„Држати се истине”, За јачање младих, јул 2023.
Држати се истине
Илустрација: Бен Симонсен
Први пут када сам видела црквену зграду, помислила сам да је болница. Била је тако чиста и тиха. Заволела сам Јеванђеље Исуса Христа у тренутку када сам присуствовала црквеним службама.
Мисионарке су почеле да ме поучавају и ја сам одлучила да се крстим. Био је то најбољи дан!
У Јеванђеље ме је увела моја комшиница, која је бивша мисионарка. Назвала ме је једне недеље ујутру и замолила ме да идем у Цркву са њом и њеном породицом. У почетку ми је мајка говорила да не могу да идем јер немамо новца за аутобуску карту. Када сам то рекла својој комшиници, рекла је да ће ме она повести, и мајка ми је дозволила да идем.
Чак и када ходамо сами
Након што сам се крстила, имала сам много тешких тренутака са својом породицом. Понекад су желели да останем код куће у недељу, али бих уместо тога изабрала да идем у Цркву. Углавном, покушаји да се одржи на заветном путу били су тешки.
Неки од чланова моје породице били су против Цркве и рекли су ми да сам направила погрешан избор што сам се прикључила. Када ми то кажу, падају ми на памет ове речи: „Знам да Небески Отац и Исус Христ живе. Знам да је Црква истинита.” Ове мисли су ми помогле да се држим истине.
Наши поступци могу да дотакну животе других
Када сам се мучила да сазнам како да плаћам десетину, моја комшиница ми је показала како да је плаћам. Сада када ми мајка даје џепарац, увек плаћам десетину. Моја породица и ја смо видели благослове од тога. Моја породица је чак почела да ми даје свој новац да платим десетину! То је било изненађење.
У цркву најчешће идем сама, али понекад са мном пође и моја мајка. Моја мајка је одлучила да научи више о Јеванђељу и сматра да је чини веома срећном, иако још увек није крштена.
Молитва и вера мењају срца
Видела сам Господњу руку у животу своје породице када се молим за њих и молим друге да се моле за њих у храму. Чланови моје породице постали су ми већа подршка и сада ме подстичу да идем у Цркву и да будем верна оном што јесам.
Мој деда је недавно преминуо, а његово име сам пронашла док сам радила на породичној историји. Питала сам свог тату да ли могу да обавим његове обреде у храму. Рекао је: „Само уради то ако је то права ствар.”
Истинска радост и срећа
Читање Светих писама и сазнање о помирењу Исуса Христа донело ми је радост, срећу, мир и утеху.
Знам да кроз Спаситељеву жртву помирења могу поново бити са својим Небеским Оцем и да моја породица може бити са мном заувек ако једног дана будемо запечаћени у храму.
Ауторка је из Вануатуа и живи на Фиџију.