1. И ево, гле, догоди се да сав народ у земљи чу то казивање, и посведочи о томе. А после тог казивања током много сати беше тишина у земљи;

2. Јер запрепашћење народа беше тако велико да преста да оплакује и јадикује због губитка родбине своје која беше побијена. Стога, током много сати беше тишина у земљи.

3. И догоди се да поново дође глас народу, и сав народ чу и посведочи о томе, говорећи:

4. О ви, народе ових великих градова који падоше, који сте потомци Јаковљеви, да, који сте од дома Израеловог, колико пута вас скупљах као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, и неговах вас.

5. И опет, колико пута хтедох да вас скупим као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, да, о ви народе од дома Израеловог, који падосте, да, о ви народе од дома Израеловог, који у Јерусалиму пребивате, као ви што падосте. Да, колико пута хтедох да вас скупим као што квочка скупља пилиће своје, а ви не хтедосте.

6. О ви, доме Израелов кога поштедех, колико пута ћу вас скупљати као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, покајете ли се и вратите к мени са пуном одлучношћу срца.

7. Али ако не, о доме Израелов, опустеће места пребивања вашег све док не дође време испуњења завета очевима вашим.

8. И тад се догоди да пошто народ чу те речи, гле, поче поново плакати и јаукати због губитка родбине своје и пријатеља.

9. И догоди се да прођоше тако три дана. И беше јутро, и тама се разиђе са лица земље и земља преста да се тресе, и стене престаше да се разбијају, и језиво јечање преста, и сав бучни жагор прође.

10. И земља се поново споји, тако да стајаше. И преста нарицање, и плач, и јадиковање народа који оста жив. И нарицање њихово промени се у радост, а кукање њихово у хвалу и захваљивање Господу Исусу Христу, Откупитељу њиховом.

11. И дотле се испунише Света писма која пророци изговорише.

12. И праведнији део народа беше поштеђен, а беху то они који примаху пророке и не каменоваху их. И беху поштеђени они који не проливаху крв светаца.

13. И беху поштеђени и не потонуше и не беху земљом затрпани, и не подавише се у дубинама морским, и не беху огњем спаљени, нити ишта на њих паде и на смрт разби, и не беху вихором однешени, нити их савлада пушење дима и тамна маглуштина.

14. И ево, ко чита, нек разуме. Ко има Света писма, нек их истражује и види и осмотри, нису ли све те смрти и уништења огњем, и димом, и непогодама, и олујама, и отварањем земље да их прими, и све то није ли испуњење пророштава многих светих пророка.

15. Гле, кажем вам, да, многи сведочаху о томе при доласку Христовом и беху побијени јер сведочаху о томе.

16. Да, пророк Зенос сведочаше о томе, а и Зенок о томе говораше, будући да сведочаху нарочито о нама, који смо остатак потомства њиховог.

17. Гле, и отац наш Јаков сведочаше о остатку потомства Јосифовог. А гле, нисмо ли ми остатак потомства Јосифовог? И оно што о нама сведочи није ли записано на месинганим плочама које отац наш Лехи изнесе из Јерусалима?

18. И догоди се да крајем тридесет и четврте године, гле, показаћу вам како народу Нефијевом који беше поштеђен, а и онима који беху названи Ламанцима, који беху поштеђени, беше исказана велика милост, и велики благослови изливени на главе њихове, толико да им се, убрзо после успећа Христовог на небо, Он сам заиста објави –

19. Показујући им тело своје и служећи им. А извештај о служби Његовој даће се касније. Стога, за сада, завршавам своје казивање.