»Pospano vrijeme za Sveta pisma«, Prijatelj, siječanj 2024., 30. – 31.
Pospano vrijeme za Sveta pisma
Iako je bilo rano, Elvira je znala da je čitanje Svetih pisama vrijedno ustajanja.
Ova se priča dogodila u Norveškoj.
Elvira se probudila na očev glas. »Vrijeme je za Sveta pisma«, rekao je.
Sjela je na krevet i protrljala svoje pospane oči. Vani je još uvijek bilo mračno. I bilo je hladno! Elvira nije htjela napustiti svoj udoban krevet.
Mama je rekla da je čitanje Svetih pisama način na koji mogu bolje spoznati Isusa. No čitanje Svetih pisama svako jutro bilo je teško!
Polako se popela po stepenicama i sjela uz svoju stariju sestru Sigrid na kauč. Zagrlila je jastuk i ušuškala se u toplinu svoje mekane deke. Njezina su braća u drugoj sobi započela svoj tečaj vjeronauka putem interneta.
Zazvonio je očev telefon. Odgovorio je, a na ekranu pojavili su se članovi obitelji. Teta Liv bila je odjevena i spremna za posao. Njihova rođakinja, Dorthea, još je uvijek bila u svojoj pidžami, baš poput Elvire.
Elvira im je mahala kroz video poziv i zijevnula. Uvijek su čitali Sveta pisma s tetom Liv i Dortheom. Živjeli su u drugom dijelu Norveške udaljeni četiri sata. Svima im je bilo lakše čitati Sveta pisma kada su imali cilj pozivati jedni druge svaki dan. I Elvira je voljela vidjeti svoju sestričnu!
Nekoliko minuta kasnije i mama se priključila pozivu. »Bok cure!«, rekla je. Putovala je poslovno ovaj tjedan, no i dalje je zvala zbog obiteljskog proučavanja Svetih pisama.
Izgovorili su molitvu. Zatim je Elvira otvorila svoja Sveta pisma. Zajedno su čitali Mormonovu knjigu. Svi su naizmjenično čitali stihove.
Elvira je slušala dok su drugi čitali, no bilo je teško ostati budan. Sigrid je ponovno zaspala na kauču. Elvira ju je bocnula. No onda joj je nešto u stihu zapelo za pažnju.
»I ja ugledah željeznu šipku, i ona se protezaše duž obale rijeke, i vođaše do stabla pokraj kojega stajah«, Dorthea je pročitala.*
»Znam tu priču!« Elvira je rekla. »To je Lehijev san.« Vidjela je svetopisamski videozapis o tome. Bilo je predivno stablo s bijelim plodom i ljudi su se držali za šipku kako bi im pomogla doći do njega.
»Sjećate li se poput čega je šipka?« upitala je mama.
»Sveta pisma?«
»Tako je!« rekao je tata. »Nefi kasnije podučava da je šipka poput riječi Božje. Što mislite kako se možemo držati šipke poput ljudi iz Lehijeva sna?«
»Upravo se sada držimo za šipku!« Elvira je dignula svoju Mormonovu knjigu. »Imajući vrijeme za Sveta pisma.«
Majka je klimnula glavom. »Kada čitamo Sveta pisma, približavamo se Isusu Kristu. Baš kao što su se ljudi približili stablu života kada su se držali za šipku.«
Dok su nastavili čitati, Elvira je zamislila sebe kako se hvata za šipku i hoda prema predivnom stablu. Više joj se nije spavalo.
Uskoro je došlo vrijeme za polazak. Teta Liv i mama trebale su ići na posao. A Elvira, Sigrid i Dorthea trebale su se pripremiti za školu.
»Zbogom, svima!« Elvira je mahnula svojoj obitelji na ekranu. »Volim vas!«
Dok je trčala na donji kat kako bi se pripremila za školu, Elvira je osjećala toplinu u sebi. I nije to bilo zbog njezine mekane deke. Znala je da je topli osjećaj to što joj Duh Sveti govori da je Mormonova knjiga istinita. To je bio predivan način da se započne dan.
Ilustracija: Hector Borlasca