„3. поглавље: 3. лекција – Јеванђеље Исуса Христа”, Проповедај моје Јеванђеље: Водич за дељење Јеванђеља Исуса Христа (2023)
„3. поглавље: 3. лекција”, Проповедај моје Јеванђеље
3. поглавље: 3. лекција
Јеванђеље Исуса Христа
Јеванђеље Исуса Христа је начин на који долазимо Христу. Довољно је једноставно да га и дете може разумети. Ова лекција се усредсређује на Јеванђеље и Учење Христово, који укључују веру у Исуса Христа, покајање, крштење, дар Светог Духа и истрајавање до краја. Такође, усредсређује се на то како Јеванђеље благосиља сву Божју децу.
Реч Јеванђеље дословно значи „добре вести”. Јеванђеље Исуса Христа је добра вест јер обезбеђује учења – вечну истину – да треба да дођемо Њему и да се спасемо (видети 1. Нефи 15:14). Јеванђеље нас поучава како да живимо добар, сврсисходан живот. Добре вести Јеванђеља пружају нам начин да нам се опросте греси, да будемо посвећени и да се вратимо у Божје присуство.
Предлози за поучавање
Овај одељак пружа пример смерница које ће вам помоћи да се припремите за поучавање. Такође, укључује примере питања и позивања које можете користити.
Док се припремате за поучавање, уз молитву размотрите ситуацију и духовне потребе сваке особе. Одлучите шта ће вам највише помоћи у поучавању. Припремите се да објасните појмове које људи можда не разумеју. Планирајте према времену које имате; водите рачуна да лекције буду кратке.
Изаберите стихове које ћете користити приликом поучавања. Одељак лекције „Доктринарна основа” садржи многе стихове Светих писама који су од помоћи.
Размислите која питања ћете поставити током поучавања. Планирајте давање позива који ће подстаћи сваку особу на деловање.
Истакните Божје обећане благослове и поделите своје сведочанство о ономе што поучавате.
Чему можете поучити људе за 15–25 минута
Изаберите једно или више следећих начела за поучавање. Доктринарна основа за свако начело је дата после овог прегледа.
Божанска мисија Исуса Христа
-
Бог је послао свог љубљеног Сина, Исуса Христа, на земљу да нас откупи од греха и смрти.
-
Због Исусове жртве помирења, можемо бити очишћени од својих грехова и посвећени када се покајемо.
-
Након што је Исус разапет, Он је васкрсао. Због Његовог васкрсења сви ћемо васкрснути након што умремо. То значи да ће се дух и тело сваке особе поново сјединити и свако од нас ће живети заувек у савршеном, васкрслом телу.
Вера у Исуса Христа
-
Вера је прво начело Јеванђеља Исуса Христа.
-
Вера у Исуса Христа укључује уверење да је Он Син Божји и поверење у Њега као нашег Спаситеља и Откупитеља.
-
Вера у Исуса Христа је начело деловања и моћи.
-
Ми јачамо своју веру тако што се молимо, проучавамо Света писма и поштујемо заповести.
Покајање
-
Вера у Исуса Христа води нас покајању. Покајање је процес обраћења Богу и одвраћања од греха. Када се покајемо, наши поступци, жеље и мисли се мењају да би били у складу са Божјом вољом.
-
Када се искрено покајемо, Бог нам опрашта. Праштање је могуће јер је Исус Христ извршио помирење за наше грехе.
-
Када се покајемо, осећамо мир док се наша кривица брише и туга исцељује.
-
Покајање је доживотни процес. Бог нас дочекује са добродошлицом сваки пут када се покајемо. Никада неће одустати од нас.
Крштење: Наш први завет са Богом
-
Крштење је начин на који први пут улазимо у заветни однос са Богом.
-
Крштење чине два дела: крштење водом и крштење Духом. Када смо крштени и потврђени, очишћени смо од својих греха, што нам омогућава нови почетак у животу.
-
Крстимо се урањањем, по узору на Исуса.
-
Деца се не крсте до осме године. Деца која умру пре тог узраста откупљена су кроз помирење Исуса Христа.
-
Ми узимамо причест сваке недеље у знак сећања на Исусову жртву и да бисмо обновили наше завете са Богом.
Дар Светог Духа
-
Свети Дух jе трећи члан Божанства.
-
Пошто смо крштени, обредом потврђења примамо дар Светог Духа.
-
Када примимо дар Светог Духа, можемо имати Његово присуство током целог живота ако смо верни.
