Порука за кућно поучавање, октобар 2010. год.
Свети храм
У храмовима чланови Цркве који су достојни могу учествовати у најузвишенијим обредима откупљења који су откривени човечанству.
У храмовима можемо учествовати у најузвишенијим обредима откупљења
Има много разлога због којих неко треба да има жељу да иде у храм. Управо његов спољашњи изглед наговештава његове важне духовне сврхе. То је много очигледније унутар његових зидова. Изнад храмских врата налази се натпис „Светост Господња.” Када уђете у било који посвећен храм, налазите се у дому Господњем.
У храмовима чланови Цркве који су достојни могу учествовати у најузвишенијим обредима откупљења који су откривени човечанству. У њима особа светим обредом може бити опрана, помазана, поучена, даривана и запечаћена. А када лично примимо те благослове, можемо учествовати у обредима за оне који су умрли а да нису имали исту прилику. У храмовима се свети обреди обављају и за живе и за мртве.
Храмски обреди су једноставни, лепи и свети
Пажљиво читање Светих писама открива да Господ није рекао све свим људима. Постојали су неки предуслови за примање светих знања. Храмски обреди спадају у ту категорију.
О храмским обредима не разговарамо изван храма. Никада није постојала намера да знање о тим храмским обредима буде ограничено на изабране који би се обавезали да ће се потрудити да други никада не сазнају за њих. Управо је супротно. Са великим напором подстичемо сваку душу да се оспособи и припреми за храмско искуство. Они који су били у храму поучени су обрасцу: Једнога дана свака жива душа и свака душа која је икада живела имаће прилику да чује јеванђеље и прихвати или одбије оно што храм нуди. Ако се та прилика одбије, одбијање ће бити на штету те особе.
Храмски обреди су једноставни. Дивни су. Свети су. Чувају се поверљивима да не би били дати онима који нису припремљени. Радозналост није припрема. Само дубоко интересовање није довољно. Припрема за обреде обухвата уводне кораке: веру, покајање, крштење, потврђење, достојност, зрелост и достојанство особе која као посетилац долази у дом Господњи.
Они који су достојни могу ући у храм
Сви они који су достојни и оспособљени на сваки начин, могу ући у храм да би им тамо били представљени свети обреди.
Једном када стекнете разумевање о вредности храмских благослова и светости обреда који се врше у храму, нећете олако доводити у питање високе стандарде које је Господ поставио за улазак у свети храм.
Морате поседовати важећу препоруку да бисте ушли у храм. Та препорука мора бити потписана од стране одговарајућих службеника Цркве. Само они који су достојни треба да уђу у храм. Пре него што примите ваше храмске обреде, ваш бискуп или председник огранка има одговорност да истражи вашу личну достојност. Овај интервју је од велике важности, јер то је прилика да заређени слуга Господњи испита ток вашег живота. Ако у вашем животу постоји нешто што није у реду, бискуп ће вам помоћи да то решите. Током ове процедуре можете се изјаснити достојним или вам се може помоћи да постанете достојни да уђете у храм са Господњим одобрењем.
Интервју за храмску препоруку се одвија насамо између бискупа и дотичног члана Цркве. Током њега члан одговара на питања о свом личном понашању, достојности и оданости Цркви и њеним службеницима. Особа мора потврдити да је морално чиста и да држи реч мудрости, плаћа пуну десетину, живи у складу са учењима Цркве и не одржава никакве односе нити гаји симпатије према отпадничким групама. Бискуп је поучен да је поверљивост по питању интиме сваког интервјуисаног од крајње важности.
Прихватљиви одговори на бискупова питања ће обично установити достојност појединца да прими храмску препоруку. Ако кандидат не држи заповести или постоји нешто што није решено у вези са његовим или њеним животом што треба да се поправи, биће неопходно да искаже истинско покајање пре примања храмске препоруке.
После интервјуа са бискупом, интервјуише вас и председник округа пре него што можете да примите своје храмске обреде.
Поучавање у храму врши се симболима
Пре првог одласка у храм, или после више одлазака, може вам бити од помоћи да схватите да се поучавање у храмовима врши симболима. Господ, Велики Учитељ, дао је много својих упутстава о томе.
