„Кокошка и пилићи”, Пријатељ, март 2024, 4. и 5. стр.
Кокошка и пилићи
„Исус Христ је о томе говорио у Светом писму”, рекао је тата.
Ова прича се одиграла у САД-у.
Пет пахуљастих жутих пилића зурило је у Клару. Пију, пију, пију!
Сваког пролећа Кларина породица је куповала пилиће које је гајила. Данас је она морала да помогне тати да их одведе кући да се придруже њиховим другим пилићима.
Пут којим су се возили био је нераван. Али Клара је држала кутију са пилићима мирно у свом крилу. Једног од њих је нежно помазила врхом прста. Било је тако меко!
Када су Клара и тата стигли кући, отишли су до кокошињца у дворишту. Кокошињац је био шупа у којој су све кокошке живеле и свиле своја гнезда.
„С којом кокошком да ставимо пилиће?” Питао је тата.
Клара је погледала около. Једна кокош је гурала сламу на гомилу. Од сламе ће направити удобно гнездо за нове пилиће. Можда би била добра мајка кокош.
„Код ове”, рече Клара, показујући на кокошку.
Тата је нежно подигао пиле из кутије и ставио га поред кокошке. Кокошка је погледала пиле. Подигла је крило, и одједном је пиле нестало!
Где је отишло? Да ли је пиле добро?” упитала је Клара.
Тата је климнуо главом. „Погледај.”
Пиле је промолило главу испод кокошијег перја.
„Зашто је кокошка то урадила?” упитала је Клара.
„Да заштити пиле”, рекао је тата. „Она ће га чувати на сигурном и топлом под својим крилима.”
Клара је помогла тати да стави остале пилиће са њиховом новом мајком. Кокошка је подигла крила да их све скупи.
„Знаш, Исус Христ је о томе говорио у Светом писму”, рекао је тата.
„Стварно?” упитала је Клара. „Шта је рекао?
Показаћу ти.”
Клара и тата су ушли у кућу. Тата је извадио Света писма. Онда је почео да чита.
„Колико пута ћу вас скупљати као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, покајете ли се и вратите к мени са пуном одлучношћу срца.”*
Клара је размишљала о сваком од пилића испод кокошијег перја. „Дакле, Исус нас скупља као што кокошка ставља пилиће под своја крила?” упитала је Клара.
„Тако је”, рекао је тата. „Он нас чува, као што кокошка чува своје пилиће. Али Он нас штити од много више тога него што је хладноћа. Он зна када смо повређени, болесни или тужни. Он нам даје мир и утеху. Брине за нас.”
Следећег јутра, Клара је нахранила кокошку и њене нове пилиће. То ју је подсетило на стихове које је тата прочитао. Осмехнула се док је размишљала о Исусу. Знала је да је Он воли и брине за њу, као што кокошка брине о пилићима.
Илустрациј: Ејжа Иради