Мелхиседеково свештенство и кључеви
Власт свештенства у Цркви се користи под вођством свештеничког вође који држи кључеве тог свештенства.
Одлучио сам да још говорим о свештенству Божјем, теми о којој су већ говорила тројица говорника, који су нас поучили о томе како свештенство благосиља младе жене, младе мушкарце и жене.
Свештенство је божанска моћ и власт поверени да се користе за Божје дело на корист све Његове деце. Свештенство нису они који су заређени у службу свештенства, нити они који употребљавају његову власт. Мушкарци који држе свештенство нису свештенство. Не би требало да се према заређеном мушкарцу односимо као према свештенству, прикладно је да се према њима односимо као према носиоцима свештенства.
Моћ свештенства постоји и у црквеној и у породичној организацији. Али свештеничка моћ и власт различито функционишу у Цркви и у породици. Све ово се заснива на основу начела успостављених од Господа. Сврха Божјег плана је да води Његову децу у вечни живот. Смртничке породице су основа тог плана. Црква постоји да обезбеди учење, власт, и обреде који су потребни да одрже породичне односе за вечност. Тако, породична организација и Црква Исуса Христа имају узајамни однос подршке. Благослови свештенства - као што је пунина Јеванђеља, и обреди попут крштења, потврђења и примања дара Светог Духа, храмског даривања и вечног брака - доступни су мушкарцима и женама.1
Свештенство о коме овде говоримо је Мелхиседеково свештенства, обновљено на почетку обнове Јеванђеља. Џозеф Смит и Оливер Каудери су заређени од стране Петра, Јакова и Јована, који су се представили као „он[и] који носе кључеве царства, и раздобља пунине времена” (Учење и завети 128:20). Ови први апостоли примили су ту власт лично од Спаситеља. Све друге власти или службе свештенства су додаци Мелхиседековом свештенству (видети Учење и завети 107:5), јер оно „држи право да председава, и има моћ и власт над свим службама у цркви у свим раздобљима света” (Учење и завети 107:8).
Власт вишег, Мелхиседековог свештенства, и нижег, Ароновог свештенства у Цркви се користе под вођством свештеничког вође, бискупа или председника, који држи кључеве тог свештенства. Да бисмо разумели коришћење свештеничке власти у Цркви, морамо разумети начела кључева свештенства.
Кључеви царства Мелхиседековог свештенства поверени су Петру, Јакову и Јовану, али то није комплетирало обнову кључева свештенства. Неки кључеви свештенства су дошли касније. Након посвећења првог храма овог раздобља у Киртланду, у Охају, три пророка - Мојсије, Илија, и Илија пророк - обновили су „кључеве овог раздобља”, укључујући кључеве који се односе на сакупљање Израела и рада у храмовима Господњим (видети Учење и завети 110), што је председник Ајринг тако уверљиво описао.
Најближи пример функционисања кључева је у вршењу свештеничких обреда. Обред је свети чин који означава склапање завета и обећања благослова. У Цркви се сви обреди обављају са овлашћењем од свештеничког вође који држи кључеве за тај обред.
Обред најчешће обављају особе које су заређене у службу свештенства под вођством онога који држи кључеве свештенства. На пример, носиоци различитих служби Ароновог свештенства, служе у обреду причешћа под кључевима и вођством бискупа, који држи кључеве Ароновог свештенства. Исто начело се примењује на свештеничке обреде у којима жене служе у храму. Иако жене нису носиоци службе у свештенству, обављају свете храмске обреде по овлашћењу председника храма, који држи кључеве храмских обреда.
Још један пример свештеничке власти под вођством онога који држи кључеве су поучавања мушкараца и жена позваних да поучавају Јеванђеље, било на часовима у свом одељењу или на мисијском пољу. Други примери су они који су на положајима вођства у одељењу и користе свештеничку власт у свом вођству због својих позива а издвојени су и вођени од свештеничког вође који држе кључеве у одељењу или кочићу. Ово jе начин на који се власт и моћ свештенства употребљавају и примењују у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.2
Свештеничка власт и њени благослови се такође реализују у породицама светаца последњих дана. Под породицом подразумевам мушкарца који носи свештенство, његову супругу и њихову децу. Ту укључујем и одступања од идеалне породице проузрокована смрћу или разводом.
Начело да се свештеничка власт може користити само под вођством онога који држи кључеве за тај позив је основно у Цркви, али није применљиво у породици. На пример, отац председава и користи свештенство у својој породици влашћу свештенства које носи. Нема потребу за вођством или одобрењем онога који држи кључеве свештенства да би обављао различите породичне дужности. То укључује саветовање са члановима своје породице, држање породичних састанака, давање свештеничких благослова супрузи и деци, или давање благослова за здравље својој породици и другима.3 Црквене власти поучавају чланове породице али не усмеравају коришћење свештеничке власти у породици.
