Где је благо ваше
Старешина Маjкл Џон У. Тех
из Седамдесеторице
Ако не будемо опрезни, почећемо да јуримо више за временским него за духовним.
Убрзо после октобарске генералне конференције 2007. године, један од браће ми је рекао да ћу отприлике за седам година поново имати ово мукотрпно искуство. Лакнуло ми је и рекао сам му да ћу рачунати на „својих седам година изобиља.“ Дакле, ево ме; мојих седам година изобиља се завршило.
Прошлог јануара моја драга, Грејс, и ја примили смо задужење да посетимо чланове на Филипинима које је финансијски уништио тежак земљотрес и јак тајфун. Радовали смо се јер је то задужење било одговор на наше молитве и сведочанство о милости и доброти Брижног Оца на Небу. Обезбедило је испуњење наше жеље да им лично изразимо нашу љубав и бригу.
Већина чланова које смо срели још увек живи у привременим склоништима попут шатора, месних заједница и црквених састајалишта. Куће које смо посетили делимично су имале кров или га уопште нису имале. Људи нису имали много ни пре несреће, а и то мало што су имали било је збрисано. Свуда је било блата и рушевина Међутим, они су били пуни захвалности за мало помоћи коју су примили и били су у добром духу упркос својим веома тешким околностима. Када смо их питали како излазе на крај, сви су гласно одговарали: „Добро смо.“ Очигледно, њихова вера у Исуса Христа давала им је наду да ће се на крају све добро завршити. Од куће до куће, од шатора до шатора, сестра Тех и ја смо били поучавани од стране ових верних светаца.
У време несреће или трагедије, Господ зна како да усмери нас и наше приоритете. Одједном, сва материјална добра на чијем стицању смо тако напорно радили нису битна. Све што је битно је наша породица и наши односи са другима. Једна добра сестра је то објаснила на овај начин: „Након што се повукла вода и било је време да се почне са рашчишћавањем, погледала сам око своје куће и помислила: „Човече, сакупила сам доста смећа током ових година.“
Верујем да је ова сестра стекла бољу перспективу и да ће убудуће бити веома опрезна у одлучивању шта је неопходно и без чега заиста не може да живи.
У раду са многим члановима током година, били смо задовољни што смо приметили обиље духовне снаге. Такође смо видели и обиље и недостатак материјалних добара међу тим верним члановима.
Из нужде, већина нас је укључена у зарађивање новца и стицање нечега од световних добара да бисмо могли да издржавамо своје породице. То захтева добар део нашег времена и пажње. Нема краја ономе што свет има да понуди, тако да је важно да научимо да препознамо када имамо довољно. Ако не будемо опрезни, почећемо да јуримо више за временским него за духовним. Наша потрага за духовним и вечним биће на задњем месту, уместо обрнуто. Нажалост, изгледа да постоји јака склоност за све већим стицањем и поседовањем најновијег и најпрефињенијег.
Како се можемо уверити да ћемо одолети искушењу да следимо тај пут? Јаков даје овај савет: „Стога, не трошите новац на оно што вредности нема, нити труд свој на оно што задовољити не може. Послушајте ме марљиво, и сетите се речи које вам говорах, и дођите Свецу Израеловом, и гостите се оним што не страда, нити се квари, и душа ваша нек се наслађује у обиљу.”1
Надам се да нико од нас не троши новац на оно што нема вредности, нити труд свој на оно што не може задовољити.
Спаситељ је поучавао следећем Јевреје у Јерусалиму и Нефијце:
„Не сабираjте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопаваjу и краду;
„Него сабираjте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопаваjу и не краду.
Јер где jе благо ваше, онде ће бити и срце ваше.”2
У другом окружењу, Спаситељ је испричао ову параболу:
„Једном богатом човеку земља је добро родила,
па је размишљао у себи: Шта да радим? Немам где да слупим своју летину.
И рекао је: Овако ћу учинити: Срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо скупити све своје жито и сва своја добра.
И рећи ћу себи: Имаш много добара на залихи, за много година. Почивај, једи, пиј, уживај.
Али Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће се живот твој од тебе. Ко ће онда имати оно што си скупио?
Тако пролази онај ко скупља благо за себе, а није богат пред Богом.”3
Не тако давно председник Дитер Ф. Ухдорф дао је следећи савет:
„Наш Небески Отац види наш стварни потенцијал. Зна о нама оно што ми не знамо. Подстиче нас током живота да испунимо меру нашег стварања, да водимо добар живот, и да се вратимо у Његово присуство.
Зашто, онда, толико времена и енергије посвећујемо стварима које су тако пролазне, тако неважне, и тако површне? Да ли одбијамо да видимо лудост у трагању за тривијалним и пролазним?”4
Сви знамо да се наша листа земаљских блага састоји од поноса, богатства, материјалних ствари, моћи и почасти људских. Они не заслужују толико времена и пажње, тако да ћу се фокусирати на оно што ће чинити наше благо на небу.
Која су нека блага на небу која можемо сабирати себи? За почетак, биће добро да стекнемо Христове атрибуте вере, наде, понизности, и милосрђа. Стално смо саветовани да „одложимо природног човека и постанемо као дете.”5 Спаситељ нас упозорава да се трудимо да будемо савршени као што су савршени Он и наш Небески Отац.6
Друго, морамо уложити квалитетније време и труд у јачање породичних односа. Уосталом „породица је успостављена од Бога. Она је најважнија јединица у времену и вечности.”7
Треће, служење другима је обележје истинског следбеника Христовог. Он је рекао: „Када учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.”8
Четврто, разумевање Христовог учења и јачање нашег сведочанства јесте рад који ће донети истинску радост и задовољство. Морамо доследно проучавати Христове речи како се налазе у Светим писмима и речима пророка. „Јер гле, речи Христове ће вам рећи све што треба да чините.”9
Могу ли да закључим причом о једној 73-годишњој удовици коју смо срели током нашег путовања на Филипинима:
Када је земљотрес погодио острво Бохол, дом на коме су она и њен покојни супруг радили веома напорно да би га саградили, срушио се до темеља, при чему су погинули њихова ћерка и унук. Сада када је остала сама мора да ради за своје издржавање. Почела је да пере веш (а то ради ручно) и мора да се пење на повеће брдо и силази са њега неколико пута на дан да би донела воду. Када смо је посетили, још увек је живела у шатору.
Ово су њене речи: „Старешино, прихватам све кроз шта Господ тражи да прођем. Не гајим лоша осећања. Чувам своју храмску препоруку и држим је под јастуком. Имајте на уму да плаћам пуну десетину од својих скромних прихода од прања веша. Без обзира шта се дешава, увек ћу плаћати десетину.“
Сведочим да ће наши приоритети, намере, склоности, жеље, прохтеви и страсти имати директан утицај на следећу етапу нашег постојања. Увек се сећајмо Спаситељевих речи: „Јер где jе благо ваше, онде ће бити и срце ваше.“ Нека наша срца буду на правом месту, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.