Непроцењиво наслеђе наде
Председник Хенри Б. Ајринг,
први саветник у Првом председништву
Када одлучите да склопите или да држите завет са Богом, одлучујете да ли ћете оставити наследство наде онима који ће можда следити ваш пример.
Моја драга браћо и сестре, неке од вас су на овај састанак позвали мисионари Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Мисионари су вас можда већ позвали да се заветујете са Богом тако што ћете се крстити.
Други међу вама слушају зато што су прихватили позив родитеља, супруге, или можда детета, упућен у нади да ћете изабрати да завете које сте већ склопили са Богом вратите у средиште својих живота. Неки од вас који слушају већ су одлучили да се врате да следе Спаситеља и данас осећају радост због Његове добродошлице.
Ко год да сте и где год да сте, држите у својим рукама срећу више људи него што сада можете замислити. Свакога дана и свакога сата можете одабрати да држите или склопите завет са Богом.
Где год да сте на путу да наследите дар вечног живота, имате прилику да покажете многим људима пут ка већој срећи. Када одлучите да склопите или да држите завет са Богом, одлучујете да ли ћете оставити наследство наде онима који ће можда следити ваш пример.
Ви и ја смо благословени обећањем таквог наслеђа. Великим делом своју срећу дугујем човеку кога никада нисам упознао у смртничком животу. Био је сироче, које је постало један од мојих прадедова. Оставио ми је непроцењиво наслеђе наде. Дозволите ми да вам кажем нешто о улози коју је одиграо у стварању тог наследство за мене.
Име му је било Хајнрих Ајринг. Рођен је у великом богатству. Његов отац, Едвард, имао је велико имање у Кобургу, у данашњој Немачкој. Мајка му је била грофица Шарлоте Фон Бломберг. Њен отац је био чувар земљишта краља Пруске.
Хајнрих је био Шарлотин и Едвардов први син. Шарлот је умрла у 31. години, након рођења свог трећег детета. Едвард је умро убрзо после тога, пошто је изгубио сву своју имовину и богатство због пропале инвестиције. Имао је само 40 година. Оставио је троје деце без родитеља.
Хајнрих, мој прадеда, изгубио је оба родитеља и велико световно наслеђе. Био је без новца. У својој историји забележио је да је сматрао да би му најбоље било да оде у Америку. Иако тамо није имао ни пријатеље ни породицу, имао је осећај наде у вези са одласком у Америку. Прво је отишао у Њујорк. Касније се преселио у Сент Луис, у Мисури.
Један од његових сарадника у Сент Луису био је светац последњих дана. Од њега је добио памфлет кога је написао старешина Парли П. Прат. Прочитао га је, а онда проучио све што је могао да набави о свецима последњих дана. Молио се да сазна да ли је заиста било анђела који су се указивали људима, да ли постоји живи пророк и да ли је пронашао истиниту и објављену религију.
После два месеца пажљивог проучавања и молитве, Хајнрих је имао сан у којем му је речено да треба да се крсти. Човек чије име и свештенство поштујем, старешина Вилијам Браун, извршио је обред. Хајнрих је крштен у базену за кишницу 11. марта 1855, у 7:30 ујутру.
Верујем да је Хајнрих Ајринг тада знао да је оно чему вас данас поучавам истинито. Знао је да срећа вечног живота долази кроз породичне везе које трају заувек. Чак и онда кад је тек открио Господњи план среће, знао је да његова нада у вечну радост зависи од слободног избора других који следе његов пример. Његова нада у вечну срећу зависила је од људи који још нису били рођени.
Као део нашег породичног наслеђа наде, оставио је историју својим потомцима.
У тој историји могу да осетим Његову љубав према онима међу нама који ће га следити. У његовим речима осећам наду да ће његови потомци изабрати да га следе на путу повратка у наш небески дом. Знао је да то неће бити једна велика одлука него много малих избора. Цитирам из његове историје:
„Од тренутка када сам први пут чуо старешину Ендрјуса да говори … увек сам присуствовао састанку светаца последњих дана, и заиста су биле ретке прилике када сам пропустио да одем на састанак, што је у исто време била моја дужност.
Пишем ово у својој историји како би моја деца могла да следе мој пример и никада не занемаре ову важну дужност да се окупљају са свецима.”1
Хајнрих је знао да на састанцима причешћа можемо обновити наше обећање да ћемо се увек сећати Спаситеља и имати Његовог Духа са нама.
Био је то Дух који га је подржавао на мисији на коју је позван само неколико месеци након прихватања завета крштења. Оставио је као своје наслеђе пример верности на својој шестогодишњој мисији на територији која се тада звала Индијанска територија. Да би примио разрешење са своје мисије, пешке је прешао раздаљину од око 1.700 км, од Оклахоме до Солт Лејк Ситија.
