Сведок
Председник Бојд К. Пакер,
председник Већа дванаесторице апостола
Желим да поделим са вама оне истине које је најважније знати.
Рат и несигурност пооштравају наш фокус на оне ствари које су заиста важне.
Други светски рат је за мене био период великог духовног превирања. Напустио сам дом у Бригам Ситију, у Јути, са свега мрвицом сведочанства и осећао сам потребу за нечим вишим. Практично је цео наш виши разред у року од неколико недеља био на путу ка ратној зони. Када сам био стациониран на острву Ле Шима, северно од Окинаве, у Јапану, борио сам се са сумњом и несигурношћу. Желео сам лично сведочанство о јеванђељу. Желео сам да знам!
Током једне бесане ноћи, напустио сам свој шатор и ушао у бункер од поређаних буради за гориво од скоро 200 литара, испуњених песком и постављених један преко другог да би оформили зид. Није било крова, увукао сам се, погледао звездано небо и клекнуо у молитви.
Малтене на пола реченице, нешто се догодило. Не могу вам описати шта је то било, ма колико се трудио. Иако превазилази моју способност изражавања, јасно је као дан, баш као што је било и пре више од 65 година. Знао сам да је то била лична, баш мени намењена манифестација. Коначно сам се лично уверио. Знао сам са сигурношћу, јер ми је било предочено. После неког времена, извукао сам се из бункера и прошетао, или плутао, назад до кревета. Остатак ноћи сам провео осећајући радост и страхопоштовање.
Далеко од тога да сам помислио да сам посебан, закључио сам да, ако се мени тако нешто догодило, исто се може догодити свакоме. И даље верујем у то. Током наредних година, схватио сам да је такво искуство истовремено светлост коју треба следити и терет који треба носити.
Желео бих да поделим са вама највредније истине, оно што сам научио и доживео током скоро 90 година живота и преко 50 година служења у Врховним властима. Много тога што сам научио припада категорији оних ствари којима се не може поучити, али се о њима може учити.
Налик многим драгоценостима, знање које је од вечне вредности стиче се само кроз личну молитву и промишљање. Они, заједно са постом и проучавањем Светих писама, призивају утиске, откривења и шаптаје Светог Духа. На овај начин примамо упутства са висина док учимо редак по редак.
Откривења обећавају да „које год разумско начело докучимо за овога живота, оно ће с нама устати за ускрснуће“ и да „спознаја и разумност [стичу се]... трудом и послушношћу” (УИЗ 130:18–19).
Вечна истина коју сам спознао јесте да Бог живи. Он jе наш Отац. Ми смо Његова деца. „Веруjемо у Бога, Вечног Оца, и у Његовог Сина, Исуса Христа, и у Светог Духа” (Чланци вере 1:1).
Од свих титула које је могао да има, одабрао је да га зовемо „Отац.“ Спаситељ је заповедио: „Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небу“ (3. Нефи 13:9; такође видети Maтеј 6:9). Његова употреба имена „Отац“ је лекција за све нас док учимо шта је најважније у животу.
Родитељство је света повластица, и у зависности од верности, може да буде вечни благослов. Коначан циљ сваке активности у Цркви јесте да мушкарац и његова жена, и њихова деца могу бити срећни код куће.
Онима који се нису венчали или не могу да имају децу не одузимају се вечни благослови које траже, али су, за сада, ван домашаја. Не можемо увек да знамо када или како ћемо примити благослове, али обећање о њиховом вечном умножавању биће доступно сваком верном појединцу који склапа и држи свете завете.
Ваше тајне тежње и дирљиве молбе дотаћи ће срца и Оца и Сина. Они ће вас лично уверити да ћете имати испуњен живот и да нећете остати без иједног неопходног благослова.
Као слуга Господњи, у служби за коју сам заређен, онима који су у таквим околностима, дајем обећање да вам ништа од свега онога што вам је неопходно за спасење и узвишење неће бити ускраћено када буде време за то. Оружје без муниције биће напуњено, а срца која пате због распршених снова и тежњи биће зацељена.
Још једна истина коју сам спознао јесте да је Свети Дух стваран. Он jе трећи члан Божанства. Његова мисија је да сведочи о истини и праведности. Манифестује се на многе начине, између осталог и као осећање мира или уверавања. Такође, може да утеши, води и исправља када је то потребно. Сарадништво Светог Духа се одржава током целог живота када живимо у праведности.