-
Свети Дух нас посвећује, води нас, теши нас и помаже нам да сазнамо истину.
Истраjати до краjа
-
Истрајност укључује стално испољавање вере у Христа сваког дана. Настављамо да држимо своје завете са Богом, кајемо се, тражимо присуство Светог Духа и учествујемо у причешћу.
-
Док верно настојимо да следимо Исуса Христа, Бог обећава да ћемо имати вечни живот.
Јеванђеље Исуса Христа благосиља сву Божју децу
-
Живот по Јеванђељу продубљује наше радости, надахњује наше поступке и обогаћује наше односе.
-
Највероватније ћемо бити срећни – и као појединци и као породице – када живимо по учењима Исуса Христа.
-
Преко Јеванђеља Исуса Христа, породице су благословене у овом животу и могу бити уједињене за вечност и живети у присуству Божјем.
Питања која можете поставити људима
Следећа питања су примери питања која бисте могли да поставите људима. Ова питања вам могу помоћи да имате значајне разговоре и разумете потребе и погледе неке особе.
-
Шта знате о Исусу Христу?
-
Шта вама значи имати веру у Исуса Христа?
-
Које промене желите да направите у свом животу?
-
Како ви схватате покајање?
-
Како схватате крштење? Шта можете учинити сада да бисте се припремили за крштење?
-
Како би вам Свети Дух могао помоћи на вашем путу да се вратите у Божје присуство?
-
Са којим се изазовом суочавате ви или ваша породица? Можемо ли да поделимо неке начине на које би Јеванђеље Исуса Христа могло помоћи?
Позиви које можете упутити
-
Да ли ћете питати Бога у молитви да вам помогне да сазнате да је оно што смо поучавали истина? (Видети „Увид у поучавање: Молитва” у последњем делу 1. лекције)
-
Да ли ћете ове недеље ићи у цркву да бисте сазнали више о ономе што смо поучавали?
-
Да ли ћете читати Мормонову књигу и молити се да сазнате да је Божја реч? (Можете предложити одређена поглавља или стихове.)
-
Да ли ћете следити Исусов пример и крстити се? (Видети одељак „Позив да се крстите и будете потврђени”, који непосредно претходи 1. лекцији.)
-
Можемо ли одредити време за нашу следећу посету?
Доктринална основа
Овај одељак даје учења и стихове које треба да проучавате да бисте ојачали своје знање и сведочанство о Јеванђељу и да би вам помогли у поучавању.
Божанска мисија Исуса Христа
Небески Отац је послао свог љубљеног Сина, Исуса Христа, на земљу да би нам свима омогућио да искусимо радост у овом свету и вечни живот у свету који долази. „И ово је јеванђеље, радосна вест… Да дође [Исус Христ] на свет… да понесе грехе света, и да посвети свет, и прочисти га од сваке неправедности; да би се преко Њега сви… спасили” (Учење и завети 76:40–42).
Као смртници, сви грешимо и сви умиремо. Грех и смрт би нас спречили да имамо вечни живот са Богом да немамо Откупитеља (видети 2. Нефи 9). Пре него што је свет створен, Небески Отац је изабрао Исуса Христа да нас откупи. У узвишеном изразу љубави, Исус је дошао на земљу и испунио ову божанску мисију. Омогућио нам је да будемо откупљени од наших греха, и осигурао да сви васкрснемо након што умремо.
Исус jе живео безгрешним животом. На крају своје смртне службе, преузео је на себе наше грехе својим страдањем у Гетсеманији и када је био разапет (видети 1. Нефи 11:33). Исусова патња је била тако велика да је „дрхт[ао] од бола, и крвари[о] из сваке поре” (Учење и завети 19:18). Након свог распећа, Исус је васкрсао, одневши победу над смрћу. Заједно, ови догађаји су помирење Исуса Христа.
Наши греси нас чине духовно нечистима а „ништа нечисто не може код Бога боравити” (1. Нефи 10:21). Осим тога, закон правде захтева последице за наше грехе.
Исусова помирбена жртва пружа нам начин да се очистимо од греха и посветимо када се покајемо. Такође, обезбеђује начин да се задовоље захтеви правде (видети Алма 42:15, 23–24). Спаситељ је рекао: „Ја… претрпех све то за све, да они не би трпели ако се покају; … али ако се не покају морају да трпе као ја” (Учење и завети 19:16–17). Да није било Исуса Христа, грех би окончао сваку наду у будуће постојање са Небеским Оцем.
