„После трауме: изградња отпорности и прихватање исцељења”, Лиjахона, септембар 2023.
После трауме: Изградња отпорности и прихватање исцељења
Исцељење долази када тражимо помоћ од Спаситеља и градимо емоционалну независност.
Већина људи ће доживети бар један трауматичан догађај у свом животу. То смо видели у нашим животима лично и професионално. Шта узрокује трауму? Тешко искуство попут саобраћајне несреће, губитка посла, рата, физичког злостављања, сексуалне претње, тешког малтретирања, губитка вољене особе и још много тога.
Траума је болна и понекад је осећај као да не можете пронаћи олакшање. Ипак, важно је знати да бол може да се смири и да ћете поново пронаћи мир када се будете ослањали на свог Небеског Оца и свог Спаситеља, Исуса Христа.
Небески Отац нам дозвољава да искусимо тешкоће. Чак и ако Он није унапред одредио, створио или одобрио ова искуства, Он може помоћи да ће„све… допринети добр[у] [нашем]” ако верујемо у Њега (Учење и завети 90:24; видети такође 2. Нефи 32:9).
Открили смо да је окретање Небеском Оцу и Спаситељу као подршци од виталног значаја у процесу исцељења. Њихов мир лечи емоционално и духовно. Знамо да у Њиховој љубави и саосећању можете наћи снагу да се излечите. Такође, пронашли смо неке технике које ће вам омогућити да надоградите своје личне снаге и кренете ка исцелењу.
Свако другачије доживљава трауматичне догађаје. У ствари, неки би догађај могли доживети као трауматичан, док би се други можда осећали само непријатно. Из тог разлога, не заборавите да своје искуство не поредите са другима или да своје искуство користите као мерило.
Различито реаговање на догађаје
Сем и Луси су заједно путовали а возач возила у којем су били заспао је и скренуо са пута. Због тога се њихов аутомобил неколико пута преврнуо. Сем није био тешко повређен и у почетку се чинило као да то није ништа страшно. Био је ту да утеши Луси, јер је морала да стави гипс на сломљену руку.
Неколико недеља касније, када се указала прилика да Сем поново путује, осетио је панику при самој помисли на дуго путовање.
Сем је доживљавао емоционалне последице трауматичног искуства. Оклевао је да разговара са било ким о томе. Али док је разговарао са Луси, сазнао је да је она раније имала саобраћајну несрећу и знала је како се он осећа. Разговарали су о томе шта је Луси научила из свог ранијег искуства док је испољавала своју веру у Исуса Христа, молила се за смернице и имала користи од саветовања када је имала проблема.
Нада и исцељење кроз Исуса Христа
Без обзира на нашу трауму, исцељење може доћи кроз Спаситеља Исуса Христа. Због Спаситељевог бесконачног помирења и Његовог саосећања и милости, Он може да исцели све ране доживљене у овом смртном постојању, било да то исцељење долази у овом или следећем животу. Понекад је потребно дуже време него што очекујемо или желимо – чак и уз Спаситељеву божанску подршку. Али Он може да нас исцели (видети 3. Нефи 17:7).
Старешина Дитер Ф. Ухдорф, из Већа дванаесторице апостола, је поучио: „Божја светлост је стварна. Доступна jе свима! Даје живот свему. Има моћ да ублажи бол најдубље ране.”1
Нико не познаје наше страдање тако обимно као Небески Отац и Спаситељ. Господ се „спусти испод свега, тако да све схвата, како би могао бити у свему и кроз све” (Учење и завети 88:6). Сестра Ејми А. Рајт, прва саветница у врховном председништву Школице, поучила је:
„Сви имамо нешто у својим животима што је сломљено и треба да се исправи, поправи или излечи. Док се обраћамо Спаситељу, док усклађујемо своја срца и умове са Њим, док се кајемо, Он долази до нас ‘са исцељењем у крилима својим’,2. Нефи 25:13, ставља своје руке с љубављу око нас и каже: ‘Добро је… Заједно можемо то поправити!’
