1. Ево, гле, показаћу вам да они не поставише цара над земљом. Али, те исте године, да, тридесете године, уништише судијску столицу, да, убише врховног судију земље.

2. И народ беше разједињен међусобно. И разделише се једни од других на племена, сваки човек према породици својој и родбини својој и пријатељима. И тако уништише владу у земљи.

3. И свако племе постави себи поглавицу или предводника. И тако они посташе племена и предводници племена.

4. Ево, гле, не беше човека међу њима који не беше имао велику породицу и много родбине и пријатеља. Стога племена њихова посташе силно велика.

5. Ево, све то беше учињено, а још не беше ратова међу њима. А сво то безакоње беше обузело народ јер се препустио моћи Сотониној.

6. И прописи владе беху уништени због тајних савеза пријатеља и родбине оних који побише пророке.

7. И изазваше велик сукоб у земљи, толико да скоро сав праведнији део народа беше постао опак. Да, међу њима беше само мали број праведних људи.

8. И тако не прође ни шест година откако се већи део народа окрену од праведности, као пас бљувотини својој, или као свиња окупавши се, у каљужу.

9. Ево, тај тајни савез, који беше донео тако велико безакоње на народ, скупише се, и поставише на чело своје човека кога зваху Јаков;

10. И прозваше га царем својим. Стога он постаде цар те опаке дружине, и беше један од најистакнутијих који свој глас беше дао против пророка који сведочаху о Исусу.

11. И догоди се да не беху тако јаки бројчано као племена народна која беху уједињена осим што предводници њихови успоставише своје законе, сваки у складу са племеном својим. Ипак беху непријатељи. Упркос томе што не беху праведан народ, ипак беху уједињени у мржњи против оних који беху ушли у завет да униште владу.

12. Стога, Јаков видевши да су непријатељи њихови бројнији од њих, будући цар те дружине, заповеди, стога, свом народу да побегне у најсевернији део земље и тамо себи изграде царство, док им се не придруже одметници, (он им се, наиме, улагиваше да ће бити много одметника) и не постану довољно јаки да се сукобе са племенима народним. И учинише тако.

13. И покрет њихов беше тако хитар да се не могаше спречити све док не одоше изван дохвата народа. И тако се заврши тридесета година. И такви беху догађаји у народу Нефијевом.

14. И догоди се тридесет и прве године, да се разделише на племена, сваки човек према својој породици, родбини и пријатељима. Ипак, споразумеше се да неће међусобно ратовати, али не беху уједињени у погледу на законе своје и начин управљања свога, јер они беху успостављени у складу са мишљењима оних који беху поглавице њихове и предводници њихови. Ипак, успоставише веома строге законе како се једно племе не би огрешило о друго, толико да у некој мери беху имали мир у земљи. Ипак, срца њихова се окренуше од Господа Бога њиховог, и они каменоваху пророке и истериваху их из средине своје.

15. И догоди се да Нефи – будући похођен анђелима а и гласом Господњим, видевши, стога, анђеле и будући очевидац и имајући моћ која му беше дата да зна за службовање Христово, и уз то будући очевидац њиховог брзог повратка са праведности њихове на опакост њихову и одвратности,

16. Ожалостивши се, стога, због тврдоће срца њихових и заслепљености умова њихових – те исте године пође међу њих и поче одважно да сведочи о покајању и опросту греха кроз веру у Господа Исуса Христа.

17. И служаше им у много чему, а све то не може бити записано. А део тога не би био довољан, стога то није записано у овој књизи. И Нефи служаше са моћу и са великом влашћу.

18. И догоди се да беху срдити на њега, управо јер имаше моћ већу од њихове, јер не беше могуће да не поверују речима његовим, јер тако велика беше вера његова у Господа Исуса Христа да му анђели свакодневно служаху.

19. И у име Исусово истериваше ђаволе и духове нечисте, и чак и брата свога из мртвих подиже пошто га људи беху каменовали и он смртно страда.

20. И народ то виде и сведочаше о томе, и беху срдити на њега због моћи његове. И он још многа друга чуда чињаше пред очима народа, у име Исусово.

21. И догоди се да прође тридесет и прва година, а беше само неколико оних који се обратише Господу. Али, сви они који се обратише искрено потврдише народу да их похођаху моћ и Дух Божји који беху у Исусу Христу, у кога они повероваше.

22. И сви они из којих ђаволи беху истерани и беху исцељени од болести својих и немоћи својих, истински објављиваху народу да су обузети Духом Божјим и да су исцељени. И они такође показиваху знаке и чињаху нека чуда међу народом.

23. Тако прође и тридесет и друга година. А почетком тридесет и треће године Нефи завапи народу и проповедаше им покајање и опрост греха.

24. Ево, ја бих, такође, да се сетите да не беше никога ко беше приведен покајању а да не беше водом крштен.

25. Стога Нефи за ту службу зареди мушкарце, како би сви они који им дођу били водом крштени, и то као доказ пред Богом и народом да се беху покајали и примили опрост греха својих.

26. И беше много оних који се почетком те године крстише на покајање. И тако прође већи део године.