Храм је велика школа. Он је дом учења. У храмовима се одржава атмосфера која је идеална за поучавање о стварима које су дубоко духовне. Покојни старешина Џон A. Видсо из Већа Дванаесторице апостола био је истакнути председник универзитета и светски познат научник. Гајио је велико поштовање према храмском раду и једном приликом је рекао:
„Храмски обреди заокружују цео план спасења, како су с времена на време поучавале вође Цркве, и расветљавају ствари које је тешко разумети. Не постоји потреба да се храмска учења изврну или искриве како би се уклопила у велики план спасења. Филозофска савршеност даривања је један од великих аргумената за истинитост храмских обреда. Поред тога, ова целовитост сагледавања и излагања јеванђеоског плана, чини храмско богослужење једним од најделотворнијих метода за освежавања меморије у вези са целом структуром јеванђеља” („Temple Worship,” Utah Genealogical and Historical Magazine, април 1921. год., стр. 58).
Ако будете ишли у храм и имали на уму да се учење објашњава симболима, никада нећете осетити одговарајући дух а да нисте проширили визију, стекли узвишена осећања и веће знање о духовним стварима. План поучавања је диван. Надахнут је. Сам Господ, Велики Учитељ, је своје ученике стално поучавао у параболама – излагао је приче у симболима које би иначе било тешко разумети.
Сам храм постаје симбол. Ако сте један од храмова видели ноћу, потпуно осветљеног, знате какав упечатљив призор представља. Дом Господњи, који се купа у светлости, израњајући из таме, постаје симбол моћи и надахнућа о јеванђељу Исуса Христа стојећи као светионик у свету који тоне све дубље и дубље у духовну таму.
Уласком у храм своју уобичајену одећу замењујете белом храмском одећом. Ова промена одеће се врши у гардероби, где свака особа добија орман и место за пресвлачење које је потпуно лично. У храму се пажљиво одржава идеална скромност. Када ставите своју одећу у орман, остављате своје бриге и немире са њом. Напуштате тај приватни кутак за пресвлачење у белом и имате осећај истоветности и једнакости, јер су сви око вас слично одевени.
Храмски брак је коначни храмски обред
Они међу вама који се радују храмском браку можда ће желети да знају шта ће се догодити. Ми не цитирамо речи обреда печаћења (брака) изван храма, али можемо описати просторију за печаћење као дивно намештену, тиху и духовно спокојну, и посвећену светим радом који се у њој обавља.
Пре него што пар приђе олтару за обред печаћења, повластица послужитеља обреда је да младом пару да неколико савета, а он да их прими. Ово су речи које млади пар може чути том приликом.
„Данас је дан вашег венчања. Преплављени сте осећањима због тога. Храмови су подигнути као светилиште за обреде попут овог. Ми нисмо у свету. Световне ствари овде нису на снази и не треба да имају утицаја на оно што овде чинимо. Изашли смо из света у дом Господњи. Ово постаје најважнији дан ваших живота.
Рођени сте, позвани на земљу од стране родитеља који су припремили смртничко пребивалиште за ваш дух. Свако од вас је крштен. Крштење, свети обред, је симбол чишћења, симбол смрти и васкрсења, симбол изласка према новини живота. Оно обухвата покајање и опроштај греха. Причешће Господње вечере представља обнову завета крштења, и ми можемо, ако живимо за то, одржати опроштај наших греха.
Ти, младожењо, заређен си у свештенство. Прво ти је поверено Ароново свештенство и вероватно си напредовао кроз све његове службе – ђакона, учитеља и свештеника. Затим је дошао дан када си постао достојан да примиш Мелхиседеково свештенство. То свештенство, више свештенство, дефинише се као свештенство по реду Божјем, или Свето свештенство по реду Сина Божјег (видети Aлма 13:18; Хеламан 8:18; Учење и завети 107:2–4). Сада си старешина.
Свако од вас је примио своје даривање. У том даривању сте примили и улог вечног потенцијала. Али све те ствари, у извесном смислу, биле су претходница и припрема за ваш долазак пред олтар да будете запечаћени као муж и жена за време и за сву вечност. Сада постајете вечна породица, слободни да радите на стварању живота, да имате прилику кроз посвећеност и жртву да доносите децу на свет и подижете их и бринете о њима током њиховог смртничког постојања; да их видите једнога дана да попут вас учествују у овим светим храмским обредима.