Сведочим да у вашем животу не постоји ништа што је сломљено а да је изван исцељујуће, откупљујуће и оспособљавајуће моћи Исуса Христа.”2
Примери и начини исцељења налазе се у Светим писмима – и у животима наших породица, пријатеља и предака. На који начин су ваши преци били отпорни?3
Наш вечни идентитет
Када је Хулио имао 13 година, теча га је сексуално злостављао. Временом је почео да се повлачи из породице и изоловао се. Понекад је функционисао као да се ништа није догодило, али повремено би га преплавиле емоције. Одувек је био у стању да управља животом – чак је осећао интензивну срећу, као на рођењу свог сина. Такође се осећа сломљеним. Његов син се сада приближава истом узрасту када је Хулио био злостављан, и док Хулио размишља о потенцијалним искуствима свог сина, он се бори са мислима и осећањима о сопственој вредности и вечном идентитету.
Иако је траума део нашег смртног искуства, то није наш вечни идентитет. Наш вечни идентитет је да смо дете Божје. Председник Расел М. Нелсон је поучио:
„Ко си ти?
„Прво и најважније, ти си Божје дете.
Друго, као члан Цркве, ти си дете завета. И треће, ти си ученик Исуса Христа.”4
Поред тога, траума никада није одраз наше вредности или достојности. Сестра Џој Д. Џонс, бивша врховна председница Школице, разјаснила је ова два концепта када је поучила:
„Духовно вредновање значи ценити себе на начин на који нас Небески Отац цени…
„… Достојност се постиже послушношћу. Ако грешимо, мање смо достојни, али никада мање вредни.”5
Злостављање које је Хулио претрпео од стране свог тече није променило Хулијеву вредност и достојност. Никада није згрешио, али је њему учињен грех. Понекад може бити тешко сетити се своје вредности и достојности када сте злостављани. Запамтите, нисте згрешили, ваша вредност се никада није смањила, и достојни сте да наставите путем завета.
Пошто је Хулио почео да верује у Господа, Он је помогао Хулију да схвати да смртна искуства не мењају љубав нашег Небеског Оца према нама. Сада учи да види како, иако су се десиле страшне ствари, оне нису промениле његову основну вредност, вечни идентитет или достојност.
Емоционална самосталност
Развијање емоционалне самосталности помоћи ће вам да користите здраве личне изворе да бисте се носили са изазовима и тешким емоцијама. Можете развити отпорност, способност прилагођавања и управљања искушењима – укључујући трауму.
Отпорност подразумева тражење подршке и вођства од Небеског Оца и Исуса Христа, служење другима и служење других нама, према потреби и на одговарајући начин.
Следећи поступци, које препоручују професионални саветници, помоћи ће вам да развијете отпорност:
-
Изградња веза са другима
-
Побољшање физичког здравља
-
Проналажење сврхе у животу
-
Неговање здравих мисли
-
Тражење помоћи када вам је потребна6
1. Повежите се са другима
Здрави односи често подстичу исцељење. Повезивање са онима који вас јачају и подстичу да се окренете Спаситељу и нашем Небеском Оцу може учинити промену која вам је потребна да бисте се потпуније излечили.
Сем се приближио Луси, поделивши своје страхове и нелагоду. Ова веза му је помогла да постане свеснији и отпорнији. Помогла му је да увиди начине на које може да се емоционално и духовно исцели.
Размислите о постављању циљева како бисте развили чвршћу везу са другима којима верујете. Послуживање је један од начина на који се повезујемо са другима у Цркви.
2. Водите рачуна о физичком здрављу
Траума се осећа не само емоционално већ и физички. Можемо искусити повећан умор, убрзан пулс, главобоље или проблеме са болом у стомаку или се осећати исцрпљеним. Ови физички симптоми су ту да нас обавесте да нешто није у реду и да морамо да водимо рачуна о свом здрављу. Баш као што можемо учинити да боље бринемо о свом емоционалном здрављу, можемо размотрити и начине да се физички бринемо о себи након трауме.
