1. Послушајте, о ви старешине цркве моје, и приклоните ухо речима мојим, и сазнајте вољу моју за вас, и за земљу ову у коју вас послах.

2. Јер заиста, кажем вам, благословен је онај који држи моје заповести, било у животу или у смрти; а онај који је веран у страдањима, његова је награда већа у царству небеском.

3. Ви не можете видети својим природним очима, за сада, намере Бога вашега о ономе што ће доћи касније, и славу која ће следити након многих страдања.

4. Јер након многих страдања долазе благослови. Стога, долази дан када ћете бити крунисани великом славом; још није дошао час, али је сасвим близу.

5. Сетите се овога што вам пре рекох, да бисте то усадили у срце, као и примили оно што следи.

6. Гле, заиста, кажем вам, ради тога вас послах – да бисте били послушни, и да бисте своја срца могли припремити да посведоче о ономе што ће доћи.

7. А такође да бисте могли бити почаствовани полагањем темеља, и сведочењем о земљи на којој ће Сион Божји стајати.

8. И такође да би се мрсна гозба могла припремити за сиромашне; да, гозба мрсна, са чистим вином без талога, да би земља знала да ће се речи из уста пророка испунити.

9. Да, вечера дома Господњег, добро припремљена, на коју ће сви народи бити позвани.

10. Прво, богати и учени, мудри и племенити;

11. А после тога долази дан моћи моје; онда ће сиромашни, хроми, слепи и глуви, доћи на свадбу Јагњетову, и јести вечеру Господњу, припремљену за велики дан који ће доћи.

12. Гле, ја, Господ, то рекох.

13. И како би сведочанство могло изаћи из Сиона, да, из уста града баштине Божје –

14. Да, ради тога вас послах овамо, и одабрах свог слугу Едварда Партриџа и поверих му мисију у овој земљи.

15. Али ако се не покаје за своје грехе, који су невера и заслепљеност срца, нека пази да не падне.

16. Гле, ова мисија му се даје, и неће му се дати поново.

17. И ко год је у овој мисији постављен је да буде судија у Израелу, као што беше у древним данима, да раздели земљу баштине Божје деци његовој;

18. И да суди свом народу по сведочанству праведних и уз помоћ саветника својих, према законима царства који су дати преко пророка Божјих.

19. Јер заиста вам кажем, мој закон треба да се држи у овој земљи.

20. Нека нико не мисли да је владар; већ нека Бог влада над оним који суди, по савету воље своје, или, другим речима, над оним који саветује или седи на судијској столици.

21. Нека нико не крши законе земље, јер онај који се држи закона Божјег нема потребу да крши законе земље.

22. Стога, будите подложни властима које владају, док не завлада Он чије је право да влада и док не потчини све непријатеље под ноге своје.

23. Гле, закони које примисте из руке моје, закони су цркве, и у том светлу ћете их држати. Гле, овде је мудрост.

24. А сада, како говорах о слузи моме Едварду Партриџу, ова земља је земља његовог боравишта и оних које он одреди за саветнике своје; и такође земља боравишта онога кога одредих да се стара о спремишту моме;

25. Дакле, нека доведу своје породице у ову земљу, већ како се буду саветовали међу собом и са мном.

26. Јер гле, није прикладно да ја заповедам у свему; јер онај кога треба на све приморавати, тај је немаран, а не мудар слуга; стога не прима никакву награду.

27. Заиста кажем, људи би требало да се брижно заузимају за оно што је добро, и да чине много тога по слободној вољи својој, и да остваре много праведности;

28. Јер у њима је моћ којом делују сами по себи. И уколико буду чинили добро, нипошто неће изгубити награду своју.

29. Али онај који не чини ништа док му се не заповеди, и прима заповест сумњичава срца, и држи је немарно, тај је проклет.

30. Ко сам ја што створих човека, рече Господ, да сматрам недужним оног који не послуша заповести моје?

31. Ко сам ја, говори Господ, да обећам а не испуним?

32. Ја заповедам а људи не слушају; ја опозивам и они не примају благослове.

33. Онда они говоре у срцима својим: Ово није дело Господње, јер се његова обећања нису испунила. Али јао таквима, јер њихова награда вреба одоздо, а не одозго.

34. А сада дајем даља упутства о овој земљи.