Дошли сте добровољно и нашли сте се достојнима. Прихватање једно другог у брачном завету је велика одговорност, која са собом носи немерљиве благослове.”
Моћ печаћења везује на земљи и на небу
Да бисмо разумели историју и учење о храмском раду, морамо разумети шта је моћ печаћења. Морамо схватити, барем у извесној мери, зашто су кључеви власти за коришћење моћи печаћења изузетно важни.
„Дошавши Исус у околину Ћесарије Филипове, упита ученике своје: Ко говоре људи да сам ја, да сам Син човечји? …
А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.
Исус му одговори: Благо теби, Симоне сине Јонин: јер тело и крв нису то теби открили, него Отац мој, који је на небесима.
А ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.
И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима” (Јев. по Матеју 16:13, 16–19).
Било је потребно да Петар држи те кључеве. Било је потребно да држи моћи печаћења, ону власт која има моћ да веже или запечати на земљи или да разреши на земљи, а тако ће бити и на небесима. Ти кључеви припадају председнику Цркве – пророку, видеоцу и откровитељу. Та света моћ за печаћење је сада у Цркви. ни према чему се не односе са више светог промишљања. Ништа не држе ближим. Релативно малом броју људи је предата та моћ за печаћење на земљи током времена – у сваком храму су браћа којима је дата та моћ да печате. Не може се добити осим од пророка, видеоца, откровитеља и председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
Пророк Џозеф Смит је рекао да су му често постављали питање: „‘Зар не можемо бити спашени ако не прођемо кроз све те обреде, итд.?’ Одговорио бих: Не у пунини спасења. Исус је рекао: ‘Многи су станови у кући оца мога, и идем да вам припремим место.’ [Видети Jев. по Јовану 14:2.] Кућа која се овде спомиње треба да буде преведена као царство; и свака особа која се узвиси у највиши стан мора да живи по небеском закону, и то сваком закону” (из History of the Church, 6:184).
Храмски рад је извор духовне моћи
Храмови су само средиште духовне снаге Цркве. Треба да очекујемо да ће противник покушати да нам као Цркви и лично науди док будемо настојали да учествујемо у том светом и надахнутом делу. Храмски рад изазива толико отпора због тога што је извор огромне духовне моћи за свеце последњих дана и за целу Цркву.
На посвећењу камена темељца за храм у Логану у Јути, председник Џорџ К. Кенон, тада члан Првог председништва, изјавио је следеће:
„Сваки камен темељац који се полаже за храм и сваки завршен храм у складу са редом који је Господ објавио за своје свето свештенство, слаби Сотонину моћ на земљи, а увећава Божју моћ и побожност, покреће небеса великом моћу у нашу корист, призива на нас благослове Вечних Богова, и оних који бораве у њиховом присуству” (из „The Logan Temple,” Millennial Star, 12. новембар1877. год., стр. 743).
Када су чланови Цркве забринути или када пресудне одлуке оптерећују њихове душе, уобичајено је да иду у храм. То је добро место где можемо да се ослободимо наших брига. У храму можемо примити духовне видике. Током храмске службе смо „изван света.”
Понекад су наше душе толико притиснуте проблемима, има толико ствари које истовремено привлаче нашу пажњу да не можемо да мислимо нити видимо јасно. Чини се да се у храму прашина растројености слеже, сумаглица и тама подижу, а ми можемо да „видимо” ствари које нисмо могли да видимо раније и проналазимо пут кроз наше проблеме, који претходно нисмо приметили.
Господ ће нас благословити док вршимо свете храмске обреде. Ти благослови неће бити ограничени на нашу храмску службу. Бићемо благословени на свим пољима.
Наш труд у храму заклања нас штитом и заштитом
Ниједно дело не даје већу заштиту овој Цркви од храмског рада и истраживања породичне историје које му је подршка. Ниједно дело не прочишћује више. Ниједно дело које предузимамо не даје нам већу моћ. Ниједно дело не захтева већи стандард праведности.
Наш труд у храму заклања нас штитом и заштитом, лично и као народ.
Стога, идите у храм – идите и тражите своје благослове. То је свето дело.
© 2010 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/09. Превод одобрен: 6/09. Наслов оригинала: Visiting Teaching Message, July 2010. Serbian. 09370 202