Приносећи себе као жртву за нас, Исус није отклонио нашу личну одговорност. Треба да имамо веру у Њега, да се покајемо и да се трудимо да поштујемо заповести. Када се покајемо, Исус ће у нашу корист тражити своја права на милост свог Оца (видети Moрони 7:27–28). Због Спаситељевог посредовања, Небески Отац нам опрашта, ослобађајући нас терета и кривице за наше грехе (видети Moсија 15:7–9). Ми смо духовно очишћени и на крају можемо бити добродошли у Божје присуство.
Исусова божанска мисија је, такође, била да нас спасе од смрти. Пошто је Он васкрсао, сви ћемо васкрснути након што умремо. То значи да ће се дух и тело сваке особе поново сјединити и свако од нас ће живети заувек у савршеном, васкрслом телу. Да није Исуса Христа, смрт би окончала сваку наду у будуће постојање са Небеским Оцем.
Вера у Исуса Христа
Прво начело Јеванђеља је вера у Господа Исуса Христа. Вера је темељ за сва друга јеванђеоска начела.
Вера у Исуса Христа укључује уверење да је Он Јединорођени Син Божји. Она укључује поверење у Њега као нашег Спаситеља и Откупитеља – да је Он наш једини начин да се вратимо у Божје присуство (видети Дела апостолска 4:10–12; Moсија 3:17; 4:6–8). Позвани смо да испољимо „неуздрман[у] вер[у] у Њега, потпуно се ослањајући на заслуге Онога који је моћан да спасе” (2. Нефи 31:19).
Вера у Исуса Христа укључује веровање да је Он патио за наше грехе у својој помирбеној жртви. Због Његове жртве можемо бити очишћени и откупљени када се покајемо. То чишћење нам помаже да пронађемо мир и наду у овом животу. Такође, омогућава нам да примимо пунину радости након што умремо.
Вера у Исуса Христа укључује поверење да ћемо кроз Њега сви васкрснути након што умремо. Та вера нас може одржати и утешити у временима губитка. Тугу због смрти може распршити обећање о васкрсењу.
Вера у Исуса Христа укључује веровање и поверење да је Он преузео на себе наше боли и слабости (видети Исаија 53:3–5). Из сопственог искуства зна како да нас подржи у животним изазовима (видети Алма 7:11–12; Учење и завети 122:8). Када испољимо веру, Он нам помаже да напредујемо кроз тешкоће.
Својом вером у Њега, Исус нас може исцелити физички и духовно. Увек је спреман да нам помогне докле год се сећамо Његовог позива: „Имајте ме на уму непрестано; не сумњајте, не бојте се” (Учење и завети 6:36).
Начело деловања и моћи
Вера у Исуса Христа води деловању. Своју веру изражавамо послушноћу заповестима и чињењем добра сваког дана. Кајемо се за своје грехе. Одани смо Му. Трудимо се да Му постанемо сличнији.
Када испољавамо веру, можемо искусити Исусову моћ у свом свакодневном животу. Он ће увеличати наше најбоље напоре. Помоћи ће нам да напредујемо и да се одупремо искушењу.
Јачање наше вере
Пророк Алма је поучио да развијање вере може почети тако што једноставно „пожелите да верујете” (Алма 32:27). Затим, да би наша вера у Исуса Христа расла, потребно је да је негујемо учењем Његових речи, применом Његових учења и поштовањем Његових заповести. Алма је поучио да док стрпљиво, марљиво негујемо реч Божју у својим срцима, „пустиће оно корен [и постати као] дрво које расте у вечни живот” – јачајући тако нашу веру (Алма 32:41; видети стихове 26–43).
Покајање
Шта је покајање?
Покајање jе друго начело Јеванђеља. Вера у Исуса Христа и наша љубав према Њему воде нас до покајања (видети Хеламан 14:13). Покајање је процес окретања према Богу и одвраћања од греха. Када се покајемо, наши поступци, жеље и мисли се мењају да би били у складу са Божјом вољом. Праштање греха је омогућено захваљујући Исусу Христу и Његовој помирбеној жртви.
Покајање је много више од испољавања снаге воље да се промени понашање или превазиђе слабост. Покајање је искрено окретање Христу, који нам даје моћ да доживимо „силну промену” у нашим срцима (Алма 5:12–14). Док доживљавамо ову промену срца, духовно се поново рађамо (видети Moсију 27:24–26).