35. У мудрости је мојој да слуга мој Мартин Харис буде пример цркви, полагањем свог новца пред бискупа цркве.

36. Такође, ово је закон за сваког човека који дође у ову земљу да прими баштину; и он ће располагати својим новцем како закон прописује.

37. И то је мудрост, да се купују земљишта у Индепенденсу, за спремиште, као и за штампарију.

38. И друга упутства о слузи моме Мартину Харису ће му се дати Духом, тако да може примити баштину своју како сматра да је добро;

39. И нека се покаје за грехе своје, јер он тражи хвалу света.

40. И такође, нека слуга мој Вилијам В. Фелпс обавља службу коју сам му одредио, и прими баштину своју у земљи.

41. А такође, треба да се покаје, јер ја, Господ, нисам задовољан њиме јер тежи да се истиче, и није довољно кротак преда мном.

42. Гле, ономе који се покајао за своје грехе, опроштено му је, и ја, Господ, више их се не сећам.

43. По овоме можете знати да ли ће се неко покајати за грехе своје – гле, признаће их и одрећи ће их се.

44. И сада, заиста, говорим о преосталим старешинама цркве моје; још није време, и још много година ће проћи док не приме своју баштину у овој земљи, осим уколико то не зажеле молитвом вере, само како им то Господ буде одредио.

45. Јер, гле, они ће скупљати народе из свих крајева земаљских.

46. Стога, сакупите се, а они који нису одређени да остану у овој земљи, нека проповедају јеванђеље у крајевима околним, а после тога нека се врате кућама својим.

47. Нека успут проповедају и износе сведочанство о истини на сваком месту, и нека позивају богате, угледне и неугледне, и сиромашне да се покају.

48. И нека саграде цркве, уколико се становници земље покају.

49. И нека гласом цркве буде одређен представник, у цркви у Охају, да прима новац за куповину земљишта у Сиону.

50. А мом слузи Сиднију Ригдону дајем заповест, да направи нацрт земље Сиона, и изјаву о вољи Божјој, како му Дух буде обзнанио.

51. А писмо и признаница, да се покажу свим црквама ради сакупљања новца, да се преда бискупу на руке, његове или његовог представника, како се њему чини добро или како он упути, да се земљишта баштине купују за децу Божју.

52. Јер, гле, заиста, кажем вам, Господ жели да ученици, а и деца човечја отворе срца своја, и то како би купили све области ове земље, што је пре могуће.

53. Гле, овде је мудрост. Нека тако чине јер у супротном неће примити никакву баштину, осим проливањем крви.

54. И опет, уколико је земља набављена, нека буду послати сваковрсни радници у ову земљу, да раде за свеце Божје.

55. Нека се сви послови прописно обављају, и нека се предности ове земље изложе с времена на време, преко бискупа или представника цркве.

56. И нека се дело окупљања не спроводи у журби, нити у бегу; него нека се одвија у складу са саветима старешина цркве датим на конференцијама, према знању које примају с времена на време.

57. И нека слуга мој Сидни Ригдон благослови и посвети ову земљу, и место за изградњу храма Господу.

58. И нека се сазове конференција; а после тога нека се слуге моје Сидни Ригдон и Џозеф Смит мл. врате, а и Оливер Каудери са њима, да заврше остатак послова које сам им одредио на њиховој сопственој земљи, а остатак како се буде одредило на конференцијама.

59. И нека се нико не враћа из ове земље ако не сведочи успут, о ономе што зна и у шта засигурно верује.

60. Нека се оно што је подарено Зиби Петерсону одузме од њега; и нека и даље буде члан цркве и ради својим сопственим рукама, са браћом, док не буде довољно укорен за своје грехе; јер их још не признаје, и мисли да их сакрије.

61. Нека преостале старешине ове цркве, који долазе у ову земљу, од којих су неки веома благословени чак и преко сваке мере, такође држе конференцију у овој земљи.

62. И нека слуга мој Едвард Партриџ води конференцију коју они буду држали.

63. И нека се и они врате, успут проповедајући јеванђеље, сведочећи о ономе што им је откривено.

64. Јер, заиста, глас мора да се шири са овог места по целом свету, и то до најудаљенијих делова земље – јеванђеље се мора проповедати свакоме створењу, а знаци ће пратити оне који верују.

65. И гле, Син Човечји долази. Амен.