Предузимање следећег корака
Од старешине М. Расела Баларда,
из Већа Дванаесторице апостола
Сви можемо бити доследније укључени у мисионарски рад тако што ћемо заменити свој страх правом вером.
Овог септембра навршиће се шездесет и четири године од кад сам се вратио кући са мисије у Енглеској. Три дана након што сам се вратио, присуствовао сам плесу добродошлице Универзитета у Јути са једним својим пријатељем. Причао ми је о једној предивној бруцошкињи по имену Барбара Боуен, сматрајући да би требало да је упознам. Довео ју је да се упознамо и почели смо да плешемо.
Нажалост, у питању је био плес који смо звали „проследи даље“, другим речима, могао сам да играм са девојком само док је неко други не преузме. Барбара је била весела и популарна, тако да сам имао свега нешто мање од једног минута да играм са њом, пре него што ју је други младић позвао.
Мени то једноставно није било прихватљиво. Пошто сам на мисији научио колико је важно предузети следећи корак, узео сам јој број телефона и позвао је већ сутрадан да бих је извео на састанак, али била је заузета око школе и са друштвом. На сву срећу, мисија ме је научила да будем упоран чак и кад сам обесхрабрен, те сам временом успео да закажем састанак. Тај састанак је био први у низу. Током тих излазака, некако сам успео да је убедим да сам ја једини жив и истинит мисионар повратник - барем у њеном делу света. Сада, 64 године касније, седморо деце, велики број унучади и праунучади стоје као сведоци драгоцене истине да, ма колико добра ваша порука била, можда нећете добити другу шансу да је пренесете уколико нисте упорни и не предузмете следећи корак.
Данас сам можда управо из тог разлога осетио потребу да се надовежем на два своја говора са ранијих генералних конференција.
На конференцији одржаној у октобру 2011, инсистирао сам да упамтимо важне Господње речи: „Јер тако ће се црква моја назвати у последње дане, то јест, Црква Исуса Христа Светаца последњих дана.”1
Овим речима Господ нам јасно ставља до знања да то није само формална титула, већ и име по коме ће се Његова црква звати. С обзиром на Његову јасну изјаву, Црква не би требало да се препознаје под било којим другим називом, као што су „Мормонска црква“ или „Црква СПД“.
Термин мормонски може се адекватно користити у контексту који се односи на чланове Цркве, нпр. мормонски пионири, или на институције као што је Мормонски хор саборне цркве. Пошто су чланови Цркве опште познати као мормони, када комуницирамо са онима који нису наше вере, прикладно је да се представљамо као мормони, под условом да истовремено наведемо пуно име Цркве.
Уколико чланови науче да користе исправан назив Цркве у спрези са речју мормонски, нагласићемо да смо хришћани, чланови Спаситељеве цркве.
Браћо и сестре, предузмимо следећи корак и развијмо навику да увек истичемо да припадамо Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.
Друга порука на коју сам осетио да треба да се надовежем пренета је на претходној конференцији када сам охрабрио чланове да се моле да допру до барем једне особе пре Божића, коју ће моћи да позову да проучава обновљено јеванђеље. Многи чланови Цркве су поделили са мном посебна искуства која су била последица њихове молитве Господу да им укаже на прилике за мисионарску службу.
На пример, један мисионар повратник се посебно молио да буде одведен до „оне особе“ на коју ће моћи да утиче. Сетио се бивше другарице из разреда. Контактирао ју је преко фејсбука и сазнао је да се молила да пронађе сврху свог живота. Предузео је следећи корак баш у тренутку када је она била у потрази за истином, и у децембру се крстила.
Сазнао сам за многе сличне позиве, али само је неколицина предузела следећи корак, као што је то учинио овај брат.
Чврсто верујем у начело предузимања следећег корака. Као што је наведено у мисионарском водичу Проповедај моје јеванђеље, упућивање позива без предузимања наредног корака је као да нисте завршили започето путовање или као да нисте отишли на представу за коју сте купили карту. Уколико не завршите започето, обавезивање је испразно.”2
Проповедај моје јеванђеље поучава свакога не само како да упути позивницу, него и како да предузме следећи корак. Сврха мисионарског рада се дефинише као позив „да дођу Христу помажући им да приме обновљено јеванђеље вером у Исуса Христа и Његово помирење, покајањем, крштењем и примањем дара Светог Духа, и истрајношћу до краја.”3
Позивање је дефинитивно део процеса. Али обратите пажњу како мисионарски рад чланова подразумева много више од једноставног позивања људи да послушају мисионаре. Оно такође подразумева даљи рад са мисионарима у неговању вере, митивисању покајања, припреми за склапање завета и истрајавање до краја.
Начело предузимања следећег корака је сликовито приказано у Делима апостолским:
„А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву. …
И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;
Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.
А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.
А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.
А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи“.
То је моћан позив од слуге Господње, зар не? Али Петар се није зауставио на позивници. У тексту из Светих писама се наводи да „узе га за десницу, и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.