Покајањем развијамо нови поглед на Бога, себе и свет. Изнова осећамо Божју љубав према себи као Његовој деци – као и љубав нашег Спаситеља. Прилика да се покајемо један је од највећих благослова које нам је Бог дао преко свог Сина.
Процес покајања
Када се покајемо, признајемо своје грехе и осећамо искрено кајање. Признајемо своје грехе Богу и тражимо Његов опроштај. Такође, признајемо веома озбиљне грехе овлашћеним црквеним вођама, које ће нас подржавати у процесу покајања. Чинимо све што можемо да бисмо извршили надокнаду, што значи да се трудимо да исправимо проблеме које су наши поступци можда изазвали. Истинско покајање се најбоље показује исправним поступцима током одређеног временског периода.
Покајање је свакодневни процес током целог нашег живота. „Сви сагрешише и изгубили [су] славу Божију” (Римљанима 3:23). Требало би да се непрестано кајемо, имајући на уму да „све мо[жемо] у Исусу Христу који [нам] моћ даје” (Филибљанима 4:13). Господ нас је уверио: „Колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове” (Moсија 26:30).
Благослови покајања
Покајање је позитивно начело које доноси радост и мир. Оно нас приближава „моћи Откупитеља, за спасење душа [наших]” (Хеламан 5:11).
Када се покајемо, наша кривица се брише и туга се временом исцељује. Обилније осећамо утицај Духа. Наша жеља да следимо Бога постаје све јача.
„Превише људи покајање сматра казном – нечим што треба избегавати… Али тај осећај да смо кажњени изазива Сотона. Он покушава да нас спречи да гледамо у Исуса Христа, који стоји раширених руку, са надом и вољан да нас исцели, опрости нам, очисти нас, ојача, прочисти и посвети” (Russell M. Nelson, „We Can Do Better and Be Better”, Liahona, мај 2019, 67. стр).
Крштење: Наш први завет са Богом
Вера у Исуса Христа и покајање припремају нас за обреде крштења и потврђења. Крштење је први спасоносни обред Јеванђеља Исуса Христа. Док примамо тај радосни обред наде, склапамо свој први завет са Богом.
Обред је свети чин или церемонија коју врши власт свештенства. Неки обреди, попут крштења, неопходни су за наше спасење.
Кроз обреде склапамо завете са Богом. Ови завети су света обећања између нас и Бога. Он обећава да ће нас благословити док се држимо својих обећања Њему. Треба да имамо снажну посвећеност да бисмо испунили своја обећања Богу.
Бог је обезбедио обреде и завете да би нам помогао да дођемо Њему и имамо вечни живот. Када примимо свештеничке обреде и пратеће завете, можемо искусити „моћ божанске природе” у свом животу (Учење и завети 84:20).
Крсни завет
Спаситељ је поучио да је крштење неопходно да бисмо ушли у царство небеско (видети Joван 3:5). Такође, неопходно је да постанемо чланови Цркве Исуса Христа. Наш Спаситељ је дао пример тако што се крстио (видети Maтеј 3:13–17).
Када се крстимо и држимо свог завета, Бог обећава да ће нам опростити грехе (видети Дела апостолска 22:16; 3. Нефи 12:1–2). Овај велики благослов је могућ захваљујући помирбеној жртви Исуса Христа, који „нас љуби, и уми нас од греха наших крвљу својом” (Откривење 1:5). Бог, такође, обећава да ће нас благословити присуством Светог Духа како бисмо били посвећени, вођени и утешени.
У нашем делу крсног завета сведочимо да смо вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа. Такође, обећавамо да ћемо Га се сећати и држати Његове заповести. Обећавамо да ћемо волети друге и служити им, „туг[овати] са онима који тугују… теши[ти] оне којима је утеха потребна, и стајати као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима” (Moсија 18:9; видети стихове 8–10, 13). Изражавамо одлучност да служимо Исусу Христу до краја свог живота (видети Учење и завети 20:37; Moсија 2:17).
Наше заветне обавезе повезане са крштењем су велика одговорност. Такође, надахњујуће су и радосне. Оне стварају посебан однос између нас и Небеског Оца кроз који Он непрестано шири своју љубав.
Крштење урањањем
Исус је поучавао да треба да се крстимо урањањем за опроштај наших греха (видети Учење и завети 20:72–74). Крштење урањањем симболизује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа (видети Римљанима 6:3–6).