Дар Светог Духа се предаје приликом једног јеванђеоског обреда. Онај ко има власт полаже своје руке на главу новог члана Цркве и изговара речи налик овим: „Примите Светог Духа.“
Овај нас обред сам по себи не мења на приметан начин, али ако слушамо и следимо подстицаје, примићемо благослов Светог Духа. Сваки син или ћерка нашег Небеског Оца могу да спознају истинитост Моронијевог обећања: „А моћу Духа Светога можете сазнати истину о свему” (Moрони 10:5; курзив додат).
Величанствена истина која је постала део мог живота јесте моје сведочанство о Господу Исусу Христу.
На првом месту и у сржи свега што чинимо, учвршћено откривењима, стоји Господње име, које је власт по којој делујемо у Цркви. Свака изречена молитва, чак и од малог детета, завршава се именом Исуса Христа. Сваки благослов, сваки обред, свако заређење, сваки званични чин, врше се у име Исуса Христа. Црква је Његова и носи Његово име - Црква Исуса Христа светаца последњих дана (видети УИЗ 115:4).
У Мормоновој књизи је описан диван догађај када се Нефијци „мољаху Оцу у име [Господње].“ Господ је појавио и упитао:
„Шта хоћете да вам дам?
А они му рекоше: Господе, хтели бисмо да нам кажеш име којим ћемо назвати ову цркву, јер су међу народом препирке у погледу тога.
И Господ им рече: Заиста, заиста, кажем вам, зашто народ гунђа и свађа се због тога?
Зар не читаху Света писма која кажу да морате преузети на себе име Христово, а то је име моје? Јер тим ћете се именом називати у последњи дан;
А ко год преузме на себе име моје, и истраје до краја, тај ће бити спашен …
Стога, шта год чините, чините то у име моје. Назовите, стога, цркву именом мојим, и призиваћете Оца у име моје да благослови цркву мене ради ” (3. Нефи 27:2–7).
Његово је име, Исус Христ „јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти“ (Дела 4:12).
Ми који смо у Цркви знамо ко је Он: Исус Христ, Син Божји. Он jе Јединорођенац Очев. Он је онај који је убијен и који поново живи. Он jе наш заступник код Оца. „Сетите се да [морамо] сазидати темељ свој на стени, Откупитељу нашем који је Христ, Син Божји” (Хеламан 5:12). Он је сидро које одржава и штити нас и наше породице у животним олујама.
Сваке Недеље широм света где се окупљају чланови свих народности и језика, сакрамент се благосиља истим речима. Преузимамо на себе име Христово и увек Га се сећамо. То је усађено у нас.
Пророк Нефи је објавио: „И разговарамо о Христу, радуjемо се Христу, проповедамо о Христу, проричемо о Христу, и пишемо у складу с пророштвима нашим, да деца наша могу знати ком извору се могу обратити за отпуст греха своjих (2. Нефи 25:26).
Свако од нас мора стећи сопствено сведочанство о Господу Исусу Христу. Потом делимо то сведочанство са својом породицом и другима.
У свему овоме, сетимо се да имамо једног непријатеља који лично тежи да осујети дело Господње. Морамо одабрати кога ћемо следити. Наша заштита је једноставна као лична одлука да следимо Спаситеља, чинећи извесним да ћемо верно остати на његовој страни.
У Новом Завету, Јован бележи да је било оних који нису могли да се посвете Спаситељу и Његовим учењима и „од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?
Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота.
И ми смо поверовали и познали да си ти Христос, Син Бога живога” (Joван 6:66–69).
Петар је усвојио оно што може научити сваки следбеник Спаситељев. Да бисмо се верно посветили Исусу Христу, прихватамо Га као нашег Откупитеља и чинимо све што је у нашој моћи да бисмо живели према Његовим учењима.
Након свих година живота, учења и службе, након милиона и милиона километара које сам прешао обилазећи свет, уз све што сам искусио, желео бих да поделим једну велику истину. То је моје сведочанство о Спаситељу Исусу Христу.
Џозеф Смит и Сидни Ригдон су након светог искуства забележили следеће:
„И сада, после многих сведочанстава коjа су о Њему дата, ово сведочанство, последње од свих, дали су о Њему: Да он живи!
Јер видесмо Га” (УИЗ 76:22–23).
Њихове речи су моје речи.
Верујем и сигуран сам да Исус јесте Христ, Син живог Бога. Он је Јединорођенац Очев и „од њега, по њему и њиме светови ствараjу и беху створени, а њихови становници jесу рођени синови и кћери Богу” (УИЗ 76:24).
Износим своје сведочанство да Спаситељ живи. Познајем Господа. Његов сам сведок. Позната ми је Његова велика жртва и вечна љубав коју осећа према свој деци Небеског Оца. Износим своје посебно сведочанство у потпуној понизности са апсолутном сигурношћу, у име Исуса Христа, амен.