И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву, идући и скачући и хвалећи Бога.”4
Другим речима, Петар се није само позвао на своју свештеничку власт и рекао том човеку да устане и хода. Такође је предузео следећи корак након упућивања позива када је досегао до њега, узео га за десну руку, подигао га и потом отишао са њим до храма.
У духу Петровог примера, дозволите ми да препоручим да сви будемо доследније укључени у мисионарски рад тако што ћемо заменити свој страх правом вером, позивајући некога барем једном у три месеца - или четири пута годишње - да га поучавају пуновремени мисионари. Они су спремни да поучавају Духом, са искреним и дубоким надахнућем од Господа. Заједно можемо отићи корак даље након упућивања позива, узети друге за руку, уздићи их и корачати са њима на њиховом духовном путу.
Да бих вам помогао у овом процесу, позивам све чланове, без обзира на ваш тренутни позив или степен активности у Цркви, да набавите примерак књиге Проповедај моје јеванђеље. Доступна је преко наших дистрибутивних центара, као и онлајн. Онлајн верзија може се читати или преузети бесплатно. Она је водич за мисионарски рад - што значи да је водич за све нас. Читајте је, проучавајте, а потом примените научено да би вам помогло да сазнате како можете да принесете душе Христу упућивањем позива и предузимањем следећег корака. Као што је председник Томас С. Монсон рекао: „Сада је време да чланови и мисионари сарађују, раде заједно, да се труде да Му приводе душе у Господњем винограду.”5
Исус Христ је поучио своје ученике:
Жетве је много, а посленика мало.
Него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.”6
Господ је одговорио на ту молитву у наше време највећим бројем пуновремених мисионара у историји света. Са овим новим таласом верних радника, Господ нам је дао још једну прилику да Му помажемо у тој великој жетви душа.
Постоје практични начини на које чланови могу да помогну и подрже наше невероватне мисионаре. На пример, можете рећи мисионарима да проучавате Проповедај моје јеванђеље и да их замолите да вам покажу шта су они научили док су га проучавали. Док делите једни са другима, поверење међу члановима и пуновременим мисионарима ће сигурно расти, као што је Господ заповедио:
„Већ да би свако говорио у име Господа Бога, то јест Спаситеља света.”7
И „Гле, послах вас да сведочите и опомињете људе, а доликује да свако ко беше опоменут опомиње ближњега свога.”8
Браћо и сестре, можете ли да замислите шта би се догодило када би породице и пријатељи укључили оно што су научили док су проучавали Проповедај моје јеванђеље у своја писма и мејлове својим пуновременим мисионарима? Можете ли да замислите благослове које ће примити породице када се боље упознају са оним што ће њихови синови и ћерке проучавати и поучавати на својим мисијама? И да ли бисте икако могли да предвидите невероватно изливање помирбене милости која нас чека, појединачно и као групу, према Спаситељевом обећању свима који деле своја сведочанства док позивају душе да дођу к Њему - а потом предузимају следећи корак.
„Благословени сте“, Господ је рекао преко Џозефа Смита, „јер је сведочанство које сте изнели забележено на небу да га анђели гледају, и они се радују над вама, и греси ваши су вам опроштени.”9
„Јер, опростићу вам грехе ваше уз ову заповест - да останете постоjани... сведочећи целом свету о овоме што вам jа саопштих.”10
Ако будемо предузимали следећи корак, Господ нас неће изневерити. Видео сам неописиву радост која прати уручивање позива заснованог на сведочанству и верно истрајавање чланова Цркве широм света. Док сам недавно боравио у Аргентини, охрабрио сам чланове да позову некога да дође у Цркву пре ове Генералне конференције. Осмогодишњи дечак по имену Џошуа послушао је савет и позвао свог најбољег пријатеља и његову породицу на отворена врата у њиховом одељењу у Буенос Аиресу. Дозволите ми да вам прочитам писмо које сам недавно примио о позивници коју је упутио Џошуа и о његовом следећем кораку:
„Сваких неколико минута [Џошуа] би истрчао пред капију да види да ли долазе. Рекао је да је знао да ће доћи.
Вече је полако одмицало, а Џошуин пријатељ још увек није био ту, али Џошуа није одустао. Верно је проверавао капију сваких неколико минута. Дошло је време за распремање када је Џошуа почео да скаче кличући: ‘Стигли су! Стигли су!’ Бацила сам поглед и угледала целу породицу како прилази цркви. Џошуа је истрчао да их поздрави и загрлио је свог пријатеља. Сви су ушли и чинило се да уживају у отвореним вратима. Узели су неколико памфлета и провели су доста времена упознајући се са некима од наших пријатеља. Било је дивно видети веру овог малог дечака и знати да и деца из Школице могу да буду мисионари.”11
Моје сведочанство је да када будемо радили заједно, тражећи ту једну особу, позивајући је и са поверењем и вером остајући уз њу, Спаситељ ће нам се смешити и стотине хиљаде Божје деце наћи ће сврху и мир у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Нека Господ благослови све нас у нашим напорима да убрзамо дело спасења, понизно се молим у име Исуса Христа, амен.