2010–2019
Да ли спавате током Обнове?
Април 2014


18:31

Да ли спавате током Обнове?

Превише тога је у игри за нас као појединце, као породице, и као Христову цркву, да бисмо учествовали само са пола срца у овом светом делу.

Пре скоро 200 година, америчка кратка прича „Рип Ван Винкл“ за кратко време постала је класик. Главни лик, Рип, је неамбициозна особа која је веома добра у избегавању две ствари: рада и своје жене.

Једног дана, док је лутао планинама са својим псом, открио је групу чудно обучених људи који су пили и играли неке игре. Након што је код њих попио нешто алкохола, Рипу се приспавало и на тренутак је затворио очи. Када их је поново отворио, са изненађењем је открио да му је нестао пас, да је пушка зарђала, а он је имао дугу браду.

Рип се вратио у своје село и открио да се све променило. Супруга му је умрла, његови пријатељи су отишли​​, а портрет краља Џорџа III у крчми замењен је портретом некога кога није познавао - генерала Џорџа Вашингтона.

Рип Ван Винкл је спавао 20 година. И, током тога, пропустио је један од најузбудљивијих периода у историји своје земље - преспавао је америчку револуцију.

У мају 1966, Др Мартин Лутер Кинг Млађи користио је ову причу као илустрацију за свој говор „Немојте преспавати револуцију.”1

Данас бих желео да искористим исту тему и поставим питање свима нама који држимо Божје свештенство: Да ли спавате током Обнове?

Ми живимо у време Обнове

Понекад о обнови јеванђеља мислимо као о нечему што је завршено, што је већ иза нас - Џозеф Смит је превео Мормонову књигу, примио кључеве свештенства, Црква је организована. У ствари, Обнова је процес који се одвија; управо сада живимо у њој. Она укључује „све што је Бог открио, све што сада открива,“ и „многе велике и важне ствари“ које ће тек открити.”2 Браћо, узбудљива дешавања данас су део тог давно прореченог периода припреме који ће кулминирати славним другим доласком нашег Спаситеља, Исуса Христа.

Ово је један од најзначајнијих периода светске историје! Древни пророци су чезнули да виде наше време.

Када се наше време у смртности заврши, која искуства ћемо моћи да делимо о нашем доприносу овом значајном периоду нашег живота и унапређивању дела Господњег? Да ли ћемо моћи да кажемо да смо засукали рукаве и радили свим својим срцем, моћу, умом и снагом? Или ћемо морати да признамо да је наша улога углавном била улога посматрача?

Претпостављам да постоје различити разлози због којих је лако бити поспан у вези са изградњом царства Божјег. Дозволите ми да поменем три главна разлога. Када их набројим, позивам вас да размислите о томе да ли се неки можда односи на вас. Ако има простора за побољшање, молим вас да размислите шта можете учинити да бисте се променили на боље.

Себичност

Први разлог је себичност.

Они који су себични првенствено траже своје интересе и задовољство. Централно питање за себичне особе је „Шта ја имам од тога?“

Браћо, сигуран сам да видите да је овај став очигледно у супротности са духом потребним за изградњу царства Божјег.

Када настојимо да задовољимо сопствене потребе уместо да несебично служимо, наши приоритети постају фокусирани на сопствено признања и задовољство.

Претходне генерације бориле су се са различитим облицима сујете и нарцизма, али мислим да смо им ми данас озбиљна конкуренција. Да ли је случајно што је Оксфордски речник недавно за реч године прогласио „селфи“?3

Наравно, сви ми имамо жељу за добијањем признања, и нема ничег лошег у опуштању и уживању у себи. Али, када тражење „добити и похвале света””4 постане средиште наше мотивације, пропустићемо искуства искупљења и радости која долазе када се великодушно дајемо у делу Господњем.

Има ли лека?

Одговор се, као и увек, налази у речима Христовим:

„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.

Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и ради јеванђеља, спашће га.”5

Они који свесрдно предају своје животе нашем Спаситељу и служе Богу и ближњима, откривају богатство и пунину у животу које себични или егоцентрични никада неће искусити. Несебични дају себе. То могу бити мали дарови милосрђа који имају велики утицај на добро: смешак, стисак руке, загрљај, време проведено у слушању, блага реч охрабрења, или гест брижности. Сви ти поступци љубазности могу променити срца и животе. Када користимо неограничене прилике да волимо и служимо нашим ближњима, укључујући наше супруге и породице, наша способност да волимо Бога и да служимо другима у великој мери ће се повећати.

Они који служе другима неће спавати током Обнове.

Зависности

Још нешто што нас може успавати током овог значајног периода света јесте зависност.

Зависности често почињу суптилно. Зависности су танке нити понављаних радњи које ткају чврсте конце навике. Негативне навике имају потенцијал да постану тешке зависности.

Ови ланци зависности могу имати многе облике, као што су порнографија, алкохол, секс, дроге, дуван, коцкање, храна, посао, интернет или виртуелна стварност. Сотона, наш заједнички непријатељ, има много омиљених алата које користи за крађу нашег божанског потенцијала за остваривање наше мисије у Господњем царству.

Нашег Небеског Оца растужује кад види како неки од његових племенитих синова спремно пружају своје руке да би их оковале разорне зависности.

Браћо, ми носимо вечно свештенство Свемогућег Бога. Ми смо заиста синови Свевишњега и обдарени смо неизрецивим потенцијалом. Створени смо да се слободно винемо у небеса. Нисмо створени да бисмо били оковани на земљи, заробљени лудачким кошуљама сопствене израде.