Исто начело се примењује када је отац одсутан а мајка је вођа породице. Она председава у свом дому и оруђе је у примању моћи и благослова свештенства у својој породици преко свог храмског даривања и печаћења. Иако није овлашћена да даје свештеничке благослове, које једино даје особа која носи одређену службу у свештенству, може обављати све остале дужности вође у породици. Чинећи то, она користи моћ свештенства у корист деце над којима председава као вођа породице.4
Ако би очеви величали своје свештенство у сопственој породици, то би унапредило мисију Цркве као и било шта друго што би могли учинити. Очеви који носе Мелхиседеково свештенство треба да примењују своју власт „убеђивањем, трпељивошћу, благошћу и кроткошћу, и истинском љубављу” (Учење и завети 121:41). Тај високи стандард за коришћење свештеничке власти најважнији је у породици. Носиоци Мелхиседековог свештенства треба да држе заповести како би имали моћ свештенства да дају благослове члановима своје породице. Треба да негују брижне породичне односе како би чланови породице имали жељу да од њих траже благослов. А родитељи би требало да подстичу примање више свештеничких благослова у породици. 5
Док на овим заседањима конференције нестрпљиво тражимо уточиште од својих смртничких брига због разарајуће пандемије, поучени смо величанственим начелима вечности. Охрабрујем сваког од вас да имамо око „усмерено” на примање ових истина вечности да би цело тело наше „[било] светло” (3 Нефи 13:22).
У својој беседи мноштву, која се налази у Библији и у Мормоновој књизи, Господ је поучавао да смртна тела могу бити пуна светла или пуна таме. Ми, наравно, желимо да се испунимо светлом, и Спаситељ нас је поучио како то можемо да остваримо. Треба да слушамо поруке о истинама вечности. Користио је пример нашег ока, којим се осветљава наше тело. Ако је наше око „усмерено”- или другим речима ако смо усредсређени на примање вечног светла и разумевања - објаснио је: „цело тело твоје биће светло” (Матеј 6:22; 3 Нефи 13:22). Али ако наше „око буде зло”- другим речима, ако трагамо за злом и примамо га у наша тела - упозорио је: „цело тело твоје биће пуно таме” (стих 23). Другим речима, да ли ћемо имати светло или таму у нашим телима зависи од тога како гледамо на вечне истине којима смо поучени или како их примамо.
Треба да следимо Спаситељев позив да тражимо разумевање о вечним истинама и да о њима питамо. Обећао је да ће наш Небески Отац бити вољан да свакога поучава истинама које тражи (видети 3 Нефи14:8). Ако то желимо и имамо своје око усмерено да их примимо, Спаситељ обећава да ће нам истине вечности „бити отворене” (3 Нефи 14:7- 8).
У супротном, Сотона је нестрпљив да нам помрси мисли или да нас одведе странпутицом у вези са важним питањима, попут употребљавања Божјег свештенства. Спаситељ је упозорио на „лажн[е] пророк[е] који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (3 Нефи 14:15). Дао нам је овај тест како би нам помогао да изаберемо истину између различитих учења која нас могу збунити: „По плодовима њиховим ћете их препознати”, поучавао је (3 Нефи 14:16). „Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво покварено плодове добре рађати”. (стих 18). Дакле, треба да гледамо на резултат - „плодове“ - на начела која су поучена и на пророке који их поучавају. Ово је најбољи одговор на мноштво примедаба које чујемо против Цркве и њених учења, правила и вођства. Следите тест који је Спаситељ поучавао. Гледајте на плодове - на резултат.
Када мислимо на плодове Јеванђеља и обновљену Цркву Исуса Христа, радујемо се начину на који је Црква, за живота својих још увек живих чланова, нарасла од локалне заједнице са средњег запада до 16 милиона чланова, који већином живе ван Сједињених Америчких Држава. Тим растом, видели смо напредак у капацитетима Цркве да помаже својим члановима. Помажемо у држању заповести, у испуњавању одговорности проповедања обновљеног Јеванђеља, у сакупљању Израела, и изградњи храмова широм света.
Води нас пророк, Расел М. Нелсон, чије је вођство Господ искористио за напредак који смо достигли за време његовог вођства, нешто дужег од две године. Сада ћемо бити благословени да чујемо председника Нелсона, који ће нас поучити о томе како да побољшамо наш напредак у овој обновљеној Цркви Исуса Христа у овим изазовним временима.
Сведочим о истинитости свега овога и придружујем вам се у молитви за нашег пророка који ће нам се следећи обратити, у име Исуса Христа, амен.