Кључеви и власт свештенства
Старешина Далин Х. Оукс,
из Већа Дванаесторице апостола
Кључеви свештенства усмеравају и жене имушкарце, и обреди свештенства и власт свештенства односе се на жене као и на мушкарце.
I.
На овој конференцији видели смо разрешење неке верне браће, а другу браћу смо подржали у позивима. У том смењивању - тако устаљеном у Цркви - не „повлачимо се“ када смо разрешени, и не „уздижемо се“ када смо позвани. У служби Господњој не постоји „горе или доле“. Постоји само „напред или назад,“ а разлика је у томе како ћемо их прихватити и деловати у вези са нашим разрешењима и нашим позивима. Једном сам председавао на разрешењу младог председника кочића који је верно служио девет година и сада се радовао свом разрешењу и новом позиву који су он и његова жена тек примили. Били су позвани да буду вође јаслица у свом одељењу. Само у овој Цркви то се сматра једнако часним!
II
Када је говорила на конференцији за жене, врховна председница Потпорног друштва Линда К. Бартон је рекла: “Надамо се да ћемо у сваку од нас усадити већу жељу за бољим разумевањем свештенства.”1 Та потреба се односи на све нас, и бавићу се њоме говорећи о кључевима и власти свештенства. Пошто су ове теме од једнаког значаја за мушкарце и за жене, задовољан сам што се ова дешавања емитују и објављују свим члановима Цркве. Моћ свештенства благосиља све нас. Кључеви свештенства усмеравају и жене имушкарце, и обреди свештенства и власт свештенства односе се на жене као и на мушкарце.
III
Председник Џозеф Ф. Смит описао је свештенство као „моћ Божју поверену човеку којом човек може деловати на земљи за спасење људске породице.”2 Друге вође поучиле су нас да је свештенство „савршена моћ на земљи. То је моћ којом је земља створена.”3 Света писма поучавају да „то исто свештенство, које беше у почетку, биће и на свршетку света” (Moјсије 6:7). Дакле, свештенство је моћ којом ћемо бити васкрснути и закорачити у вечни живот.
Разумевање које тражимо почиње разумевањем кључева свештенства. „Кључеви свештенства су власт коју је Бог дао [носиоцима] свештенства да усмеравају, контролишу и управљају коришћењем Његовог свештенства на земљи.”4 Сваки поступак или обред извршен у Цркви обавља се под непосредним или посредним овлашћењем особе која држи кључеве за тај положај. Као што је старешина М. Расел Балард објаснио: „Они који имају кључеве свештенства … дословно омогућавају свима који верно служе под њиховим вођством да извршавају власт свештенства и имају приступ моћи свештенства.”5
У контролисању коришћења власти свештенства, улога кључева свештенства увећава и ограничава. Увећава тако што омогућава да власт и благослови свештенства буду доступни свој Божјој деци. Ограничава одређивањем коме ће бити дата власт свештенства, ко ће бити заређен у његове службе, и како ће његова права и моћи бити додељени. На пример, особа која држи свештенство није у стању да пренесе своју службу или власт на другог, осим у случају овлашћења од стране носиоца кључева. Без тог овлашћења, заређење је неважеће. То објашњава зашто носилац свештенства - без обзира на службу - не може заредити члана своје породице или послужити причест у сопственом дому без овлашћења особе која држи одговарајуће кључеве.
Са изузетком светог дела који сестре обављају у храму под кључевима који су у поседу председника храма, које ћу описати у наставку, само онај ко држи службу у свештенству може служити у свештеничком обреду. Сви овлашћени свештенички обреди уносе се у црквене записе.
Коначно, све кључеве свештенства држи Господ Исус Христ, чије је свештенство. Он одређује који кључеви се поверавају смртницима и како ће се ти кључеви користити. Навикли смо да мислимо да су сви кључеви свештенства поверени Џозефу Смиту у храму у Киртланду, али Света писма кажу да су тада додељени само „кључеви овог раздобља“ (УИЗ 110:16). На генералној конференцији пре много година, председник Спенсер В. Кимбал подсетио нас је да постоје други свештенички кључеви који нису дати човеку на земљи, укључујући кључеве стварања и васкрсења.6
Божанска природа ограниченог коришћења кључева свештенства објашњава битан контраст између одлука о питањима црквене управе и одлука које утичу на свештенство. Прво председништво и Савет Првог председништва и Веће Дванаесторице, који председавају Црквом, имају моћ да доносе многе одлуке које утичу на правила и процедуре - као што су локација црквених зграда и узраст за мисионарску службу. Међутим, иако ове председавајуће власти држе и користе све кључеве поверене људима у овом раздобљу, нису слободни да мењају божански одређен образац да само мушкарци држе службе у свештенству.
IV
Сада долазим до теме свештеничке власти. Почињем са три начела о којима сам управо говорио: (1) свештенство је Божја моћ која се поверава човеку да делује за спасење људске породице, (2) влашћу свештенства управљају носиоци свештенства који држе кључеве свештенства, и (3) пошто Света писма кажу да “све друге власти [и] службе у цркви су допуна том [Meлхиседековом] свештенству” (D&C 107:5), све што се чини под руководством тих кључева свештенства чини се са свештеничком влашћу.