Има ли лека?

Прво што морамо схватити јесте да је болести зависности много лакше спречити него лечити. Како је Спаситељ рекао: „Не допустите да ишта од тога уђе у ваше срце.”6

Пре неколико година, председник Томас С. Монсон и ја добили смо прилику да обиђемо Air Force One - величанствени авион који превози председника Сједињених Америчких Држава. Прошли смо строгу безбедносну проверу од стране Тајне службе, и мало ми је било смешно када су пре укрцавања агенти претресли нашег вољеног пророка.

Онда ме је командни пилот позвао да заузмем капетаново седиште. Било је изузетно искуство поново седети на челу једне дивне летелице попут оне којом сам управљао толике године. Успомене на летове преко океана и континената испуниле су ми срце и ум. Замишљао сам узбудљива полетања и слетања авиона на аеродромима широм света.

Готово несвесно, поставио сам руке на четири регулатора гаса 747. Управо тада, драг и непогрешив, зачуо се глас из позадине - глас Томаса С. Монсона.

„Дитер“, рекао је, „ни не помишљај на то.“

Не признајем ништа, али изгледа да је председник Монсон прочитао моје мисли.

Када смо у искушењу да учинимо нешто што не би требало, послушајмо брижно упозорење поузданог члана породице, пријатеље, нашег вољеног пророка, и увек Спаситеља.

Најбоља одбрана од зависности је никада не почети.

Али шта је са онима који се налазе у канџама зависности?

Пре свега, знајте да има наде. Потражите помоћ од најмилијих, црквених вођа, као и професионалних саветника. Црква пружа помоћ у опорављању од зависности преко локалних црквених вођа, интернета,7 и у неким областима, преко породичних служби СПД.

Увек имајте на уму да се, уз помоћ Спаситеља, можете ослободити зависности. Пут може бити дуг и тежак, али Господ неће одустати од вас. Он вас воли. Исус Христ је претрпео Помирење да би вам помогао да се промените, да се ослободите ропства од греха.

Најважније је да наставите да се трудите - понекад је људима потребно више покушаја пре него што успеју. Дакле, не одустајте. Не губите веру. Нека вам срце буде близу Господа, а Он ће вам дати моћ избављења. Он ће вас ослободити

Моја драга браћо,увек се држите подаље од навика које вас могу одвести у зависност. Они који то буду чинили биће у стању да посвете своје срце, моћ, ум и снагу у служби Богу.

Они неће спавати током Обнове.

Конкурентни приоритети

Трећа препрека која нас спречава да се у потпуности укључимо у ово дело су многи конкурентни приоритети са којима се суочавамо. Неки од нас су толико заузети да се осећају као колица која вуче десетак вучних животиња - свака у другом правцу. Троши се много енергије, а колица се не померају.

Често своје највеће напоре улажемо у хобије, спорт, професионалне интересе, и ствари у вези са заједницом или политиком. Све ове прилике могу бити добре и часне, али да ли нам остављају времена и енергије за оно што би требало да буде наш највећи приоритет?

Има ли лека?

И овога пута он долази са Спаситељевим речима:

„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

Ово jе прва и наjвећа заповест.

А друга jе као и ова: љуби ближњега свога као самога себе.”8

Све остало у животу треба да буде споредно у односу на ова два велика приоритета.

Чак и у црквеној служби, лако је потрошити доста времена у одрађивању задатака без осећаја за следбеништво.

Браћо, као носиоци свештенства обавезали смо се да ћемо бити људи који воле Бога и ближњега свога и који су спремни да ту љубав показују речју и делом. То је суштина онога ко смо ми као ученици Исуса Христа.

Они који живе у складу са тим начелима неће спавати током Обнове.

Позив на буђење

Апостол Павле је написао: „Пробуди се, ти што спаваш, и устани из мртвих, и Христос ће те обасјати.”9

Моји драги пријатељи, знајте да сте синови светла.

Не препуштајте се себичности! Не препуштајте се навикама које могу одвести у зависност! Не дозволите да вас конкурентни приоритети успавају у равнодушности или одвојености од блаженог следбеништва и оплемењујуће свештеничке службе!

Превише тога је у игри за нас као појединце, као породице, и као Христову цркву, да бисмо учествовали само са пола срца у овом светом делу.

Бити ученик Исуса Христа није нешто што се чини једанпут недељно или једанпут дневно. То је нешто што треба чинити увек.

Господње обећање Његовим верним носиоцима свештенства је сувише велико да би се разумело.

Они коjи су верни Ароновом и Мелхиседековом свештенству и величају своје позиве „посвећени су Духом за обнову тела своjих.“ Стога, све што наш Отац има, даће им се.10

Сведочим да прочишћујућа моћ помирења Исуса Христа и трансформишућа моћ Светог Духа могу да исцеле и спасу човечанство. Наша повластица, наша света дужност и наша радост, јесте да се осврћемо на Спаситељев позив, да Га следимо вољног ума и с пуном намером срца. Стресимо ланце коjима смо везани и изађимо из мрака, и устанимо из праха.”11

Будимо будни и не клонимо у доброчинствима, јер „полажемо темељ за велико дело,”12 и припремамо се за повратак Спаситеља. Браћо, када светлошћу свога примера као сведочанством допринесемо лепоти и моћи обновљене истине, нећемо спавати током Обнове. О томе сведочим и остављам вам свој благослов у свето име нашег Учитеља, Исуса Христа, амен.