1. И догоди се да тако прође и деведесет и пета година, и народ поче да заборавља на оне знаке и чудеса за које беху чули и почеше све мање и мање да се чуде због знака или чуда са неба, толико да посташе тврди у срцима својим и заслепљени у умовима својим и почеше да не верују у све што беху чули и видели –

2. Уображавајући неке узалудне ствари у срцима својим, како то људи учинише моћу ђаволовом да би завели и заварали срца људска. И тако Сотона поново обузе срца људска, толико да заслепи очи њихове и наведе их да поверују да је учење Христово безумна и узалудна ствар.

3. И догоди се да народ поче јачати у опакости и одвратностима, и не вероваху да ће бити дати још неки знаци или чудеса. А Сотона иђаше унаоколо заводећи срца људска, искушавајући их и наводећи их да чине велику опакост у земљи.

4. И тако прође деведесет и шеста година, а и деведесет и седма година, и такође деведесет и осма година, а и деведесет и девета година;

5. А прође и сто година од дана Мосијиних, који беше цар над народом нефијским.

6. А шест стотина и девет година беше прошло откако Лехи напусти Јерусалим.

7. А девет година беше прошло од времена кад беше дат знак о ком пророци говораху, да ће Христ доћи на свет.

8. Ево, Нефијци почеше да време своје рачунају од оног доба кад беше дат знак, или од доласка Христовог. Дакле, беше прошло девет година.

9. А Нефи, који беше отац Нефијев, који беше задужен за записе, не врати се у земљу Зарахемлу, и у целој земљи не могаше се нигде наћи.

10. И догоди се да народ и даље оста у опакости, упркос великом проповедању и прорицању који беху послати међу њих. И тако прође и десета година. И једанаеста година такође прође у безакоњу.

11. И догоди се да тринаесте године започеше ратови и сукоби широм целе земље, јер Гадијантонови разбојници беху постали толико бројни, и побише толико народа, и опустошише толико градова, и толико смрти и крвопролића проширише по целој земљи, да постаде потребно да се сви људи, и Нефијци и Ламанци, лате оружја против њих.

12. Стога се сви Ламанци који беху обраћени Господу, ујединише са браћом својом, Нефијцима, и беху приморани да се због заштите живота својих и жена својих и деце своје, лате оружја против тих разбојника Гадијантонових, да, како би уз то одбранили права своја и повластице цркве своје и служења свога, и слободу своју и ослобођење своје.

13. И догоди се да пре него што беше прошла та тринаеста година Нефијцима запрети потпуно уништење због тог рата, који беше постао веома мучан.

14. И догоди се да они Ламанци који се беху ујединили са Нефијцима беху убројани међу Нефијце;

15. И проклетство њихово беше скинуто са њих, и кожа њихова постаде бела као код Нефијаца;

16. И младићи њихови и кћери њихове посташе веома наочити, и беху убројани међу Нефијце, и беху названи Нефијцима. И тако се заврши тринаеста година.

17. И догоди се да се почетком четрнаесте године настави рат између разбојника и народа Нефијевог и постаде веома мучан. Ипак, народ Нефијев стече неку предност над разбојницима, толико да их из својих земаља потиснуше у горе и у њихова скровишта.

18. И тако се заврши четрнаеста година. А петнаесте године они кренуше против народа Нефијевог. А због опакости народа Нефијевог и многих сукоба и расправа њихових, разбојници Гадијантонови стекоше велику предност над њима.

19. И тако се заврши петнаеста година, и тако народ беше у приликама многих невоља. И мач уништења беше висио над њима, толико да их скоро обори, а све то због безакоња њиховог.