Убрзо након тога Божји пророк га је позвао да се пресели у јужну Јуту. Одатле је одговорио на још један позив да служи мисију у својој родној Немачкој. Потом је прихватио позив апостола Господа Исуса Христа да помогне у изградњи колонија светаца последњих дана у северном Мексику. Одатле је позван у Мексико Сити поново као пуновремени мисионар. Поштовао је те позиве. Сахрањен је на малом гробљу у Колонији Хуарес, Чивава, у Мексику.
Не износим ове чињенице да бих величао њега или оно што је урадио или његове потомке. Износим ове чињенице у част његовог примера вере и наде која је била у његовом срцу док је служио у сваком од њих.
Прихватио је те позиве због своје вере да су се васкрсли Христ и наш Небески Отац појавили пред Џозефом Смитом у шумарку у држави Њујорк. Прихватио их јер је имао веру да су кључеви свештенства у Господњој Цркви обновљени са моћу да печате породице заувек, само ако имају довољно вере да држе своје завете.
Попут Хајнрих Ајринга, мог претка, и ви можете бити први у својој породици да трасирате пут до вечног живота дуж стазе светих завета који су склопљени и држе се марљиво и са вером. Сваки завет носи са собом дужности и обећања. За све нас, као што су биле и за Хајнриха, те обавезе су понекад једноставне, али су често тешке. Али упамтите, обавезе понекад морају бити тешке, јер је њихова сврха да нас покрећу на путу да заувек живимо у породицама, са Небеским Оцем и Његовим Љубљеним Сином, Исусом Христом.
Сетите се речи из књиге Аврамове:
„А стаде један између њих што беше попут Бога, и рече онима што беху с њиме: Поћи ћемо доле, јер има онде простора, и узећемо од оне материје и начинити земљу на којој ће боравити.
И тако ћемо их искушати да видимо хоће ли они чинити све што им год Господ Бог њихов заповеди.
А онима који сачувају првобитно стање, надодаће се. А они који не сачувају првобитно стање своје, неће славе имати у истом царству с онима који сачувају своје првобитно стање. А онима који сачувају другоо стање своје, слава ће се надодати главама њиховим у веке векова.”2
Задржавање нашег другог стања зависи од склапања наших завета са Богом и верног обављања дужности које они захтевају од нас. Потребна је вера у Исуса Христа као нашег Спаситеља да бисмо целог живота држали свете завете.
Због пада Адама и Еве, имамо искушења, и смрт као наше универзално наслеђе. Међутим, наш брижни Небески Отац дао нам је дар свог Љубљеног Сина, Исуса Христа, нашег Спаситеља. Тај велики дар и благослов помирења Исуса Христа доноси универзално наслеђе: обећање о васкрсењу и могућност вечног живота свима који су рођени.
Највећи од свих благослова Божјих, вечни живот, имаћемо само ако склопимо завете који се нуде једино у истинитој Цркви Исуса Христа од стране Његових овлашћених слугу. Због пада, свима су нам потребни прочишћујући утицаји крштења и полагања руку за примање дара Светог Духа. Те обреде морају извршити они који имају одговарајућу свештеничку власт. Затим, уз помоћ Светла Христовог и Светог Духа, можемо држати све завете које склопимо са Богом, посебно оне који се нуде у Његовим храмовима. Само на тај начин, и уз ту помоћ сви могу имати право на праведно наслеђе као Божје дете у вечној породици.
Некима који ме слушају то може изгледати скоро као безнадежан сан.
Видели сте верне родитеље који тугују због деце која су одбила или која су изабрала да прекрше све завете са Богом. Али ти родитељи могу наћи утеху и наду у искуствима других родитеља.
Алмин син и синови цара Мосије одвратили су се од жестоке побуне против завета и заповести Божјих. Алма Млађи је видео како се његов син Коријантон после почињеног тешког греха окреће верном служењу. Мормонова књига такође бележи чудо када су Ламанци одбацили традицију мржње према праведности заветујући се да ће умрети како би задржали мир.
Анђео је послат младом Алми и синовима Мосијиним. Анђео је дошао због вере и молитви њихових очева и Божјег народа. Из тих примера о моћи Помирења које делује у срцима људи, можете примити храброст и утеху.