Прво, препознајте физичке симптоме које доживљавате. Затим покушајте да смирите своје тело усредсређењем на дисање и његово успоравање. Покушајте да препознате како се осећате када је ваше дисање брзо и испрекидано у поређењу са вашим дисањем када је споро и одмерено.
Понекад траума може изазвати повреду која нас ограничава, па урадите оно што је исправно за ваше тело. Али покретање, посебно физичка вежба, је од помоћи. Неки уживају у шетњи или трчању, док другима може бити кориснији напоран рад на неком пројекту.
Сетите се Речи мудрости (видети Учење и завети 89). Покушај да се бол прикрије бескорисним понашањем или супстанцама је као једноставно „стављање завоја на дубоку рану.”7 Помозите свом телу да управља стресом и болом, а не да га покрива.
3. Пронађите сврху и смисао
Наша главна сврха у животу је да се припремимо за повратак да живимо са нашим небеским Оцем (видети Aлма 12:24). Траума може помутити ову сврху и спречити нас да видимо ко смо. Проналажење посебне сврхе у нашим свакодневним поступцима може нам помоћи да кренемо напред, па чак и да запамтимо нашу главну сврху у животу. Хулио је почео да иде напред и проналази сврху у својим свакодневним поступцима када је схватио да жели да помогне свом сину.
Проналажење смисла у трауми може нам помоћи да видимо пут испред, препознајући да наша искуства пружају прилике да напредујемо и постанемо сличнији Христу. На пример, лакше је бити саосећајан према туђој невољи када смо и сами прошли кроз тешка искуства.
Истраживања су показала да након трауме људи често доживљавају оно што је означено као „пост-трауматски напредак”. Пост-трауматски напредак се показује тако што особа проналази већу снагу након трауматичног искуства, као што су побољшани међуљудски односи, веће уважавање живота или одређених животних квалитета или повећана свест о животним приликама. Након што сте доживели трауматичан догађај, препознајте начине на које сте напредовали или можете напредовати, пре због искуства него да усмерите пажњу на сам трауматичан догађај.
4. Негујте здраве мисли
Трауматично искуство може утицати на то како размишљамо о себи и свету око нас. Након доживљене трауме, могли бисмо имати негативне мисли. Мисли као што су „Ја сам слаб/слаба”, „Небески Отац ме не воли” и „Недостојан/недостојна сам” смањују нашу способност да будемо отпорни. Ове мисли ће често утицати на то како се осећамо (видети Приче Соломунове 23:7; Учење и завети 6:36).
Након што препознате своје негативне мисли, размислите о неким здравим, реалним мислима уместо њих и запишите их. Подсетите се на ове здраве мисли када откријете негативне мисли у свом уму.
Да бисте сазнали више о томе како то да урадите, прегледајте 2. поглавље књиге Проналажење снаге у Господу: Духовна отпорност (2021).
Такође, можете се окренути молитви, вођењу дневника, размишљању о Светим писмима или говору са генералне конференције (видети Књигу Исуса Навина 1:8), или другим поступцима промишљања.
5. Обратите се за подршку
Понекад је прикладно размислити о помоћи изван сопствених извора. Луси је потражила помоћ, што јој је омогућило да помогне Сему. Размислите о људима – као што су чланови породице, пријатељи и вође одељења – који би могли бити од помоћи. Исцељење од трауме је један од тренутака када ћете можда морати да искористите све могуће изворе у свом животу.
Општи приручник даје смернице о томе када може бити прикладно тражити подршку од професионалних саветника.8
Тешко је не усредсредити се на трауматичан догађај, али када следимо пророков савет да пажњу усмеримо на Спаситеља и Његово Јеванђеље, „наше сумње и страхови беже”.9 Запамтите, ви сте син или ћерка брижног Небеског Оца. Док усмеравате пажњу на приближавање Њему и користите корисне изворе који су вам доступни, Господ може помоћи да свако трауматично искуство буде за ваше добро.