1. Послушајте ме, ви, који за праведношћу идете. Погледајте стену из које сте исклесани, и јаму дубоку из које сте ископани.

2. Погледајте Аврама, оца свога, и Сару, ону која вас роди, јер само њега позвах и благослових га.

3. Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све рушевине његове. И пустош његову учиниће попут Едена, и пустињу његову попут врта Господњег. Радост и весеље ће се у њему налазити, захваљивање и глас хвалоспева.

4. Послушај ме, народе мој и приклони ухо к мени, о народе мој. Јер ће закон од мене изаћи, и суд свој поставићу да буде видело народима.

5. Близу је праведност моја, изађе спасење моје, и мишица моја судиће народима. Острва ће ме чекати, и уздаће се у мишицу моју.

6. Подигните ка небесима очи своје и погледајте доле на земљу, јер ће небеса ишчезнути као дим, а земља ће се као хаљина излизати. И који на њој живе тако ће умрети. Али, спасење ће моје довека остати, и праведност моја неће нестати.

7. Послушајте ме, ви, који познајете праведност, народе у чијем срцу записах закон свој, не плашите се понижења људског, ни ружења њиховог не плашите се.

8. Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв. Али, праведност моја остаће довека, и спасење моје од поколења до поколења.

9. Пробуди се, пробуди се! Огрни се снагом, о мишицо Господња, пробуди се као у дане давне. Ниси ли ти она што исече Раву и змаја рани?

10. Ниси ли ти она која исуши море, воде велике дубине, од дубина морских начини пут да прођу откупљени?

11. Зато ће се откупљени од Господа вратити, и доћи Сиону певајући. И вечна радост и светост биће на Поглављема њиховим и дочекаће весеље и радост, жалост и туга ће нестати.

12. Ја сам он, да, ја сам онај који вас теши. Гле, ко си ти, да би се плашио човека који ће умрети и сина човечјег који ће бити попут траве?

13. А заборављаш Господа, Творца свога, који небеса разапе и положи темеље земљи, и бојаше се непрестано свакога дана, због јарости тиранина, као да се спрема да уништи? А где је јарост тиранина?

14. Поробљен изгнаник хита да буде ослобођен и неће умрети у јами, нити ће без хлеба бити.

15. Али ја сам Господ Бог твој, чији валови буче. Господ над војскама је име моје.

16. И ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да поставим небеса и положим темеље земљи и кажем Сиону: Гле, ти си мој народ.

17. Пробуди се, пробуди се, устани, о Јерусалиме, који из руке Господње попи чашу јарости Његове – попи, и талог из чаше дрхтања исцеди –

18. И никог нема да га води од свих синова које роди. Од свих синова које отхрани, ниједан га за руку не прихвати.

19. Ова два сина ти дођоше, који ће се сажалити на тебе – пустошење и уништење твоје, и глад и мач – и преко кога ћу те утешити?

20. Синови твоји клонуше, осим ове двојице. Леже по крајевима свих улица. Као биво у мрежи, пуни су јарости Господње, прекора Бога твога.

21. Зато чујте сада ово, мучени и пијани, а не од вина:

22. Овако говори Господ твој, Господ и Бог твој који заступа добробит свога народа: Гле, узех из руке твоје чашу дрхтања, талог из чаше јарости своје, нећеш га више пити.

23. Али, ставићу је ја у руке онима који те муче, који рекоше души твојој: Сагни се, да можемо прећи – и ти им подметну леђа своја да буду као земља и као улица онима који пређоше.

24. Пробуди се, пробуди се, огрни се снагом, о Сионе; огрни се дивним хаљинама својим, о Јерусалиме, граде свети, јер од сада у тебе више неће улазити необрезани и нечисти.

25. Отреси са себе прах, придигни се, седи, о Јерусалиме, скини окове са врата свога, о поробљена кћери сионска.