2015.
Божанске собине Исуса Христа: пун праштања и милости
јул 2015


Порука за кућно поучавање, Јупи 2015

Божанске собине Исуса Христа: пун праштања и милости

Уз молитву проучите овај материјал и тражите да сазнате шта да поделите. Како ће разумевање Спаситељевог живота и мисије увећати вашу веру у Њега и благословити оне о којима бринете преко кућног поучавања? За више информација, посетите reliefsociety.lds.org.

Вера, породица, помоћ

Разумевање да је Исус Христ праштао и био милостив према нама може нам помоћи да опростимо другима и будемо милостиви према њима. „Исус Христ је наш Пример,” рекао је председник Томас С. Монсон. Његов живот је био заоставштина љубави. Исцељивао је болесне; угњетене је подизао; грешнике је спашавао. На крају, гневна руља је тражила Његов живот. А ипак, са Голготе одзвањају речи: ‘Оче, опрости им, јер не знају шта чине’ – крунски израз саосећања и љубави у смртности.”1

Ако ми опростимо другима њихове преступе, наш Небески Отац ће такође опростити нама. Исус Христ тражи од нас: „Будите, дакле, милостиви као што је Отац ваш милостив” (Лука 6:36). „Опроштај за наше грехе је условљен,” рекао је председник Дитер Ф. Ухдорф, други саветник у Првом председништву. „Морамо се покајати. … Нисмо ли сви, у неком тренутку, понизно пришли милостивом престолу и молили за милост? Нисмо ли сви из све снаге пожелели милост - да нам буде опроштено за наше грешке и за грехе које смо починили? … Дозволите Христовом помирењу да измени и исцели ваше срце. Волите једни друге. Праштајте једни другима.”2

Додатни стихови

Јев. по Maтеју 6:14-15; Јев. по Луци 6:36-37; Aлма 34:14-16

Из Светих писама

„Опрашта нам се онако како опраштамо,” рекао је старешина Џефри Р. Холанд из Већа Дванаесторице апостола.3 Прича о распусном сину показује нам обе стране праштања: једном сину је опроштено а други син се мучио да опрости.

Млађи син је узео своје наследство, брзо га потрошио, и када је настала глад, радио је као свињар. У Светим писмима пише да „кад дође к себи,” вратио се кући и рекао свом оцу да није достојан да му буде син. Али његов отац му је опростио и заклао угојено теле за гозбу. Старији син се вратио са посла у пољу и наљутио се. Подсетио је оца да је годинама служио, никада није преступио заповести, а ипак „мени никада ниси дао јарета да бих се провеселио.” Отац је одговорио: „Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше и нађе се” (видети Лука 15:11-32).

Напомене

  1. Томас С. Монсон, „The Race of Life,” Liahona, мај 2014, стр. 91.

  2. Дитер Ф. Ухдорф, “The Merciful Obtain Mercy,” Liahona, мај 2012, стр. 70, 75, 77; курзив у оригиналу.

  3. Џефри Р. Холанд, “The Peaceable Things of the Kingdom,” Ensign, нов. 1996, стр. 83.

Размислите о следећем:

Како праштање може користити ономе који прашта?