
Дванаесторице апостола о истинитости
књиге Учење и завети

Сведочанство сведока о Књизи Господњих заповести, заповести које је Он дао својој цркви преко Џозефа Смита мл. који је гласом цркве у ту сврху подржан:

Ми смо, дакле, вољни да посведочимо свом људском роду на целом свету, сваком створењу на лицу земаљском, да Господ посведочи нашим душама, Светим Духом изливеним на нас, да су ове заповести дате надахнућем од Бога, и да су корисне за све људе и да су заиста истините.

Дајемо ово сведочанство свету, Господ нам је помоћник; а благодаћу Бога Оца, и Сина његовог, Исуса Христа, дато нам је да имамо ову повластицу да изнесемо ово сведочанство свету, чему се неизмерно радујемо, молећи Господа увек да деца Господња могу од тога имати користи.

Ово су имена Дванаесторице:

Томас Б. Марш
Дејвид В. Патен
Бригам Јанг
Хибер С. Кимбал
Орсон Хајд
Вилијам Е. Меклелин
Парли П. Прат
Лук С. Џонсон
Вилијам Смит
Орсон Прат
Џон Ф. Бојнтон
Лајмен Е. Џонсон

У наредним издањима Учења и завета, додата су накнадно примљена откривења и други значајни записи прихваћени од стране надлежних скупова или конференција Цркве. У издању из 1876, припремљеном од стране старешине Орсона Прата под вођством Бригама Јанга, откривења се сврставају хронолошки и додата су нова заглавља са уводима који садрже историјске чињенице.

Почевши са издањем из 1835. год. укључен је и низ од седам теолошких поука; оне су назване „Lectures on Faith (Предавања о вери)“. Оне су биле припремљене да би се користиле у Пророчкој школи у Киртланду, у Охају, од 1834. до 1835. год. Мада су ова предавања била корисна за учење и поучавање, била су уклоњена из Учења и завета почевши с издањем из 1921. год, јер нису дата или представљена као откривења целој цркви.

Године 1981, енглеском издању Учења и завета по први пут су прикључена три документа. То су одсеци 137 и 138 који постављају основе спасења за мртве, и Званични проглас 2, којим се проглашава да сви достојни мушки чланови цркве могу бити заређени у свештенство без обзира на расу и боју коже.

Свако ново издање Учења и завета садржало је исправке ранијих грешака и додате нове информације, посебно о историјским чињеницама садржаним у заглављима одсека. У садашњем издању даље се прерађују подаци о датумима и именима места и раде се друге исправке. Ове промене су вршене да би се материјал подударао са најтачнијим историјским информацијама. Друга посебна обележја овог последњег издања укључују ревидиране мапе које показују главне географске локације на којима су примљена откривења, плус, побољшане фотографије историјских црквених локалитета, унакрсне референце, заглавља одсека, и сажетке датих тема, све оно што има сврху да помогне читаоцима да разумеју и да се радују поруци Господњој датој у Учењу и заветима. Подаци за заглавља одсека преузети су из Рукописа историје цркве и објављене History of the Church (Историје цркве), (у заглављима се збирно сматрају историјом Џозефа Смита) и Joseph Smith Papers (папирима Џозефа Смита).