Крштење урањањем, такође, има моћну симболику за нас лично. Оно представља смрт нашег старог живота, сахрањивање тог живота и наше васкрсење у духовном поновном рођењу. Када се крстимо, почињемо процес поновног рођења и постајемо духовни синови и кћери Христови (видети Moсија 5:7–8; Римљанима 8:14–17).
Деца
Деца се не крштавају све док не достигну узраст урачунљивости, а то је осам година (видети Учење и завети 68:27). Деца која умру пре тог узраста откупљена су помирењем Исуса Христа (видети Moрони 8:4–24; Учење и завети 137:10). Пре него што се деца крсте, треба да буду поучена Јеванђељу како би била спремна за овај важан корак у свом животу да склопе завет са Богом.
Причешће
Наш Небески Отац жели да будемо верни заветима које склопимо са Њим. Да би нам помогао у томе, заповедио нам је да се често састајемо да бисмо учествовали у причести. Причест је свештенички обред ког је Исус представио својим апостолима непосредно пре свог помирења.
Узимање причести је централна сврха причесног састанка сваке недеље. Хлеб и вода се благосиљаjу и послужују члановима. Хлеб представља Спаситељеву жртву Његовог тела за нас. Вода представља Његову крв коју је пролио за нас.
Ове симболе узимамо у знак сећања на Спаситељеву жртву и да бисмо обновили своје завете са Богом. Изнова добијамо обећање да ће Дух бити са нама.
Дар Светог Духа
Примање дара Светог Духа
Крштење чине два дела. Исус је поучио да се морамо „роди[ти] водом и Духом” да бисмо ушли у царство Божје (Joван 3:5; курзив додат). Џозеф Смит је поучио: „Крштење водом је само пола крштења и ништа не вреди без друге половине – то јест крштења Светим Духом” (Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007], 95. стр).
Крштење водом мора пратити крштење Духом да би било потпуно. Када примимо оба крштења, чистимо се од својих греха и духовно се поново рађамо. Тада почињемо нови духовни живот као Христови ученици.
Крштење Духом примамо обредом који се зове потврђење. Овај обред врши један или више носилаца свештенства који полажу руке на нашу главу. Прво нас потврде за члана Цркве, а онда нам дају дар Светог Духа. То је исти обред који се помиње у Новом завету и Мормоновој књизи (видети Дела апостолска 8:14–17; 3.Нефи 18:36–37).
Свети Дух jе трећи члан Божанства. Он делује у јединству са Небеским Оцем и Исусом Христом. Када примимо дар Светог Духа, можемо имати Његово присуство током целог живота када смо верни.
Како нас Свети Дух благосиља
Дар Светог Духа је један од највећих дарова Небеског Оца. Свети Дух нас чисти и посвећује, чинећи нас светијима, потпунијима, сличнијима Богу (видети 3. Нефи 27:20). Помаже нам да се променимо и духовно растемо док настојимо да следимо Божје заповести.
Свети Дух нам помаже да сазнамо и препознамо истину (видети Moрони10:5). Такође потврђује истину нашим срцима и умовима. Поред тога, Свети Дух нам помаже да поучавамо истину (видети Учење и завети 42:14). Када учимо и поучавамо истину моћу Светог Духа, Он је уноси у наша срца (видети 2. Нефи 33:1).
Када понизно тражимо смернице од Светог Духа, Он ће нас водити (видети 2. Нефи 32:5). То укључује и подстицај на то како можемо служити другима
Свети Дух пружа духовну снагу да нам помогне да победимо слабост. Помаже нам да се одупремо искушењу. Може нас упозорити на духовну и физичку опасност.
Свети Дух ће нам помагати у животним изазовима. Тешиће нас у време искушења или туге, испуњавајући нас надом (видети Moрони 8:26). Помоћу Светог Духа можемо осетити Божју љубав према себи.
Истраjати до краjа
Када се крстимо и потврђени смо, улазимо у завет са Богом. Између осталог, обећавамо да ћемо држати Његове заповести и служити Му до краја живота (видети Moсија 18:8–10, 13; Учење и завети 20:37).
Након што смо ушли на јеванђеоски пут крштењем и потврђењем, чинимо све да на њему останемо. Када макар мало скренемо са пута, показујемо веру у Христа да бисмо се покајали. Благослов покајања нам омогућава да се вратимо на јеванђеоски пут и задржимо благослове наших завета са Богом. Када се искрено покајемо, Бог је увек вољан да нам опрости и пожели добродошлицу.
