Мушкарац у свештенству
Председник Хенри Б. Ајринг,
први саветник у Првом председништву
Можете бити сјајан, просечан, или лош узор. Можда мислите да то вама није важно, али Господу јесте.
Сви ми имамо хероје, посебно када смо млади. Рођен сам и одрастао у Принстону, Њу Џерзи, у Сједињеним Америчким Државама. Најпознатији спортски тимови били су из Њујорка, близу места где смо живели. То је био дом три професионална бејзбол тима тих давних дана: Бруклин Доџерса, Њујорк Џајантса и Њујорк Јенкија. Филаделфија је била још ближа нашој кући и из ње је потицао бејзбол тим Филис. У тим тимовима за мене је било много потенцијалних бејзбол хероја.
Џо Димађио, који је играо за Њујорк Јенкије, постао је мој херој бејзбола. Када су моја браћа и моји пријатељи играли бејзбол на школским теренима поред наше куће, трудио сам се да замахнем палицом онако како сам мислио да то ради Џо Димађио. То је било у време када није било телевизије (то давна историја), тако да сам имао само слике из новина које сам користио за имитирање његовог замаха.
Током одрастања, отац ме је одвезао до стадиона Јенкија. То је био једини пут да сам видео Џоа Димађија како игра. Као да сам још увек тамо, у свом уму могу да га видим како замахује палицом и видим како бела бејзбол лопта лети право ка централној трибини.
Моје вештине у бејзболу никада нису биле ни близу оних које је имао херој мог детињства. Али неколико пута добро сам ударио бејзбол лопту, јер сам копирао његов моћни замах најбоље што сам могао.
Када бирамо јунаке, почињемо да копирамо, свесно или несвесно, оно чему се највише дивимо у њима.
Срећом, моји мудри родитељи су, док сам био дечак, навели на мој пут велике хероје. Тата ме је одвео на Стадион Јенкија само једном да бих видео како игра мој бејзбол херој, али сваке недеље ми је омогућио да посматрам једног свештеника који је постао херој. Тај херој обликовао је мој живот. Мој отац био је председник малог огранка који се састајао у нашој кући. Узгред, ако сте дошли до првог спрата у недељу ујутру, били сте у цркви. Наш огранак никада није имао више од 30 присутних.
Ту је био младић који је довозио своју мајку у нашу кућу на састанке, али он никада није ушао. Није био члан. Мој отац је изашао напоље до места где је паркирао ауто и позвао га у наш дом. Крстио се и постао мој први и једини вођа Ароновог свештенства. Постао је мој херој у свештенству. Још увек се сећам дрвене статуе коју ми је дао као награду након што смо завршили пројекат сечења дрва за једну удовицу. Трудио сам се да будем као он кад год сам давао заслужене похвале Божјим слугама.
Изабрао сам још једног хероја у том малом огранку Цркве. Био је маринац САД-а који је на наше састанке долазио у својој зеленој униформи. Било је то ратно време, тако да га је већ то чинило мојим херојем. Маринци су га послали на Универзитет Принстон како би унапредио своје образовање. Али, далеко више од дивљења његовој војној униформи, гледао сам га како на Стадиону Палмер игра као капитен фудбалског тима Универзитета Принстон. Гледао сам га како игра у универзитетској кошаркашкој екипи и такође како игра као хватач у свом бејзбол тиму.
Осим тога, током седмице долазио је у моју кућу да би ми показивао како да убацујем кошаркашку лопту са обе руке. Рекао ми је да ће ми та вештина бити потребна, јер ћу једног дана играти кошарку у добрим тимовима. Тада то нисам схватао, али он је за мене годинама био узор правог свештеника.
Свако од вас ће бити узор свештеника било да то желите или не. Када сте прихватили свештенство постали сте упаљена свећа. Господ вас ставља на свећњак да осветљавате пут свима око себе. То се нарочито односи на оне у вашем свештеничком већу. Можете бити сјајан, просечан, или лош узор. Можда мислите да то вама није важно, али Господу јесте. То је рекао на овај начин:
„Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоjи.
Нити се ужеже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе оца вашега који је на небесима.”1
Био сам благословен примерима великих носилаца свештенства у већима у којима сам имао среће да служим. Ви можете да чините оно што су они чинили за мене тако што су били пример који су други следили.
Приметио сам три заједничке карактеристике носилаца свештенства које су имали моји хероји. Један је образац молитве, други је навика служења, а трећи је веома чврста одлука да се буде поштен.
Сви ми се молимо, али носилац свештенства какав желите да будете моли се често и са правом намером. Увече ћете се спустити на колена и захвалити Богу за благослове тога дана. Захвалићете Му се за родитеље, за учитеље и за велике примере које следите. Током тог дана описаћете у својим молитвама конкретно оне који су благословили ваш живот и како. То ће трајати више од неколико минута и захтеваће мало више размишљања. То ће вас изненадити и променити вас.
Док се будете молили за опроштај, открићете да ви опраштате другима. Док се будете захваљивали Богу за Његову доброту, размишљаћете о другима, поименце, којима је потребна ваша доброта. Понављам, то искуство ће вас изненађивати сваки дан, и временом вас променити.
Један начин на који ће вас променити таква усрдна молитва,обећавам вам, јесте да ћете осетити да сте заиста дете Божје. Када знате да сте дете Божје, такође ћете знати да Он очекује много од вас. Због тога што сте Његово дете, очекиваће да следите Његова учења и учења Његовог драгог Сина, Исуса Христа. Очекиваће да будете великодушни и љубазни према другима. Биће разочаран ако будете охоли и егоцентрични. Благословиће васжељом да интересе других ставите изнад сопствених.
