Ваше четири минуте
Бискуп Гари Е. Стивенсон,
Председавајући бискуп
Чудо Помирења може да накоднади несавршенство нашег наступа.
Недавне зимске олимпијске игре одушевиле су свет када су се спортисти из 89 земаља такмичили у 98 различитих дисциплина. Оно што је изванредно јесте да су десеторо спортиста били чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, а троје је освојило медаље како је недавно објављено у Church News: Кростофер Фогт, Ноел Пикус-Пејс и Тора Брајт.1 Честитамо њима и свим спортистима који су се такмичили. Свака част!
Данас говорим о овим играма мислећи на младе мушкарце, младе жене и младе самце - на вас који сте у осетљивим годинама које ће усмерити ваш даљи живот. Осећам да морам под хитно да вам се обратим.
Да бисте и ви имали тај осећај хитности, прво ћу поделити причу о Ноели Пикус Пејси, једној од спортиста, светаца последњих дана. У Ноелиној дисциплини, скелетону, спортиста стартује спринтом и добија убрзање спуштајући се на мале санке, главом према напред. Док им је глава на пар сантиметара од леда, тркају се закривљеном, залеђеном стазом брзином од преко 145 км на сат.
Занимљиво је да се безброј сати које спортиста проведе тренирајући могу сматрати или успехом или разочарењем, у зависности од тога шта се деси у четири напете трке од 60 секунди.
Ноелини пређашњи снови о Олимпијским играма 2006. били су распршени када је у ужасној несрећи поломила ногу. Нису јој се остварили снови ни на Олимпијским играма 2010. када ју је од медаље делио десети део секунде.2
Можете ли да замислите стрепњу коју је осећала док је чекала почетак своје прве трке на Олимпијади 2014? Године припреме ће доживети свој врхунац у једном трену. У укупном трајању од четири минута. Утрошила је године и године припремајући се за та четири минута, и провешће цео живот после тога размишљајући о њима.
Ноелине последње трке су биле скоро савршене! Никада нећемо заборавити када је ускочила у публику да загрли своју породицу након што је прешла финиш линију, узвикујући: „Успели смо!“ Године припреме су се исплатиле. Видели смо медаљон Младих жена на њеном врату док су јој стављали сребрну медаљу поред њега.3
Можда не изгледа фер што су сви Ноелини олимпијски снови зависили од онога што ће урадити током та четири кратка минута. Али она је знала за то, и зато се марљиво припремала. Осетила је важност и ургентност та четири минута и шта би они значили за остатак њеног живота.
Такође се сећамо Кристофера Фогта, члана тима који је освојио бронзану медаљу у боб четвороседу. Иако је могао да одустане након тешког пада на Олимпијским играма 2010, одлучио је да истраје. Након фантастичне, откупљујуће трке, освојио је награду за коју се вредно борио.4
Сада обратите пажњу на то колико је ваш пут до вечног живота сличан „четвороминутној трци“ ових спортиста. Ви сте вечно биће. Пре него што сте се родили, постојали сте као дух. У присуству вољеног Небеског Оца, учили сте и припремили сте да дођете на земљу на кратко, и, наравно, да наступате. Овај живот су ваших четири минута. Док сте овде, ваша дела ће одредити да ли ћете освојити награду вечног живота. Пророк Алма је описао: „Овај живот је време припреме за сусрет са Богом. Да, гле, дан овог живота је дан … да [извршите дела своја].”5
У одређеном смислу, ваша четири минута су већ отпочела. Време одмиче. Речи апостола Павла се чини потпуно прикладним: трчите трку, да бисте примили награду.6
На исти начин на који су ти сигурни кораци апсолутно неопходни за кратак наступ олимпијског спортисте, за скокове или акробације скејтера и сноубордера, тркање боб санкама или пролажење кроз капије велеслалома, исто се дешава и у нашим животима у којима су неке тачке апсолутно неопходне - контролни пунктови кроз које пролазимо током нашег духовног наступа на земљи. Ови духовни маркери су основни, Богом дани, обреди јеванђеља: крштење, примање дара Духа Светога, заређење у свештенство, храмски обреди и узимање причести сваке недеље.
„У његовим обредима … , се објављује божанска моћ.”7
На исти начин на који дисциплиновани тренинзи припремају и квалификују спортисту да изводи елементе своје дисциплине на највишем нивоу, држање заповести ће вас квалификовати да вршите ове спасоносне обреде.
Да ли осећате хитност?