Како се ово односи на жене? У обраћању Потпорном друштву, председник Џозеф Филдинг Смит, тада председник Већа Дванаесторице апостола, рекао је: „Мада сестрама није дато свештенство и није пренето на њих, то не значи да им Господ није дао власт. ... Брат или сестра у Цркви може примити овлашћења да чини неке ствари које су обавезујуће и апсолутно неопходне за наше спасење, као што је дело које наше сестре обављају у Дому Господњем. Оне су примиле власт да чине неке велике и дивне ствари, свете Господу, и потпуно обавезујуће баш као и благослови које дају мушкарци који држе свештенство.”7
У том значајном говору, председник Смит је стално истицао да је женама дата власт. Обратио се женама: „Можете говорити са влашћу због тога што вам је Господ дао власт.“ Такође је рекао да је Потпорном друштву „дата моћ и власт да чини многе велике ствари. Дело које оне обављају обавља се божанском влашћу. И наравно, црквено дело које обављају жене или мушкарци, било у храму или у одељењима или огранцима, обавља се под вођством оних који држе кључеве свештенства. Дакле, говорећи о Потпорном друштву, председник Смит је објаснио: „[Господ] им је дао ову велику организацију у којој имају власт да служе под вођством бискупа у одељењима … , гледајући инетерсе нашег народа, духовно и временски.”8
Стога, заиста је рекао да за жене Потпорно друштво није само час, него нешто чему припадају - божански успостављена допуна свештенству.9
Нисмо навикли да говоримо о женама које имају власт свештенства у својим црквеним позивима, али која би друга власт то могла да буде? Када се жена - млада или стара - зареди за проповедање јеванђеља као пуновремена мисионарка, она прима свештеничку власт да извршава улогу свештенства. Исти је случај и када се жена зареди у улогу службеника или учитеља у организацији Цркве под руководством особе која држи кључеве свештенства. Ко год да врши службу или позив које је примио од особе која држи кључеве свештенства, користи власт свештенства у вршењу својих додељених дужности.
Ко год користи свештеничку власт треба да заборави на своја права и усредсреди се на своје одговорности. То је начело потребно глобалном друштву. Цитиране речи познатог руског писца Александра Солжењицина гласе: „Време је … бранити не толико људска права, колико људске обавезе.”10 Свеци последњих дана сигурно схватају да оспособљавање за узвишење није ствар личних права него испуњавања обавеза.
V
Господ је наложио да само мушкарци буду заређени у службе у свештенству. Али, као што су разне црквене вође истакле, мушкарци нису „свештенство.”11 Мушкарци држе свештенство, са светом дужношћу да га користе за благослов све деце Божје.
Највећа моћ коју је Бог дао својим синовима не може се користити без сарадништва једне од Његових ћерки, због тога што само Његове ћерке имају од Бога дату моћ да „буду створитељке тела ... како би Божји наум и Велики план могли уродити плодом.”12 Ово су речи председника Џ. Рубена Кларка.
Наставио је: „То је улога наших супруга и наших мајки у вечном плану.“ Оне нису носиоци свештенства, оне нису задужене за обављање дужности и улога свештенства, нити су оптерећене његовим одговорностима; оне су градитељи и организатори под његовом моћу, и учеснице његових благослова, које поседују допуну свештеничке моћи и имају улогу као божански позване, као вечно важне у својој улози, као и само свештенство.”13
Овим надахнутим речима председник Кларк је говорио о породици. Као што је речено у прогласу о породици, отац председава породицом, он и мајка имају посебне одговорности, али су „дужни да помажу једни другима као равноправни партнери.”14 Неколико година пре прогласа о породици, председник Спенсер В. Кимбал дао је ово надахнуто објашњење: „Када говоримо о браку као партнерству, говоримо о браку као пуноправном партнерству.“ Не желимо да наше жене СПД буду неми партнери, или ограничени партнери у том вечном задатку! Молимо вас да будете партнер који доприноси и који јепуноправан партнер.”15
У очима Божјим, било у Цркви или у породици, жене и мушкарци су једнаки, али имају различите одговорности.
Завршићу са неким истинама о благословима свештенства. За разлику од кључева свештенства и свештеничких обреда, благослови свештенства доступни су женама и мушкарцима под истим условима. Дар Светог Духа и благослови храма познате су илустрације тих истина.
У свом важном говору датом током недеље образовања на УБЈ прошлог лета, старешина М. Расел Балард изнео је ова учења:
„Доктрина наше Цркве сматра жене једнакима, али и различитима од мушкараца. Бог не сматра ни један пол бољим или важнијим од другог.
„Када мушкарац и жена иду у храм, обоје се даривају истом моћу, а то је моћ свештенства. … Приступ моћи и благословима свештенства доступан је свој Божјој деци.”16
Сведочим о моћи и благословима Божјег свештенства, које је подједнако доступно Његовим синовима и кћерима. Сведочим о власти свештенства која функционише у свим службама и активностима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Сведочим о божански усмераваној улози кључева свештенства, које држи и користи у њиховој пунини наш пророк/председник, Томас С. Монсон. На крају, као најважније, износим сведочанство о нашем Господу и Спаситељу, Исусу Христу, чије је ово свештенство и чије смо ми слуге, у име Исуса Христа, амен.