Неки од вас су већ узори несебичне свештеничке службе. У храмове широм света, носиоци свештенства стижу пре изласка сунца. А неки служе дуго након заласка сунца. На овом свету не постоји похвала или јавно признање за такву жртву времена и труда. Био сам са младима кад су служили онима у духовном свету, који нису у могућности да сами траже храмске благослове за себе.
Када видим срећу уместо умора на лицима оних који тамо служе рано и касно, знам да постоји велика награда у овом животу за ту врсту несебичне свештеничке службе, али то је само ситница у односу на радост коју ће они делити са онима којима су служили у духовном свету.
Видео сам ту исту срећу на лицима оних који говоре другима о благословима који долазе због припадности царству Божјем. Знам једног председника огранка који свакодневно доводи људе мисионарима да би их поучавали. Пре само неколико месеци он још није био члан Цркве. Сада постоје мисионари који поучавају и огранак који због њега напредује бројчано и у снази. Али оношто је још важније јесте да је светло другима који ће отворити своја уста и тако убрзати Господње сабирање деце Небеског Оца.
Када се молите и служите другима, ваше знање и да сте Божје дете и ваша осећања у вези са Њим ће се увећати. Постаћете свесни да је Он тужан ако сте непоштени на било који начин. Бићете још одлучнији да држите своју реч Богу и другима. Оклеваћете да узмете нешто што не припада вама. Бићете поштенији према својим послодавцима. Бићете још одлучнији да будете тачни и да завршите сваки задатак који вам је дао Господ а који сте прихватили.
Уместо да се питају да ли ће њихови кућни учитељи доћи, деца у породицама које сте задужени да поучавате, са ишчекивањем ће се радовати вашој посети. Моја деца су примила тај благослов. Како су расла, имала су своје хероје у свештенству који су им помогли да трасирају свој пут у служењу Господу. Тај благословен пример сада прелази на трећу генерацију.
Моја порука је такође порука захвалности.
Хвала вам за ваше молитве. Хвала вам за спуштање на колена признајући да немате све одговоре. Ви се молите Небеском Оцу да бисте изразили своју захвалност и призвали Његове благослове у ваше животе и ваше породице. Захваљујем вам се на служењу другима и за оне тренутке у којима нисте осећали потребу да примите признање за ваше служење.
Прихватили смо Господње упозорење да ако будемо тражили награду за наше служење у овом свету можемо изгубити веће благослове. Сетићете се ових речи:
„Пазите да не чините своју милостињу пред људима, да вас они виде: иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
Зато када чиниш милостињу, не труби пред собом, као лицемери у синагогама и по улицама, да их хвале људи. Заиста вам кажем, примили су плату своју.
А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја:
Да буде милостиња твоја у тајности: и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.”2
Они који су били моји узори великих носилаца свештенства нису тек тако свесни да поседују квалитете хероја. У ствари, изгледа да они имају проблем да виде оно чему се ја толико дивим у њима. Споменуо сам да је мој отац био веран председник малог огранка цркве у Њу Џерѕију. Он је касније био члан врховног одбора Недељне школе у Цркви. Ипак, данас сам пажљив када говорим скромно о његовој служби, због тога што је он био скроман.
Исто се односи на маринца који је био мој херој из детињства. Никада ми није говорио о свом свештеничком служењу или о својим остварењима. Једноставно је служио. О његовој верности сам чуо од других. Да ли је уопште видео карактеристике у себи којима сам се дивио, не бих могао да кажем.
Дакле, мој савет вама који желите да благословите друге својим свештенством има везе са вашим животом који је ваша приватна ствар за све осим за Бога.
Молите Му се. Захваљујте му се за све што jе добро у вашем животу. Питајте Га да бисте сазнали кога је поставио на ваш пут да му служите Молите се да вам помогне да извршите ту службу. Молите се да можете опростити како би и вама било опроштено. Затим им служите, волите их и праштајте им.
Изнад свега, запамтите да од свег служења које дајете, ништа није важније од помагања људима да изаберу да се квалификују за вечни живот. Бог нам је дао те свеобухватне смернице како да користимо своје свештенство. Он је савршен пример тога. Ово је пример који само делом видимо у најбољим од Његових смртничких слугу:
„И проговори Господ Бог Мојсију, говорећи: Много је небеса и човек их не може избројати. Но, ја из избројати могу, јер су моја.
И као што ће земља уминути и небеса поврх ње, тако ће и друга доћи. И нема краја делима мојим ни речима мојим.
Јер гле, то jе дело моjе и слава моjа - остваривати бесмртност и живот вечни за човека.”3
Ми треба да помогнемо у том делу. Свако од нас може дати свој допринос. Припремљени смо за наше време и место у последњим данима овог светог дела. Свако од нас је благословен примерима оних који су то дело учинили најважнијом сврхом свог времена на земљи.
Молим се да можемо помоћи једни другима да активно искористимо ту прилику.
Бог Отац живи и одговориће на ваше молитве у виду помоћи која вам је потребна да бисте Му добро служили. Исус Христ је васкрсли Господ. Ово је Његова Црква. Свештенство које носите је моћ да делујете у Његово име, у Његовом делу, да служите деци Божјој. Када дајете цело срце овом делу, Он ће вас увеличати. Обећавам то у име Исуса Христа, нашег Спаситеља, амен.