Моји млади пријатељи, где год да сте приликом вашег „четвороминутног наступа,“ предлажем вам да размислите: „Шта је следеће што би требало да урадим да бих обезбедио медаљу?“ Можда вам је током конференције Дух шапнуо шта би то могло да буде: да се у будућности пажљивије припремате за обреде или да примите обред који је требало одавно да примите. Какав год да је у питању, учините одмах. Немојте чекати. Ваша четири минута ће брзо проћи и имаћете вечност да размишљате о томе шта сте постигли у овом животу.8
Потребна је самодисциплина. Свакодневна молитва, проучавање Светих писама и одлажење у Цркву морају бити основа ваших тренинга. Неопходно је стално држање заповести, поштовање завета које сте већ склопили и слеђење Господњег стандарда који се налази у брошури За јачање омладине.
Можда сте свесни оних ствари у вашем животу које прете да успоре или зауставе ваш духовни напредак. Ако је тако, следите овај савет из Писама: „Одбацимо сваки терет и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена.”9
Још увек није касно да се покајете. Али можда ће бити ускоро, јер нико не зна са сигурношћу када ће истећи четири минуте.
Сада сте можда помислили у себи:„Већ сам упропастио ствар. Моје четири минуте су већ катастрофа. Могао бих и да одустанем.“ У том случају, престаните тако да размишљате и никада више немојте да помислите на исто. Чудо Помирења може да накоднади несавршенство нашег наступа. Као што је старешина Џефри Р. Холанд поучио:
„Онима међу вама … који можда још увек заостају, … сведочим о обнављајућој моћи Божје љубави и о Његовој чудесној милости. …
“… Никада није сувише касно, све док Учитељ … не каже да је време. … Не касните.“10
Упамтите да нисте сами. Спаситељ је обећао да вас неће оставити неутешне.11 И ви имате чланове породице, пријатеље и вође који навијају за вас.
Иако су моје примедбе упућене омладини Цркве, родитељима и бакама и декама кажем следеће:
Недавно, старешина Дејвид А. Беднар је описао једноставан начин оцењивања породице ради праћења напретка на заветном путу по питању основних обреда. Све што је потребно је парче папира са две колоне: „име“ и „план за следећи или потребан обред“. Скоро сам ово урадио, слушајући сваког члана своје породице. Међу њима, приметио сам тек рођеног унука који је убрзо требало да прими благослов, шестогодишњег унука, за кога је најважнија била припрема за крштење; и сина који ће ускоро напунити 18 и коме је предстојала припрема за свештенство и храмско даривање. Свима њима је био потребан обред причести. Ова једноставна вежба помогла је Лиси и мени у испуњавању наше улоге да помогнемо сваком члану наше породице на њиховом заветном путу, са планом деловања за сваког од њих. Можда је то и за вас добра идеја, која ће водити породичним дискусијама, лекцијама на породичној кућној вечери, припреми, па чак и позивању за основне обреде у вашој породици.12
Као скијаш и сноубордер, био сам дубоко дирнут „четвороминутним“ наступом за сребрну медаљу аустралијске спортисткиње СПД, сноубордерке Торе Брајт, на такмичењу у халфпајпу. Задивила је публику када је завршила скоро савршен покушај бексајд родеом од 720 степени. Међутим, оно што је било још упечатљивије и изненађујуће свету био је начин на који је пришла својој конкуренткињи и испољила христолику љубав. Приметила је да је америчка сноубордерка Кели Кларк, која је у свом првом финалном покушају лоше прошла, била нервозна пред други наступ. „Загрлила ме је,“ Кларк се присећа. „Једноставно ме је држала док се нисам довољно смирила и успорила своје дисање. Пријао ми је пријатељски загрљај.“ Кели Кларк ће се касније придружити Тори на победничком подијуму као добитница бронзане медаље.
Када су је питали о овом необичном чину љубазности према својој супарници, која је могла да угрози њену сребрну медаљу, Тора је једноставно рекла: „Ја сам такмичар - желим да дам све од себе - али желим и да моји ривали дају све од себе.”13
Имајући то на уму, има ли некога коме је потребно охрабрење? Члан породице? Пријатељ? Друг из клупе или члан вашег већа? Како им можете помоћи да савладају своја четири минута?
Драги пријатељи, ви сте усред узбудљивог путовања. На неки начин, ви јурите низ халфпајп или стазу за боб, и за вас је можда изазов изводити сваки елемент или да савладате сваку кривину дуж пута. Али упамтите, хиљаду година се припремате за то. Ово је ваш тренутак да заблистате. Ово су ваших четири минута! Сад је прави тренутак!
Имам потпуно поверење у ваше способности. Спаситељ света је на вашој страни. Ако тражите Његову помоћ и следите његова упутства, како можете погрешити?
Закључујем својим сведочанством о благослову који имамо у живом пророку, председнику Томасу С. Монсону и о Исусу Христу и о Његовој улози као нашег Спаситеља и Откупитеља, у Његово свето име, Исуса Христа, амен.