Христ Откупитељ

Старешина Карлос Х. Амадо,

из Седамдесеторице

[Откупитељева] жртва је благословила свакога, од Адама, првог, па до последњег људског бића.

Исус Христ, Син Божји, родио се и умро је у јединственим околностима. Живео је и растао у скромним условима, без материјалних добара. О себи је рекао: „Лисице имају јаме, и птице небеске гнезда; а син човечји нема где главу заклонити” (Лука 9:58).

Никада није примио почасти, услуге, признање, нити жељени третман од политичких вођа у земљи, нити од верских вођа Његовог времена. Нити је седео на највишим местима у синагогама.

Његово проповедање је било јасно, и мада су га мноштва следила, његово послуживање увек је обухватало благосиљање једне по једне особе. Извео је бројна чудеса међу онима који су Га прихватили као послатог од Бога.

Дао је својим апостолима власт и моћ да изводе чудеса „и већа дела“ од оних која је Он изводио (Joван 14:12), али никада им није уступио повластицу опраштања греха. Његови непријатељи су били огорчени када би га чули да каже: „Иди, и не греши више“ (Joван 8:11), или „праштају ти се греси“ (Лука 7:48). То право је припадало само Њему јер је Он Син Божји, и због тога што ће Он платити за те грехе својим Помирењем.

Његова моћ над смрћу

Његова моћ над смрћу била је још једна божанска особина. Јаир, старешина синагоге, је молио „да уђе у његову кућу, јер је имао кћер јединицу од око дванаест година која је умирала” (Лука 8:41–42). Учитељ је чуо његову молбу, и док су ходали, слуга је пришао Јаиру и рекао му: „Кћи ти је умрла, не мучи више учитеља“ (Лука 8:49). По уласку у кућу, Исус је затражио да сви изађу, и одмах јој је, узимајући је за руку, рекао: „Устани!“ (Лука 8:54).

Другом приликом, док је путовао у град Наин, наишао је на погребну поворку; једна удовица је плакала због смрти свог сина јединца. Испуњен милошћу, додирнуо је носила и рекао: „Младићу, теби говорим, устани!“ (Лука 7:14). Народ, видевши чудо, повика: „Велики је пророк подигнут међу нама, и … Бог је походио свој народ” (Лука 7:16). Ово чудо је још вредније пажње, јер су младића већ прогласили законски мртвим и били на путу да га сахране. Са двоје младих људи враћених у живот, доказ Његове власти и моћи над смрћу изненадио је вернике и испунио страхом оне који су га мрзели.

Трећа прилика је била најупечатљивија. Марта, Марија и Лазар били су сестре и брат које је Исус често посећивао. Када су Га људи обавестили да је Лазар болестан, остао је два дана пре него што је отишао код те породице. Док је тешио Марту после смрти њеног брата, категорички јој је сведочио: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће” (Joван 11:25).

Када је Спаситељ затражио од ожалошћених да уклоне камен са гроба, Марта Му је бојажљиво шапнула: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро” (Joван 11:39).

Тада је Исус са љубављу подсети: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божју ако будеш веровала?“ (Joван 11:40). И рекавши то, гласно повика:

„Лазаре, изађи.

„и умрли је изашао” (Joван 11:43–44).

После четири дана које је Лазар провео у гробу, непријатељи Сина Божјег суочени са непобитним доказима које нису могли да игноришу, умање их или искрве, безосећајно и злонамерно „су се тога дана договорили да га убију” (Joван 11:53).

Нова заповест

Касније, живи Христ је славио у Јерусалиму, заједно са својим апостолима, свој последњи празник Пасхе, успоставио обред причести, и дао им заповест да воле једни друго кроз искрено служење.

Његова агонија у Гетсеманији

Након тога, у најузвишениј демонстрацији своје љубави према човечанству, и у потпуном складу са сопственом вољом, храбро и одлучно се суочио са својим најтежим искушењем. У Гетсеманском врту, у крајњој самоћи, претрпео најинтензивније агонију, крварећи из сваке поре. У потпуној подложности свом Оцу, помирио је за наше грехе и такође преузео на себе наше болести и невоље како би знао како да нам помогне (видети Aлма 7:11–13).