Истрајати до краја значи остати веран Богу до краја свог живота – у добрим и тешким временима, у благостању и невољама. Понизно дозвољавамо Христу да нас обликује и да нас учини сличнијима Њему. Гледамо у Христа са вером, поверењем и надом без обзира на оно што се дешава у нашим животима.
Издржати до краја не значи једноставно остати ту где смо све до смрти. Уместо тога, значи да своје животе, мисли и поступке усредсређујемо на Исуса Христа. То укључује непрестано свакодневно испољавање вере у Христа. Такође, настављамо да се кајемо, држимо се својих завете са Богом и тражимо присуство Светог Духа.
Истрајавање до краја значи „хр[љење] напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима”. Наш небески Отац обећава да ћемо, када истрајемо до краја, „има[ти] вечни живот” (2. Нефи 31:20).
Јеванђеље Исуса Христа благосиља сву Божју децу
Јеванђеље Исуса Христа је намењено свој Божјој деци. Света писма поучавају да су „сви слични Богу” без обзира на наше порекло или околности. Он позива да „сви дођу к Њему, и узму удела у доброти Његовој, и не одбија никога који к Њему дође” (2. Нефи 26:33).
Јеванђеље нас благосиља током наших смртних живота и у вечности. Највероватније ћемо бити срећни – и као појединци и као породице – када живимо по учењима Исуса Христа (видети Moсија 2:41; „Породица: Проглас свету”, ChurchofJesusChrist.org). Живот по Јеванђељу продубљује наше радости, надахњује наше поступке и обогаћује наше односе.
Живот по Јеванђељу Исуса Христа, такође, нас може заштитити од избора који би нам штетили физички или духовно. Помаже нам да пронађемо снагу и утеху у временима искушења и туге. Пружа нам пут до радосног вечног живота.
Једна од великих порука обновљеног Јеванђеља је да смо сви део Божје породице. Ми смо Његови вољени духовни синови и ћерке. Без обзира на нашу породичну ситуацију на земљи, свако од нас је члан Божје породице.
Још један велики део наше поруке је да породице могу бити уједињене за вечност. Породица jе успостављена од Бога. План среће Небеског Оца омогућава да се породичне везе наставе и након смрти. Свети храмски обреди и завети омогућавају породицама да буду заједно заувек.
Захваљујући јеванђеоском светлу, породице могу да реше неспоразуме, сукобе и изазове. Породице које раздире неслога могу се исцелити покајањем, праштањем и вером у моћ помирења Исуса Христа.
Јеванђеље Исуса Христа нам помаже да развијемо јаче породичне односе. Дом је најбоље место за поучавање и учење јеванђеоских начела. Дом заснован на јеванђеоским начелима биће место уточишта и сигурности. Биће место где Дух Господњи може пребивати.
Кратак до умерено сажет преглед лекције
Следећи преглед је пример онога чему бисте некога могли поучити ако вам је време ограничено. Када користите овај преглед, изаберите једно или више начела за поучавање. Доктринална (тако си раније преводила а и исправније је!) основа за свако начело је дата раније у лекцији.
Током поучавања постављајте питања и слушајте. Упутите позиве који ће помоћи људима да науче како да се приближе Богу. Један важан позив је да се особа поново сретне са вама. Дужина лекције зависиће од постављених питања и слушања.
Чему можете поучити људе за 3–10 минута
-
Бог је послао свог љубљеног Сина, Исуса Христа, на земљу да нас откупи од греха и смрти.
-
Вера у Исуса Христа је начело деловања и моћи. Вера нам помаже да искусимо Спаситељеву оснажујућу моћ у својим животима.
-
Вера у Исуса Христа води нас покајању. Покајање је процес окретања Богу и одвраћања од греха. Када се покајемо, наши поступци, жеље и мисли се мењају да би били у складу са Божјом вољом.
-
Кад се покајемо, Бог нам опрашта. Праштање је могуће јер је Исус Христ извршио помирење за наше грехе.
-
Крштење чине два дела: крштење водом и крштење Духом. Када смо крштени и потврђени, очишћени смо од својих греха, што нам омогућава нови почетак у животу.
-
Након што смо крштени водом, примамо дар Светог Духа у обреду потврђења.
-
Ако верно следимо јеванђеоски пут до краја свог живота, Бог обећава да ћемо имати вечни живот.