Господ нам је свима дао извор наде док се боримо да помогнемо онима које волимо да прихвате своје вечно наслеђе. Дао нам је обећања док настављамо да се трудимо да Му приводимо људе, чак и када се они опиру Његовом позиву да то учине. То опирање Га растужује, али Он не одустаје, а не треба ни ми. Он нам даје савршен пример својом сталном љубављу: „И опет, колико пута хтедох да вас скупим као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, да, о ви народе од дома Израеловог, који падосте, да, о ви народе од дома Израеловог, који у Јерусалиму пребивате, као ви што падосте. Да, колико пута хтедох да вас скупим као што квочка скупља пилиће своје, а ви не хтедосте.”3
Можемо се ослонити на ту неисцрпну Спаситељеву жељу да сву децу Небеског Оца врати у њихов дом са Њим. Сваки веран родитељ, деда или баба, и прадеда и прабаба желе исто то. Отац и Спаситељ су савршени примери онога што можемо и морамо чинити. Никада не инсистирају на праведности јер праведност мора бити избор. Помажу нам да препознамо праведност и да увидимо да су њени плодови изврсни.
Свака особа рођена на свету прима Христово светло, које нам помаже да видимо и осетимо шта је исправно а шта погрешно. Бог је послао смртничке слуге које нам могу, преко Светог Духа, помоћи да препознамо шта Он жели да чинимо, а шта забрањује. Бирање исправног Бог чини привлачним тако што нам омогућава да осетимо последице наших избора. Ако бирамо исправно, на крају ћемо пронаћи срећу. Ако бирамо зло, на крају долазе туга и жаљење. Те последице су неизбежне. Ипак често касне, са разлогом. Да су благослови тренутни, бирање исправног не би градило веру. И пошто жалост понекад много закасни, потребна је вера да би се раније осетила потреба за тражењем опроштаја за грех, уместо касније када осетимо тугу и болне последице.
Отац Лехи је туговао због избора неких од његових синова и њихових породица. Био је велик и добар човек - пророк Божји. Често им је сведочио о Спаситељу, Исусу Христу. Био је пример послушности и служења када га је Господ позвао да напусти сва своја световна добра да би спасао своју породицу од уништења. На самом крају свог живота, још увек је сведочио својој деци. Попут Спаситеља, и упркос својој моћи да разликује њихова срца и види будућност, и лепу и тужну - Лехи је имао испружене руке да привуче своју породицу ка спасењу.
Данас милиони потомака оца Лехија оправдавају његову наду у њих.
Шта можемо ви и ја учинити да бисмо учили из Лехијевог примера? Ми можемо црети из његовог примера проучавањем Светих писама уз молитву и размишљање.
Предлажем да размишљате на кратке и на дуге стазе док покушавате да донесете наследство наде својој породици. На кратке стазе биће невоља и Сотона ће урликати. Постоје ствари на које треба стрпљиво чекати, са вером, знајући да Господ делује у своје време и на свој начин.
Постоје ствари које можете урадити раније, када су они које волите млади. Упамтите да су породична молитва, породично проучавање Писама и дељење нашег сведочанства на састанку причешћа лакши и делотворнији када су деца мала. Мала деца су често осетљивија на Духа него што ми мислимо.
Када су старија, сетиће се химни које су певали са вама. Чак више од музике, памтиће стихове из Писама и сведочанства. Свети Дух их може подсетити на све то, али стихови из Писама и химне најдуже ће трајати. Те успомене утицаће на њих да се врате када одлутају на неко време, или чак на више година, са пута према дому у вечном животу.
Биће потребно да размишљамо на дуге стазе када они које волимо буду привучени светом и када се учини да облак сумње заклања њихову веру. Имамо веру, наду и милосрђе да нас воде и да њих ојачају.
Као саветник два жива Божја пророка, видео сам то. Они су особе јединствених карактера. Ипак чини се да су доследни у оптимизму. Када неко направи узбуну око нечега у Цркви, њихов најчешћи одговор је: „Ах, све ће бити добро.” Они углавном знају више о проблему него људи који направе узбуну.
Увек знају пут Господњи и због тога увек имају наду у вези са Његовим царством. Они знају да је Он на челу Цркве. Он је свемоћан и брижан. Ако Му допустите да буде вођа ваше породице, све ће бити добро.
Неки од потомака Хајнриха Ајринга су одлутали. Али многи од његових чукунунучади иду у храмове у 6 ујутро да врше обреде за претке које никада нису упознали. Иду због наслеђа наде које је оставио. Оставио је наслеђе на које имају право многи његови потомци.
После свега што можемо учинити у вери, Господ ће оправдати наше наде за наше породице благословима већим него што можемо замислити. Он жели најбоље за њих и за нас, као своју децу.
Сви смо ми деца живог Бога. Исус из Назарета је Његов Љубљени Син и наш васкрсли Спаситељ. Ово је Његова Црква. У њој су кључеви свештенства, и тако породице могу бити заувек заједно. То је наше непроцењиво наслеђе наде. Сведочим да је то истина, у име Господа Исуса Христа, амен.