Он и наш Небески Отац су нас задужили јер је Његова жртва благословила свакога, од Адама, првог, па до последњег људског бића.

Спаситељева осуда и распеће

Када је завршена Његова агонија у Гетсеманији, добровољно се предао својим непријатељима. Издат од стране једног од Његових, брзо је осуђен, неправедно и незаконито, на суђењу намештеном и непотпуном. Исте ноћи оптужен је за богохуљење и осуђен на смрт. У својој мржњи и жеђи за осветом - јер је посведочио да је Син Божји - Његови непријатељи уротили су се са Пилатом да Га осуди. У том смислу, променили су оптужбу за богохуљење у побуну, тако да Његова смрт буде распећем.

Његова осуда међу Римљана била је још суровија: њихово ругање и презир у вези са Његовим духовним царством, понижавајуће крунисање круном од трња, Његово болно бичевање, и продужена агонија Његовог јавног распећа, све је то било упозорење свима који би се усудили да се прогласе Његовим учеником.

У сваком тренутку свог страдања, Спаситељ света је показивао изузетну самоконтролу. Увек је мислио о благосиљању других; са добротом и нежношћу, замолио је Јована да се брине о његовој мајци Марији. Молио је Небеског Оца да опрости војницима који су Га разапели. Извршивши своје дело на земљи, предао је свој дух Богу и издахнуо. Христово физичко тело положено је у гроб и тамо је остало три дана.

Дело Откупитеља међу мртвима

Док су Његови ученици патили од туге, обесхрабрења и неизвесности, наш Спаситељ, у другој фази славног Очевог плана, продужио је своју службу на нов начин. У кратком периоду од три дана, неуморно је радио на организовању огромног дела спасења међу мртвима. Ти дани су били дани ипуњени са највише наде за целу Божју породицу. Током те посете организовао је своје верне следбенике како би проносили радосну вест откупљења за оне који у животу нису имали сазнање о славном плану или оне који су га одбацили. Они ће сада имати прилику да се ослободе ропства и буду откупљени од Бога, живи и мртви (видети УИЗ 138:19, 30–31).

Првина васкрсења

Довршивши своје дело у духовном свету, вратио се на Земљу - да би заувек сјединио свој дух са својим физичким телом. Иако је ауторитативно показао своју моћ над смрћу, библијски извештаји о онима које је вратио у живот пре свог васкрсења показују да су се они само вратили у живот који је неким чудом продужен: они ће ипак умрети.

Христ је био први који је васкрсао и никада више неће умрети, и заувек ће имати савршено, вечну тело. У свом васкрслом стању, појавио се Марији, која Га је, чим Га је препознала, почели да слави. Наш Спаситељ, са великом нежношћу, упозорио је на своје ново и узвишено стање: „Немој ме више држати, јер још нисам узашао к Оцу“ (Joван 20:17) - дајући додатно сведочанство да је Његово службовање у духовном свету било стварно и потпуно. Касније, користећи речи којима је потврдио стварност свог васкрсења, Он је рекао: „Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу” (Joван 20:17). После одласка код Оца, поново се вратио и јавио својим апостолима. Показао им је своје руке и свој бок. И ученици су се обрадовали што виде Господа“ (Joван 20:20).

Откупитељ ће се вратити

Сведочим да ће се Христ вратити на потпуно другачији начин од свог првог доласка. Доћи ће у сили и слави, са свим праведним и верним свецима. Доћи ће као Цар над царевима и Господар над господарима, као Принц Мира, обећани Месија, Спаситељ и Откупитељ, да суди живима и мртвима. Волим Га и служим Му свим својим срцем и молим се да можемо служити са радошћу и посвећеношћу, и да Му можемо остати верни до краја. У Његово име, Исуса Христа, амен.